Вучић с патријархом о питањима од судбинског значаја за народ и земљу

"Као и увек, са пажњом сам саслушао мишљење патријарха и уважених епископа, са којима сам се сагласио да је јединство народа, поготово у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса Србије, као и да Црква, као једна од најважнијих институција наше земље, има изузетну улогу у очувању тог јединства", саопштио је Вучић на инстаграму.

Патријарх и архијереји СПЦ су разговарали са председником Републике о неколико за наш народ веома важних питања, а посебно о текућим и предстојећим притисцима који се тичу дијалога о Косову и Метохији, навела је Информативна слузба СПЦ.

У разговору је, како је саопштила СПЦ, наглашено да је јединство народа, поготово у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса, а да Црква има изузетну улогу у очувању тог јединства. 

"Питање свих питања или најважније питање у овом тренутку за наш православни народ јесте тема Косова и Метохије, а највише смо времена до сада у одржавању овога Сабора (СПЦ) посветили том питању…", навео је патријарх.

Он је захвалио Вучићу што разуме потребе свог народа, које, како наводи СПЦ, јесу и потребе наше Цркве.

Патријарх је такође подсетио да смо се ових дана суочили са великом трагедијом у нашем народу и да ће после састанка с председником Вучићем и "ове трпезе љубави ићи ћу на сахрану Ангелине, која се упокојила као десета жртва масакра који је починио један дечак". 

 "Сви овај проблем покушавају да разумеју: зашто се десило то што се десило? Наравно, многи у том покушају, по сваку цену траже одговорног изван себе, оптужујући другога, ко год да је тај други, да је он одговоран за то што се десило. Као да нисмо један организам", рекао је поглавар СПЦ.

Он подсећа и да је "не једанпут рекао да смо сви одговорни". "Ја  сам први одговоран и нећу да анализирам шта то значи, зато што размишљам о свету, о човеку и о себи у духу Јеванђеља", напоменуо је патријарх. 

"Међутим, било ми је интересантно да су и психолози и социолози и стручњаци разних профила, позивани на све могуће медије да кажу шта мисле о томе, зашто, како и ко је крив, изузев, у само неколико случајева на мањим медијима где су позвана два свештеника. Нигде никог од оних који би имали шта да кажу, али не само да кажу, него који би засигурно речју Христовом, речју Јеванђеља помогли свеукупном суочавању са тим изазовом и решавањем тог проблема", истакао је патријарх српски. 

Он каже да су га позвали ђаци из Земунске гимназије, најбројније гимназије у Србији у вечерњим часовима, да им се обрати, да је тамо било преко хиљаду деце а "ниједне медијске екипе није било да то забележи". 

"Ја немам лично проблем са тим, да ме не разумете погрешно. Напротив, верујем да би сваки епископ, вероватно и сваки човек који има неку функцију, радо изабрао да буде негде у миру и тишини, да није у вртлогу бура које, бојим се, нису само завитлане овде на нашим просторима, него да су пре свега глобалног карактера и да су тешко ухватљиве", поручио је патријарх. 

Према његовим речима, сви ти "социолошки, психолошки, филозофски и разни други покушаји личили су му, слушајући и гледајући то што се збива на екранима, као да неко гледајући узбуркано море види таласе и покушавајући да дефинише таласе хоће да објасни дубину мора".

Говорећи о питању КиМ, патријарх је рекао: "Ми се молимо да Косово и Метохија буду оно што јесу. То је саставни део Србије. Косово је наше срце. Косово је ум, извор нашег постојања. Косово и Метохија су наша колевка, али у исто време, стојећи на позицијама за које мислимо да су правичне, да су праведне и истините, сва братија је много више речи посветила потреби да наше молитве буду за заједнички живот на Косову и Метохији и са Албанцима и са свима другима, као и за заједнички живот са свим људима где год да живимо, са другима и другачијима".

 "Да наше молитве и наши напори буду усмерени на то да колико год можемо допринесемо разумевању других и да други разумеју нас, на показивању елементарне хуманистичко-антрополошке истине да човек без човека не постоји, да је човек створен не да буде човеку вук, него да буде пријатељ, да је други створен Богом, вољом Божјом, да кроз њега упознамо себе и упознамо поменути циљ и смисао нашег постојања", казао је.

И то је негде једногласно не само размишљање него и осећање свих браће архијереја и читавог нашег Сабора, рекао је патријарх.

Такође је поручио да је "веома важно да се боримо на сваком пољу живота једног народа и државе, као што су економија, безбедност… да тражимо решења за разне изазове са којима се суочавамо на пољу друштвених, психолошких, политичких и свих других изазова". 

"Међутим, ако простор вере остане празан као фундаментални, онда и сви ови други простори, ма колико били успешни или ма колико са више успеха или мање успеха покривали наше потребе, остају ипак у најмању руку или у најбољем случају краткорочни", поручио је патријарх. 

"Мислим да је важно да сви разумемо да нам је Бог свима потребан. Наш народ је православни народ и да није било православне вере која га је уобличила Јеванђељем Христовим кроз историју и кроз векове ми не бисмо били данас то што јесмо".

И зато је веома важно, а разговарали смо већ и раније, да питање веронауке вратимо само у, како је рекао патријарх, почетни положај, онако како је то било у најмању руку када је уведена и враћена у школе, како се не би десило да нам због великих искушења и изазова са којима смо суочени промакне брига о суштини онога што јесмо.

"Јер ако одбранимо љуштуру, своју спољашњу форму, што је неизоставно важно и веома тешко, а будемо се изнутра расточили, заправо не буде нас било, шта ће нам онда и та спољшња форма, коме ће служити и шта је она", закључио је он.