Влада Србије: 9,5 милијарди РСД за отклањање последица епидемије
БЕОГРАД: Влада Србије донела је одлуку да 9,5 милијарди динара из средстава текуће буџетске резерве распореди на име трансфера Републичког фонду за здравствено осигурање (РФЗО) ради ублажавања последица болести КОВИД-19 изазване вирусом САРС-КоВ-2, наводи се у данашњој одлуци објављеној у Службеном гласнику.
Новац усмерен за ублажавање последица ове болести Влада Србије је пренаменила са буџетске функције саобраћај, односно реализације инфраструктурних пројеката од националног значаја.
Са изградње зграда и грађевинских објеката у оквиру пројекта мађарско-српске железнице пребачено је 4,6 милијарди, са изградње деонице ауто-пута Нови Београд - Сурчин 2,4 милијарде, са изградње терминал у Луци Смедерево 1,55 милијарди и са изградње обилазнице око београдске обилазнице на аутопуту, моста преко реке Саве код Остружнице, 950 милиона динара, наводи се у одлуци.
Влада Србије одредила је Закључком који је усвојила је 28. марта да се обавештења о предузетим здравственим мерама и другим информацијама које се односе на лечење КОВИД-19 дате од стране неовлашћених лица не могу сматрати тачним и провереним и упозорила да се за такво понашање може сносити одговорност за ширење дезинформација у ванредном стању.
У Закључку који је Службени гласник објавио данас наводи се да информисање становништва о стању и последицама заразне болести представља посебну меру за заштиту становништва од заразне болести.
Влада Србије наводи да је у условима ванредног стања апсолутни императиве да грађани добију искључиво проверене и тачне информације у вези са стањем и последицама око КОВИД-а.
За обавештавање јавности, закључује Влада Србије, задужен је Кризни штаб за сузбијање заразне болести КОВИД-19 на чијем је челу председница Владе Србије, па сва обавештења даје она или лица које овласти Кризни штаб.
Градоначелници и председници општина, односно штабови за ванредне ситуације локалних самоуправа, задужују се да све информације у вези са стањем и последицама заразне болести усмеравају искључиво ка Кризном штабу, констатује се у закључку.
Здравствене установе и здравствени радници информације у делу мера које сами спроводе достављају надлежном заводу, односно институту за јавно здравље, који их даље доставља Кризном штабу.