Вашингтон спреман за разговор, економске теме у жижи 

Потврда је стигла из Беле куће, а позив на београдску и приштинску адресу упутио је саветник за Националну безбедност Роберт О’Брајан. Портпарол америчког Националног савета за безбедност Yon Улиот поновио је раније најаве да ће се у Вашингтону разговарати о економији.

- Верујемо да је напредак у економским питањима, укључујућу отварање нових радних места, запошљавање и убрзање економског раста, први корак у унапређењу мировног процеса - рекао је Улиот, додајући да су разговори, првобитно планирани за 2. септембар, одложени за два дана због „распореда”. Да ће састанак Хотија и Вучића у Белој кући можда бити одложен објавили су у петак приштински медији, а као разлог су навели могућност да њему присуствује амерички председник Доналд Трамп. Међутим, везано за те спекулације из Беле куће није ни јуче стигао никакав одговор, а Улиот једино каже да се „САД радује овим важним разговорима са председником Вучићем и премијером Хотијем”.

И председник Србије наговестио је могућност учешћа првог човека САД у предстојећим разговорима, а како је истакао, важности предстојећег састанка  доприноси и то што постоје назнаке да се у Вашингтону састане са америчким председником Доналдом Трампом.

Пре пута у Вашингтон, Вучића чека учешће на Бледском стратешком форуму 31. августа, где ће председник Србије и премијери Хрватске, Чешке, Мађарске и Пољске бити главни говорници. БСФ обично траје два, али ове године сва дешавања ће се свести на један дан. Биће одржано пет редовних и два дигитална панела, за разлику од 20 прошлогодишњих.

Скуп ће се фокусирати на регионалну сарадњу у ЕУ и будућност ЕУ након Брегзита и епидемије корона вируса, а планирана је и дебата о сајбер безбедности, будућности безбедности ЕУ и јачању трансатлантских односа.Због епидемиолошке ситуације у региону неће бити одржан панел о Западном Балкану, којим се традиционално затвара форум, али ће, будући да ће регион бити један од приоритета Словеније током њеног председавања ЕУ у другој половини наредне године, бити упричилена одвојена дебата са специјалним представником ЕУ за Западни Балкан Мирославом Лајчаком.

Није тајна да се Београд нада бољој позицији у Белој кући на састанку чији је домаћин администрација Доналда Трампа. Насупрот томе, чини се да одлагање и нећкање Приштине има за позадину очекивања од америчких председничких избора и њихове наде да би победа Yoa Бајдена, као промотера старе политике према Косову, излечила садашњу главобољу тамошњи власти. 

Американци српског порекла нису се пре ове кампање организовали да подрже неког од кандидата на председничким изборима. Но од 3.августа не седе скрштених руку, већ су стартовали са кампањом „Срби за Трампа 2020“. Њен циљ је окупљање свих Срба који живе у Америци око подршке реизбору садашњег америчког председника. Републиканска конвенција на којој ће званично бити прихваћен Трамп као њихов председнички кандидат за изборе 2020. Почиње данас и траје  до 27. августа.

- Кажу да постоји могућност ако бисмо нешто постигли на разговорима, да се појави Трамп. Он сигурно што се нас тиче има бољу политику него Клинтонова администрација, има више поштовања. У Белој кући сам био више пута и ако сада будем тамо видео Трампа, постараћу се да то буде добро - рекао је Вучић, напомињући да морамо бити реалнији у очекивањима од оваквих састанака.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун оценио је, осврћући се на предстојећи састанак представника Београда и Приштине у Вашингтону, да су светски званичници схватили колико је сложено питање Косова и Метохије. „Чврста је позиција Србије, а посебно председника Србије, да ни по коју цену нећемо признати самопроглашену независност такозваног Косова”, рекао је Дрецун. Указао је да се провлачи и питање о томе ко ће водити преговоре када је реч о наставку дијалога Београда и Приштине, односно да ли је реч о сучељавању Европске уније на челу са Немачком и САД. Оценио је да Вашингтон не жели да буду скрајнут када је у питању решавање косовског проблема. „По мени је кључан наговештај доласка председника САД Доналда Трампа на састанак у Вашингтону”, констатовао  је Дрецун. Ипак је упозорио  да постоји одређена неизвесност да би на том састанку могле да буду наметнуте теме о којима Србија неће да разговара. Наиме, бивши премијер Косова Рамуш Харадинај је изјавио раније данас да не искључује могућност да се на састанку у Вашингтону постигне коначни споразум о међусобном признању у постојећим границама.

Вучић је тим поводом рекао да уколико Харадинај путује у Вашингтон по коначни споразум, „може одмах да врати свој авион и да не путује уопште”.

- Ми идемо у Вашингтон да разговарамо о темама о којима смо већ разговарали. Немамо проблем да разговарамо о свакој теми. А да разговарамо о статусу и да буде како су они замислили, а то је да они добију све, а ми ништа и ми њих да признамо па ће они нас тобоже да признају - тај филм неће гледати – категоричан је српски председник.

Изасланик америчког председника за Србију и Косово Ричард Гренел обелоданио је недавно на Твитеру да ће се представници Србије и Косова у септембру разговарати у Белој кући. Овај састанак долази након што је онај prеthodni, заказан за 27. јун, отказан, пошто је неколико дана пре договореног сусрета Хашим Тачи оптужен за злочине пред Специјалним одељењем суда у Хагу.

Русија се за сада конкретно не изјашњава о предстојећим разговорима у Белој кући. Упитан о улози Русије у решавању проблема Косова, амбасадор те земље Александар Боцан Харченко је одговорио да Моска „пре свега води рачуна о ставу Београда”. Поручио је да „дијалог мора да буде частан, да се одвија уз уважавање образложених интереса Београда, Срба на Косову, њихове безбедности, уз уравнотежено посредовање, без задовољавања сувишних амбиција Приштине”. Подвлачи да „алтернатива дијалогу не постоји”, а да је Русија као стална чланица Савета безбедности УН „незаобилазни учесник решавања косовског питања”.

- За нас је једино и одрживо могуће решење само оно које је у интересу Београда на основу Резолуције 1244 СБ УН, односно само оно које ће бити подржано од Савета безбедности - рекао је Боцан Харченко, напомоњући то да  „какво је могуће решење, засад нико не зна”.   

С. Станковић