Vašington spreman za razgovor, ekonomske teme u žiži 

Potvrda je stigla iz Bele kuće, a poziv na beogradsku i prištinsku adresu uputio je savetnik za Nacionalnu bezbednost Robert O’Brajan. Portparol američkog Nacionalnog saveta za bezbednost Yon Uliot ponovio je ranije najave da će se u Vašingtonu razgovarati o ekonomiji.

- Verujemo da je napredak u ekonomskim pitanjima, uključujuću otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje i ubrzanje ekonomskog rasta, prvi korak u unapređenju mirovnog procesa - rekao je Uliot, dodajući da su razgovori, prvobitno planirani za 2. septembar, odloženi za dva dana zbog „rasporeda”. Da će sastanak Hotija i Vučića u Beloj kući možda biti odložen objavili su u petak prištinski mediji, a kao razlog su naveli mogućnost da njemu prisustvuje američki predsednik Donald Tramp. Međutim, vezano za te spekulacije iz Bele kuće nije ni juče stigao nikakav odgovor, a Uliot jedino kaže da se „SAD raduje ovim važnim razgovorima sa predsednikom Vučićem i premijerom Hotijem”.

I predsednik Srbije nagovestio je mogućnost učešća prvog čoveka SAD u predstojećim razgovorima, a kako je istakao, važnosti predstojećeg sastanka  doprinosi i to što postoje naznake da se u Vašingtonu sastane sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Pre puta u Vašington, Vučića čeka učešće na Bledskom strateškom forumu 31. avgusta, gde će predsednik Srbije i premijeri Hrvatske, Češke, Mađarske i Poljske biti glavni govornici. BSF obično traje dva, ali ove godine sva dešavanja će se svesti na jedan dan. Biće održano pet redovnih i dva digitalna panela, za razliku od 20 prošlogodišnjih.

Skup će se fokusirati na regionalnu saradnju u EU i budućnost EU nakon Bregzita i epidemije korona virusa, a planirana je i debata o sajber bezbednosti, budućnosti bezbednosti EU i jačanju transatlantskih odnosa.Zbog epidemiološke situacije u regionu neće biti održan panel o Zapadnom Balkanu, kojim se tradicionalno zatvara forum, ali će, budući da će region biti jedan od prioriteta Slovenije tokom njenog predsedavanja EU u drugoj polovini naredne godine, biti upričilena odvojena debata sa specijalnim predstavnikom EU za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom.

Nije tajna da se Beograd nada boljoj poziciji u Beloj kući na sastanku čiji je domaćin administracija Donalda Trampa. Nasuprot tome, čini se da odlaganje i nećkanje Prištine ima za pozadinu očekivanja od američkih predsedničkih izbora i njihove nade da bi pobeda Yoa Bajdena, kao promotera stare politike prema Kosovu, izlečila sadašnju glavobolju tamošnji vlasti. 

Amerikanci srpskog porekla nisu se pre ove kampanje organizovali da podrže nekog od kandidata na predsedničkim izborima. No od 3.avgusta ne sede skrštenih ruku, već su startovali sa kampanjom „Srbi za Trampa 2020“. Njen cilj je okupljanje svih Srba koji žive u Americi oko podrške reizboru sadašnjeg američkog predsednika. Republikanska konvencija na kojoj će zvanično biti prihvaćen Tramp kao njihov predsednički kandidat za izbore 2020. Počinje danas i traje  do 27. avgusta.

- Kažu da postoji mogućnost ako bismo nešto postigli na razgovorima, da se pojavi Tramp. On sigurno što se nas tiče ima bolju politiku nego Klintonova administracija, ima više poštovanja. U Beloj kući sam bio više puta i ako sada budem tamo video Trampa, postaraću se da to bude dobro - rekao je Vučić, napominjući da moramo biti realniji u očekivanjima od ovakvih sastanaka.

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je, osvrćući se na predstojeći sastanak predstavnika Beograda i Prištine u Vašingtonu, da su svetski zvaničnici shvatili koliko je složeno pitanje Kosova i Metohije. „Čvrsta je pozicija Srbije, a posebno predsednika Srbije, da ni po koju cenu nećemo priznati samoproglašenu nezavisnost takozvanog Kosova”, rekao je Drecun. Ukazao je da se provlači i pitanje o tome ko će voditi pregovore kada je reč o nastavku dijaloga Beograda i Prištine, odnosno da li je reč o sučeljavanju Evropske unije na čelu sa Nemačkom i SAD. Ocenio je da Vašington ne želi da budu skrajnut kada je u pitanju rešavanje kosovskog problema. „Po meni je ključan nagoveštaj dolaska predsednika SAD Donalda Trampa na sastanak u Vašingtonu”, konstatovao  je Drecun. Ipak je upozorio  da postoji određena neizvesnost da bi na tom sastanku mogle da budu nametnute teme o kojima Srbija neće da razgovara. Naime, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj je izjavio ranije danas da ne isključuje mogućnost da se na sastanku u Vašingtonu postigne konačni sporazum o međusobnom priznanju u postojećim granicama.

Vučić je tim povodom rekao da ukoliko Haradinaj putuje u Vašington po konačni sporazum, „može odmah da vrati svoj avion i da ne putuje uopšte”.

- Mi idemo u Vašington da razgovaramo o temama o kojima smo već razgovarali. Nemamo problem da razgovaramo o svakoj temi. A da razgovaramo o statusu i da bude kako su oni zamislili, a to je da oni dobiju sve, a mi ništa i mi njih da priznamo pa će oni nas tobože da priznaju - taj film neće gledati – kategoričan je srpski predsednik.

Izaslanik američkog predsednika za Srbiju i Kosovo Ričard Grenel obelodanio je nedavno na Tviteru da će se predstavnici Srbije i Kosova u septembru razgovarati u Beloj kući. Ovaj sastanak dolazi nakon što je onaj prethodni, zakazan za 27. jun, otkazan, pošto je nekoliko dana pre dogovorenog susreta Hašim Tači optužen za zločine pred Specijalnim odeljenjem suda u Hagu.

Rusija se za sada konkretno ne izjašnjava o predstojećim razgovorima u Beloj kući. Upitan o ulozi Rusije u rešavanju problema Kosova, ambasador te zemlje Aleksandar Bocan Harčenko je odgovorio da Moska „pre svega vodi računa o stavu Beograda”. Poručio je da „dijalog mora da bude častan, da se odvija uz uvažavanje obrazloženih interesa Beograda, Srba na Kosovu, njihove bezbednosti, uz uravnoteženo posredovanje, bez zadovoljavanja suvišnih ambicija Prištine”. Podvlači da „alternativa dijalogu ne postoji”, a da je Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN „nezaobilazni učesnik rešavanja kosovskog pitanja”.

- Za nas je jedino i održivo moguće rešenje samo ono koje je u interesu Beograda na osnovu Rezolucije 1244 SB UN, odnosno samo ono koje će biti podržano od Saveta bezbednosti - rekao je Bocan Harčenko, napomonjući to da  „kakvo je moguće rešenje, zasad niko ne zna”.   

S. Stanković