Варади: Територијална и персонална аутонимија за Србе на КиМ

Варади у интервјуу Танјугу поздравља позив председника Александра Вучица на отварање дијалога о будућности Косова, као прилику да се шира јавност "упозна са стварношћу", јер ће, како каже, ако она постане општепозната и призната, и преговарачима бити лакше. 



Неће морати, како каже, да бране митове, већ ће лакше моћи да преговарају за најбољу, од могућих, опција у интересу Србије, а то је, по његовом мишљењу, персонална и територијална аутономију Срба на Косову, и линија испод које се не смеју спустити српски интереси. 



“Да се Косово ''врати'' и постане део Србије, мислим да у овом часу, мада то није лако рећи, није реално. Али, нисам свезналица...А то да се српске цркве, манастири, културна и језичка права заштите путем персоналне и територијалне аутономије, то је остварљиво. То би било праведно и могуће. То је остварљив циљ,” каже Варади и прецизира да мисли на територијалну аутономију северног Косова. 



Верује да би то и за Европу било неоспорно и сматра да се преговарачи морају заложити за то да Срби на Косову и Метохији и убудуће могу да живе као Срби, „да сачувају језик, културу и своје српство“.



Тај предлог се, истиче, мора изнети на сто пре договора о коначном статусу српске покрајине. Варади понавља да је унутрашњи дијалог око будућности Косова и Метохије, мада не верује да је могућ консензус, јако важан, пре свега да би се јавност упознала са чињеницама.Он подсећа на међународне околности и фактичко стање у оквиру кога се одвијају ови преговори: 



„Са становишта струке којом се бавим, прогласење независности Косова било је противно међународном праву, али о томе је Међународни суд правде избегао да стварнио мисљење. Дато је једно саветодавно, које не иде у прилог Србији. Уместо да се казе - да ли је само одвајање у сагласности са међународним правом - рецено је да изјава, односно декларација о независности није у несагласности са међународним правом. Тако је заправо избегнут одговор на право питање.“ 



Варади додаје да уз то не треба заборавити да су готово сви западни политичари, који су поздравили ту одлуку, рекли да проглашење независности Косова није преседан, те да треба имати на уму да они који„ верују да су дошли до једног узорног решења неће то мисљење променити.



Зато је за њега питање: „да ли чињеница да је међународно право на нашој страни, мада то међународни суд правде није потврдио“ треба да буде оријентир за даље потезе Србије или не? 



„Требало би да се суочимо са тим да Косово де факто правно данас није део Србије - без обзира на то да ли треба да буде, без обзира је шта праведно или није - јер ни законадавна, ни административна, ни судска власт Србије тамо се не простире. У тој ситуацији говорити да ћемо сачувати Косово није сасвим адекватна реторика. Јер тешко је сачувати оно што није у нашем поседу“, каже Варади. 



Он подсећа на конкретан пример и објашњава да би, да је Рамуш Харадинај на захтев Србије изручен Београду, Нишу, Суботици...то било изручење Србији, али у случају изручења Приштини - „он не би био изручен Србији“. 



Варади скреце пажњу на још једно питање над којим јавност у Србији треба да се замисли, а то је: „шта би би било када би Косово стварно постало део Србије“? 



"Реалност је да је реч о око два милиона људи, од којих преко 90 одсто већ две деценије и дуже живи у једној сасвим другачијој политичкој и социјалној култури. Потом, какве би биле економске последице тога?", пита се Варади.О "свему би требало размислити, све те хипотезе узети у обзир да видимо шта би било кад би било", сугерише. "То би требало да буде део дијалога и да се у оквиру тих чињеница тражи одговор шта је могуће. Уместо у митовима, да се тражити одговор у чињеницама,“ каже он. 



На питање очекује ли да би из дијалога, који је практично већ почео, председник Вучић и српски преговарачи могли извучи и неко меродавно мишљење и аргумент више у нашу корист, односно види ли он као стручњак неко правно решење које би омогућило нормалазицају односа са Приштином без „губитка Косова“, Варади каже да нема довољно сазнања о току преговора да би могао да да одговор на ово питање. 



„Да бих о томе стручно дао мишљење требало би да будем много ближи поступку преговора, а ја то нисам. Према томе, човек мозе бити стручан једино у питањиима у која је ''заронио''", примећује професор.



"Тај дијалог не може да да баш директно упутства преговарачима. Он пре свега може да поправи атмосферу у којој ће моћи да се преговара,“ закључује Варади, уз опаску да преговарачи, наравно, треба да буду на висини своје струке и да ту нико ко није на висини струке не може да буде од користи.