Усвојене измене и допуне Закона о главном граду

Изменама закона о главном граду уводе се две зоне у Београду - приградска и градска.

Градску зону ће чинити десет општине - Врачар, Стари Град, Савски венац, Вождовац, Звездара, Палилула, Раковица, Чукарица, Нови Београд и Земун, а приградску Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот и Сурчин.

Закон ће омогућити да подела надлежности буде јасно уређена и створиће могућности да град Београд овим општинама пренесе већи број послова него што је до сада био случај.

Градске општине моћи ће да издају грађевинске дозволе за објекте до 1.500 квадрата, приградске до 5.000 квадрата.

Легализацију ће градске моћи да раде до 400 квадрата, а приградске до 3.000.

Приградске општине ће моћи да оснивају јавна предузећа за обављање комуналне делатности.

Сада постоји могућност да се поједини урбанистички планови доносе од стране градских општина, а приградске добијају право да ван плана генералне регулације доносе урбанистичке планове за своје подручје уз prеthodnu сагласност Града.

То је значајна новина која ће допринети бржем развоју приградских општина и бољем привлачењу инвеститора, а приградске општине ће на тај начин постати конкурентније и интересантније за инвестиције.

Поред тога, ту је и читав низ нових овлашћења по питању пољопривредне инспекције, овлашћења у образовању, спорту, култури, по питању подстицаја наталитета, смањења ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама.

Законом се врши и усаглашавање са читавим низом других ресорних закна, као што су закон о јавној својини, Закон о планирању и изградњи, Закон о локалној самоуправи, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и локалној самоуправи.

Следећи корак који треба да прати овај закон је доношење новог Статута града Београда који ће даље разрадити поделу надлежности и децентрализацију града.

Такође, општине, подотово приградске, треба да праве услужне центре како би највећи део посла грађани могли да обаве у насељима који су део те општине.

Град ће моћи да именује и разрешава директоре установа дечије заштите, с обзиром на то да је њихов оснивач, као и да утврђује мрежу тих установа.

Према последњем попису из 2011. године у Београду живи 23,09 одсто становника Србије.

Изгласавањем овог закона, уз интонирање химне, завршено је пролећно заседање Скупштине Србије.

Током заседања било је шест седница и једна посебна на којој се расправљало о Косову и Метохији, а на којој је извештај поднео председник Србије Александар Вучић.

Посебној седници на којој је усвојен извештај о КиМ присуствовали су чланови владе на челу са премијерком Аном Брнабић.

Током пролећог заседања, између осталог, усвојене су и измене и допуне Кривичног закона којима се уводи доживотна казна затвора без могућности условног отпуста за убице и силоватеље трудница, деце и немоћних лица.

Усвојени су и закони о спречавању корупције, о конверзији стамбених кредита кредита индексираних у швајцарским францима.