Устав чува председника, политика Владу и Скупштину

Одговор на дилему када ће она бити у Немањиној, а када на Андрићевом венцу увек даје расплет након парламентарних избора. Странка која освоји највише гласова и има већину за формирање владе, сама или у коалицији, добија и превагу на тасу ваге политичке моћи. На њој је потом и да одлучи да ли ће улогу премијера или шефа државе наменити свом лидеру, који, уколико успе да наметне и своју лидерску позицију у друштву, постаје личност с највише ауторитета и власти. Стога и не изненађује претпоставка да ће Александар Вучић, који се најпре опробао на оперативнијој, премијерској позицији, као неко ко има иза себе тренутно највећу странку, бити у свом мандату председника Србије, најутицајнија личност. Тим пре што председник, као инокосни орган власти, одлуке доноси самостално, с тим што је у неким ситацијама обавезан да саслуша мишљења парламентарних странака, као кад је избор мандатара у питању. Устав га у том случају обавезује и на то да мандат за састав владе повери ономе ко може да обезбеди скупштинску већину за њен избор.

Приче појединих аналитичара политичких прилика о томе да председничка овлашћења нису нарочито велика те да се своде на протоколарне послове, немају утемељење. Српски Устав и прописи који регулишу та питања дају довољно простора највишим државним органима – Скупштини, председнику и Влади – с тим што, мора се признати, остављају отворен простор да их свако од њих користи према реалним могућностима. Не треба изгубити из вида међусобне релације та три стуба српског политичког система власти и чињеницу ко кога бира те, самим тим, ко коме овде одговара уставно и законски, али и политички. Јер, ваља се подсетити  на то да избор на функцију председника Србије зависи од грађана, а једино кандидовање од странке, док је код избора премијера и председника парламента пресудан партијски глас, пресликан кроз посланичко дизање руку.

Вучић је најавио да ће у друштву покренути дебату о односу према Косову и Метохији, региону, Уставу Србије, о томе како јавност види будућност Србије. Реч је о крупним политичким питањима, која свој одговор на крају треба да добију у промени или доношењу највишег правног акта, за који је Вучић обећао да неће бити октроисан, већ плод консензуса.

Важећи Устав донет је 2006. и био је оспораван од самог усвајања, а гласање, које је трајало два дана, пратио је бојкот појединих опозиционих странака.

Које дужности ће у наредних пет година обављати Александар Вучић? Пре свега, он је личност која изражава државно јединство те је, самим тим, и представник свих грађана Србије, а та одредба може се тумачити и тако да он под својим кровом окупља на договор све друге органе власти. Полагањем заклетве постао је врховни командант оружаних снага – у складу са законом поставља, унапређује или разрешава официре Војске Србије. Он представља земљу у иностранству, поставља и опозива указом амбасадоре Србије на основу предлога Владе, прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника, даје помиловања и одликовања. Иако нема директно законодавно овлашћење, Устав је прописао да је он тај који још једном прелистава оно што су посланици изгласали. Његов потпис је прва степеница да би неки закон могао ступити на снагу. Наиме, председник треба да најкасније у року од 15 дана од изгласавања закона, или седам дана ако је пропис усвојен по хитном поступку, донесе указ о проглашењу, или да га, уз писмено образложење, врати Народној скупштини на поновно одлучивање. До сада су председници, додуше ретко, користили то право, али су парламентарци, код поновног гласања, уважавали њихове примедбе које су се односиле на дилему о уставности појединих одредби. Након што се Скупштина поново изјасни, председник Републике проглашава закон, а ако то не учини, потпис ставља председник Народне скупштине, дајући на тај начин последњу реч, ипак, законодавној власти.

У надлежности председника је и избор пет од десет кандидата које му предложи Скупштина. Исто тако, парламент бира пет од десет имена које му достави председник Србије. Иначе, Уставни суд је инстанца од које пресудно зависи захтев за смену шефа државе. Јер, да би се о њему гласало у парламенту, потребно је да Уставни суд Србије утврди да је председник повредио Устав, чиме је, барем законски, предупређена могућност смене шефа државе из политичких разлога. 

Осим што предлаже мандатара, председник је тај који на предлог Владе распушта Скупштину и расписује парламентарне изборе. Тренутно, Вучић има рок да најкасније за 30 дана некоме повери мандат за формирање нове владе да се не би догодио такав сценарио.

Очекује се да ће седиште председника, када се за то стекну услови, с Андрићевог венца бити пресељено на Нови Београд, у „Палату Србије”. Да не одустаје од те намаре, Вучић је поновио и свог првог радног дана, у Панчеву, када је новинарима рекао да једва чека да оде из тог музејског здања. Како је објаснио, Андрићев венац пре свега красе салони, а њему више одговара неки једноставнији радни простор. Чак се размишља о солуцији да због великог броја гостију пријем поводом инаугурације новог председника буде уприличен у некадашњем здању Савезне владе, иако не одише истом атмосфером као Председништво Србије, како се популарно зове зграда Генералног секретаријата председника.

За разлику од премијерске функције која нема ограничења у броју мандата и иста личност може бити бирана на ту функцију докле год то изгласава парламентарна већина, за шефа државе то не важи. Може бити изабран на председничко место највише два пута по пет година. То не би важило само уколико би у међувремену био донет нови Устав Србије јер се тада не рачуна мандат од пре ступања на снагу највишег правног акта.

Док премијер има првог потпредседника Владе па је, као у овом случају, технички премијер Ивица Дачић, шеф државе нема таквог помоћника. Њега у случају спречености, по слову Устава, замењује председник Скупштине, као вршилац дужности, али највише месец дана.

Док, с једне стране, Влада креира политику те је зато сматрају извором власти, њени предлози морају проћи верификацију Скупштине, док председнику Србије углавном не треба таква потврда. Исто тако, председник има право да од Владе и Скупштине тражи обавештења о питањима која су значајна за обављање његових дужности.

Светлана Станковић