Ustav čuva predsednika, politika Vladu i Skupštinu

Odgovor na dilemu kada će ona biti u Nemanjinoj, a kada na Andrićevom vencu uvek daje rasplet nakon parlamentarnih izbora. Stranka koja osvoji najviše glasova i ima većinu za formiranje vlade, sama ili u koaliciji, dobija i prevagu na tasu vage političke moći. Na njoj je potom i da odluči da li će ulogu premijera ili šefa države nameniti svom lideru, koji, ukoliko uspe da nametne i svoju lidersku poziciju u društvu, postaje ličnost s najviše autoriteta i vlasti. Stoga i ne iznenađuje pretpostavka da će Aleksandar Vučić, koji se najpre oprobao na operativnijoj, premijerskoj poziciji, kao neko ko ima iza sebe trenutno najveću stranku, biti u svom mandatu predsednika Srbije, najuticajnija ličnost. Tim pre što predsednik, kao inokosni organ vlasti, odluke donosi samostalno, s tim što je u nekim sitacijama obavezan da sasluša mišljenja parlamentarnih stranaka, kao kad je izbor mandatara u pitanju. Ustav ga u tom slučaju obavezuje i na to da mandat za sastav vlade poveri onome ko može da obezbedi skupštinsku većinu za njen izbor.

Priče pojedinih analitičara političkih prilika o tome da predsednička ovlašćenja nisu naročito velika te da se svode na protokolarne poslove, nemaju utemeljenje. Srpski Ustav i propisi koji regulišu ta pitanja daju dovoljno prostora najvišim državnim organima – Skupštini, predsedniku i Vladi – s tim što, mora se priznati, ostavljaju otvoren prostor da ih svako od njih koristi prema realnim mogućnostima. Ne treba izgubiti iz vida međusobne relacije ta tri stuba srpskog političkog sistema vlasti i činjenicu ko koga bira te, samim tim, ko kome ovde odgovara ustavno i zakonski, ali i politički. Jer, valja se podsetiti  na to da izbor na funkciju predsednika Srbije zavisi od građana, a jedino kandidovanje od stranke, dok je kod izbora premijera i predsednika parlamenta presudan partijski glas, preslikan kroz poslaničko dizanje ruku.

Vučić je najavio da će u društvu pokrenuti debatu o odnosu prema Kosovu i Metohiji, regionu, Ustavu Srbije, o tome kako javnost vidi budućnost Srbije. Reč je o krupnim političkim pitanjima, koja svoj odgovor na kraju treba da dobiju u promeni ili donošenju najvišeg pravnog akta, za koji je Vučić obećao da neće biti oktroisan, već plod konsenzusa.

Važeći Ustav donet je 2006. i bio je osporavan od samog usvajanja, a glasanje, koje je trajalo dva dana, pratio je bojkot pojedinih opozicionih stranaka.

Koje dužnosti će u narednih pet godina obavljati Aleksandar Vučić? Pre svega, on je ličnost koja izražava državno jedinstvo te je, samim tim, i predstavnik svih građana Srbije, a ta odredba može se tumačiti i tako da on pod svojim krovom okuplja na dogovor sve druge organe vlasti. Polaganjem zakletve postao je vrhovni komandant oružanih snaga – u skladu sa zakonom postavlja, unapređuje ili razrešava oficire Vojske Srbije. On predstavlja zemlju u inostranstvu, postavlja i opoziva ukazom ambasadore Srbije na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovanja i odlikovanja. Iako nema direktno zakonodavno ovlašćenje, Ustav je propisao da je on taj koji još jednom prelistava ono što su poslanici izglasali. Njegov potpis je prva stepenica da bi neki zakon mogao stupiti na snagu. Naime, predsednik treba da najkasnije u roku od 15 dana od izglasavanja zakona, ili sedam dana ako je propis usvojen po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju, ili da ga, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. Do sada su predsednici, doduše retko, koristili to pravo, ali su parlamentarci, kod ponovnog glasanja, uvažavali njihove primedbe koje su se odnosile na dilemu o ustavnosti pojedinih odredbi. Nakon što se Skupština ponovo izjasni, predsednik Republike proglašava zakon, a ako to ne učini, potpis stavlja predsednik Narodne skupštine, dajući na taj način poslednju reč, ipak, zakonodavnoj vlasti.

U nadležnosti predsednika je i izbor pet od deset kandidata koje mu predloži Skupština. Isto tako, parlament bira pet od deset imena koje mu dostavi predsednik Srbije. Inače, Ustavni sud je instanca od koje presudno zavisi zahtev za smenu šefa države. Jer, da bi se o njemu glasalo u parlamentu, potrebno je da Ustavni sud Srbije utvrdi da je predsednik povredio Ustav, čime je, barem zakonski, predupređena mogućnost smene šefa države iz političkih razloga. 

Osim što predlaže mandatara, predsednik je taj koji na predlog Vlade raspušta Skupštinu i raspisuje parlamentarne izbore. Trenutno, Vučić ima rok da najkasnije za 30 dana nekome poveri mandat za formiranje nove vlade da se ne bi dogodio takav scenario.

Očekuje se da će sedište predsednika, kada se za to steknu uslovi, s Andrićevog venca biti preseljeno na Novi Beograd, u „Palatu Srbije”. Da ne odustaje od te namare, Vučić je ponovio i svog prvog radnog dana, u Pančevu, kada je novinarima rekao da jedva čeka da ode iz tog muzejskog zdanja. Kako je objasnio, Andrićev venac pre svega krase saloni, a njemu više odgovara neki jednostavniji radni prostor. Čak se razmišlja o soluciji da zbog velikog broja gostiju prijem povodom inauguracije novog predsednika bude upriličen u nekadašnjem zdanju Savezne vlade, iako ne odiše istom atmosferom kao Predsedništvo Srbije, kako se popularno zove zgrada Generalnog sekretarijata predsednika.

Za razliku od premijerske funkcije koja nema ograničenja u broju mandata i ista ličnost može biti birana na tu funkciju dokle god to izglasava parlamentarna većina, za šefa države to ne važi. Može biti izabran na predsedničko mesto najviše dva puta po pet godina. To ne bi važilo samo ukoliko bi u međuvremenu bio donet novi Ustav Srbije jer se tada ne računa mandat od pre stupanja na snagu najvišeg pravnog akta.

Dok premijer ima prvog potpredsednika Vlade pa je, kao u ovom slučaju, tehnički premijer Ivica Dačić, šef države nema takvog pomoćnika. Njega u slučaju sprečenosti, po slovu Ustava, zamenjuje predsednik Skupštine, kao vršilac dužnosti, ali najviše mesec dana.

Dok, s jedne strane, Vlada kreira politiku te je zato smatraju izvorom vlasti, njeni predlozi moraju proći verifikaciju Skupštine, dok predsedniku Srbije uglavnom ne treba takva potvrda. Isto tako, predsednik ima pravo da od Vlade i Skupštine traži obaveštenja o pitanjima koja su značajna za obavljanje njegovih dužnosti.

Svetlana Stanković