УНМИК неовлашћено потернице за терористима чини невидљивим

"Тај мандат УНМИК од Савета безбедности није добио", истакла је Кубуровић на редовној седници Савета безбедности поводом шестомесечног извештаја о раду Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу.



Осврћући се на оцену о "изостанку напретка" у правосудној сарадњи Србије и самопроглашене државе Косово у питањима ратних злочина, она је подсетила да се та сарадња одвија преко УНМИК, чија су овлашћења у области правосуђа утврђена Заједничким документом УНМИК-а и СР Југославије из новембра 2001. године. 



"Правосудним органима Србије није било омогућено да обављају процесне радње, у предметима ратних злочина почињених на подручју Косова", навела је Кубуровић напомињући да Приштина не одговара на захтеве за сарадњу српског Тужилаштва за ратне злочине.



Поред неовлашћеног поступања УНМИК-а поводом потерница против албанских терориста са КИМ, Кубуровић је члановима СБ предочцила да још теже последице по српски народ који живи на КИМ могу да донесу скорашње неразумне одлуке Приштине изазивајући хуманитарну катастрофу несагледивих размера. 



"Надам се да међународна заједница неће остати нема и дозволити такво видљиво кршење оснвних људских права", рекла је Кубуровић. Оценивши да Република Србија има успешну сарадњу са Механизмом и да испуњава све преузете обавезе, Кубуровић је указала да би нови корак напред у односима са Механизмом било уступање српском правосуђу предмета против Вјерице Радете и Петра Јојића за непоштовање суда.



Такође, Генералном секретару УН је предложила да преиспита став из 1993. године, према којем осуђеници Хашког трибунала казне не могу да служе на територији бивше Југославије, те да затражи од Механизма свеобухватну процену иницијативе Србије да њени држављани, осуђени пред Хашким трибуналом, односно Механизмом, издржавају казне у Србији.



"Република Србија инсистира да се ово питање покрене са мртве тачке. Приликом недавне посете председника Механизма Теодора Мерона Београду добила сам уверавања да не постоје препреке да се ова иницијатива реализује", навела је министарка правде.Подсетила је да је чак девет лица српске националности умрло током суђења или током издржавања казне и указала на тежак положај Милана Мартића и Драгомира Милошевића, који казне на које их је осудио Хашки трибунал издржавају затвору у Естонији. 



Кубуровић је тим поводом истакла да је Република Србија спремна да прихвати прецизно дефинисан међународни надзор издржавања казни ових осуђеника, као и да пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на превременој слободи без одговорајућих одлука Механизма.



Такође је позвала представнике Механизма и одговарајућих институција које одреди Генерални секретар УН, да посете Србију, обиђу затворске капацитете и да се увере о стању затвора за ту намену. Она је поновила став Србије, да је Хашки трибунал од свог оснивања имао селективан приступ и када је у питању број оптужница у односу на националну припадност, као и када је у питању прослеђивање предмета правосудним органима држава бившим СФРЈ. 



Док је правосуђу Босне и Херцеговине проследио шест случајева који се односе на 10 лица већином српске националности, Трибунал је, како је рекла, Србији и Хрватској проследио по један предмет. "Међу свим предметима који је Трибунал уступио нема оптужених за злочине над Србима. Да ли то значи да није било злочина над српским становништвом и да нема одгвоворних за убиства, мучења и прогон Срба?", запитала је Кубуровић.



Такође изразила неслагање са оценом главног тужиоца Механизма Сержа Брамерца о недостатку сарадње у земљама региона или пођеднаком одбијању сарадње свих земаља. "Сарадња Србије у остваривању правне помоћи са Босном и Херцеговином је на високом нивоу", рекла је министарка и напоменула да се нада да ће до унапређења сарадње доћи и са Хрватском.



Указала је да су у марту ове године у Београду одржан састанак министара правде Србије и Хрватске, чији је резултат био формирање две комисије задужене за размену спискова лица оптужених или осуђених за ратне злочине, као и израду билатералног уговора о решавању питања процесуирања ратних злоцина. Прва комисија је, како је навела, задатак завршила, док друга континуирано ради и нови састанак је планиран током овог месеца. 



"Чврсто верујемо да ово представља значајан корак у решавању отворених билатералних питања, иако Хрватска наставља праксу суђења против Срба у одсуству и без довољно доказа и чињеница олако доноси пресуде за ратне злочине, чиме, многи мисле намерно, спречава Србе избегле из Хрватске да се врате својим домовима", рекла је Кубуровић и нагласила да Србија и даље наставља праксу несуђења у одсуству, због чега је десетине предмета у прекиду. 



Министарка правде је поводом питања регионалне сарадње истакла да је Комисија за нестала лица Републике Србије 6. новембра 2018. године у седишту Међународне комисије за нестала лица у Хагу, потписала Оквирни план за решавање питања несталих лица из сукоба на подручју бивше Југославије. 



Она је указала да су 10. јула ове године у Лондону, земље Европске уније и учеснице Самита Западног Балкана потписале су Заједничку декларацију о несталим лицима, која, како је навела, представља кључни документ, јер подржава права свих породица несталих лица на истину, правду и обештећење. 



"Премијери Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, тзв. Косова, Албаније, Хрватске, Немачке, Уједињеног Краљевства, Аустрије, Бугарске, Италије, Словеније и Пољске потписали су Заједничку декларацију о несталим лицима, којом су истакли подршку напорима на проналажењу 12.000 лица која се још увек воде као нестала услед оружаних сукоба на подручју бивше Југославије", навела је.



Када су у питању мемоари генерала Небојше Павковића, чије је објављивање тужилац Механизма оценио као "посебно забрињавајуће", Кубуровић је навела да се објављивање мемоара једног, али не и јединог учесника у рату, не може се сматрати глорификацијом ставова једне стране у сукобу.



Мемоари, како је навела, представљају лично виђење, на које сваки појединац има право, према Члану 19 Универзалне декларације о људским правима у складу са правом на слободу мишљења и изражавања.Због тога се, како истакла, поставља питање, зашто су само мемоари српских осуђеника нашли место у Извештају Механизма, док се нигде не спомињу мемоари осталих.



Осврнула се и на став Механизма, који истиче да је кључно средство за обезбеђивање континуиране сарадње земаља са Механизмом, политика условљавања напредка у процесу евроинтеграција. 



"Сматрам да је ставом Механизма о притиску на Републику Србију у преговорима о приступању Европској унији, Механизам напустио тему сарадње са Србијом. Такав став само потврђује политички, а не правни карактер ове институције. То је, од његовог настанка, његов највећи недостатак", истакла је Кубуровић.



Она је међутим закључила да се сарадња Републике Србије са Механизмом одвија успешно и да наша земља нема отворених питања у сарадњи са том институцијом."Остајем у уверењу да ће се напори које моја земља чини уважити и потврдити у наредним извештајима", напоменула је Кубуровић на крају излагања.