UNMIK neovlašćeno poternice za teroristima čini nevidljivim

"Taj mandat UNMIK od Saveta bezbednosti nije dobio", istakla je Kuburović na redovnoj sednici Saveta bezbednosti povodom šestomesečnog izveštaja o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu.



Osvrćući se na ocenu o "izostanku napretka" u pravosudnoj saradnji Srbije i samoproglašene države Kosovo u pitanjima ratnih zločina, ona je podsetila da se ta saradnja odvija preko UNMIK, čija su ovlašćenja u oblasti pravosuđa utvrđena Zajedničkim dokumentom UNMIK-a i SR Jugoslavije iz novembra 2001. godine. 



"Pravosudnim organima Srbije nije bilo omogućeno da obavljaju procesne radnje, u predmetima ratnih zločina počinjenih na području Kosova", navela je Kuburović napominjući da Priština ne odgovara na zahteve za saradnju srpskog Tužilaštva za ratne zločine.



Pored neovlašćenog postupanja UNMIK-a povodom poternica protiv albanskih terorista sa KIM, Kuburović je članovima SB predočcila da još teže posledice po srpski narod koji živi na KIM mogu da donesu skorašnje nerazumne odluke Prištine izazivajući humanitarnu katastrofu nesagledivih razmera. 



"Nadam se da međunarodna zajednica neće ostati nema i dozvoliti takvo vidljivo kršenje osnvnih ljudskih prava", rekla je Kuburović. Ocenivši da Republika Srbija ima uspešnu saradnju sa Mehanizmom i da ispunjava sve preuzete obaveze, Kuburović je ukazala da bi novi korak napred u odnosima sa Mehanizmom bilo ustupanje srpskom pravosuđu predmeta protiv Vjerice Radete i Petra Jojića za nepoštovanje suda.



Takođe, Generalnom sekretaru UN je predložila da preispita stav iz 1993. godine, prema kojem osuđenici Haškog tribunala kazne ne mogu da služe na teritoriji bivše Jugoslavije, te da zatraži od Mehanizma sveobuhvatnu procenu inicijative Srbije da njeni državljani, osuđeni pred Haškim tribunalom, odnosno Mehanizmom, izdržavaju kazne u Srbiji.



"Republika Srbija insistira da se ovo pitanje pokrene sa mrtve tačke. Prilikom nedavne posete predsednika Mehanizma Teodora Merona Beogradu dobila sam uveravanja da ne postoje prepreke da se ova inicijativa realizuje", navela je ministarka pravde.Podsetila je da je čak devet lica srpske nacionalnosti umrlo tokom suđenja ili tokom izdržavanja kazne i ukazala na težak položaj Milana Martića i Dragomira Miloševića, koji kazne na koje ih je osudio Haški tribunal izdržavaju zatvoru u Estoniji. 



Kuburović je tim povodom istakla da je Republika Srbija spremna da prihvati precizno definisan međunarodni nadzor izdržavanja kazni ovih osuđenika, kao i da pruži jasne garancije da se osuđenici neće naći na prevremenoj slobodi bez odgovorajućih odluka Mehanizma.



Takođe je pozvala predstavnike Mehanizma i odgovarajućih institucija koje odredi Generalni sekretar UN, da posete Srbiju, obiđu zatvorske kapacitete i da se uvere o stanju zatvora za tu namenu. Ona je ponovila stav Srbije, da je Haški tribunal od svog osnivanja imao selektivan pristup i kada je u pitanju broj optužnica u odnosu na nacionalnu pripadnost, kao i kada je u pitanju prosleđivanje predmeta pravosudnim organima država bivšim SFRJ. 



Dok je pravosuđu Bosne i Hercegovine prosledio šest slučajeva koji se odnose na 10 lica većinom srpske nacionalnosti, Tribunal je, kako je rekla, Srbiji i Hrvatskoj prosledio po jedan predmet. "Među svim predmetima koji je Tribunal ustupio nema optuženih za zločine nad Srbima. Da li to znači da nije bilo zločina nad srpskim stanovništvom i da nema odgvovornih za ubistva, mučenja i progon Srba?", zapitala je Kuburović.



Takođe izrazila neslaganje sa ocenom glavnog tužioca Mehanizma Serža Bramerca o nedostatku saradnje u zemljama regiona ili pođednakom odbijanju saradnje svih zemalja. "Saradnja Srbije u ostvarivanju pravne pomoći sa Bosnom i Hercegovinom je na visokom nivou", rekla je ministarka i napomenula da se nada da će do unapređenja saradnje doći i sa Hrvatskom.



Ukazala je da su u martu ove godine u Beogradu održan sastanak ministara pravde Srbije i Hrvatske, čiji je rezultat bio formiranje dve komisije zadužene za razmenu spiskova lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine, kao i izradu bilateralnog ugovora o rešavanju pitanja procesuiranja ratnih zlocina. Prva komisija je, kako je navela, zadatak završila, dok druga kontinuirano radi i novi sastanak je planiran tokom ovog meseca. 



"Čvrsto verujemo da ovo predstavlja značajan korak u rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja, iako Hrvatska nastavlja praksu suđenja protiv Srba u odsustvu i bez dovoljno dokaza i činjenica olako donosi presude za ratne zločine, čime, mnogi misle namerno, sprečava Srbe izbegle iz Hrvatske da se vrate svojim domovima", rekla je Kuburović i naglasila da Srbija i dalje nastavlja praksu nesuđenja u odsustvu, zbog čega je desetine predmeta u prekidu. 



Ministarka pravde je povodom pitanja regionalne saradnje istakla da je Komisija za nestala lica Republike Srbije 6. novembra 2018. godine u sedištu Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu, potpisala Okvirni plan za rešavanje pitanja nestalih lica iz sukoba na području bivše Jugoslavije. 



Ona je ukazala da su 10. jula ove godine u Londonu, zemlje Evropske unije i učesnice Samita Zapadnog Balkana potpisale su Zajedničku deklaraciju o nestalim licima, koja, kako je navela, predstavlja ključni dokument, jer podržava prava svih porodica nestalih lica na istinu, pravdu i obeštećenje. 



"Premijeri Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, tzv. Kosova, Albanije, Hrvatske, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije, Bugarske, Italije, Slovenije i Poljske potpisali su Zajedničku deklaraciju o nestalim licima, kojom su istakli podršku naporima na pronalaženju 12.000 lica koja se još uvek vode kao nestala usled oružanih sukoba na području bivše Jugoslavije", navela je.



Kada su u pitanju memoari generala Nebojše Pavkovića, čije je objavljivanje tužilac Mehanizma ocenio kao "posebno zabrinjavajuće", Kuburović je navela da se objavljivanje memoara jednog, ali ne i jedinog učesnika u ratu, ne može se smatrati glorifikacijom stavova jedne strane u sukobu.



Memoari, kako je navela, predstavljaju lično viđenje, na koje svaki pojedinac ima pravo, prema Članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima u skladu sa pravom na slobodu mišljenja i izražavanja.Zbog toga se, kako istakla, postavlja pitanje, zašto su samo memoari srpskih osuđenika našli mesto u Izveštaju Mehanizma, dok se nigde ne spominju memoari ostalih.



Osvrnula se i na stav Mehanizma, koji ističe da je ključno sredstvo za obezbeđivanje kontinuirane saradnje zemalja sa Mehanizmom, politika uslovljavanja napredka u procesu evrointegracija. 



"Smatram da je stavom Mehanizma o pritisku na Republiku Srbiju u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, Mehanizam napustio temu saradnje sa Srbijom. Takav stav samo potvrđuje politički, a ne pravni karakter ove institucije. To je, od njegovog nastanka, njegov najveći nedostatak", istakla je Kuburović.



Ona je međutim zaključila da se saradnja Republike Srbije sa Mehanizmom odvija uspešno i da naša zemlja nema otvorenih pitanja u saradnji sa tom institucijom."Ostajem u uverenju da će se napori koje moja zemlja čini uvažiti i potvrditi u narednim izveštajima", napomenula je Kuburović na kraju izlaganja.