У овој години Покрајина издвојила 70 милиона за дугорочне пројекте

За нови четворогодишњи циклус, само у овој години, издвојено је 70 милиона динара. На конкурс су се јавиле укупно 24 научноистраживачке организације са 171 предлогом пројеката. Након евалуације и бодовања од стране стручних комисија, одлучено је да 74 пројекта буду финансирана наредне четири године.

Поздрављајући руководиоце пројеката, секретар Милошевић је истакао да можемо бити поносни какав потенцијал имамо у свим научним областима и да није случајно што смо се вратили на Шангајску листу и унапредили научну делатност у просеку, по истраживачу.

„Можемо да будемо бољи и зато смо охрабрили све оне истраживаче који стварају и који ће својој академској заједници подарити још једну важну идентификациону карту, јер ако нисте видљиви у научним часописима, тешко да можете говорити да сте део неке шире научне заједнице. Сигуран сам да у годишњој продукцији од 1.500 радова на СЦИ листи, можемо допринети бар 10 посто побољшању тог броја“, казао је секретар Милошевић и додао да је посебно поносан на чињеницу да, од 74 пројекта, 42 воде научнице.

„Од 531 истраживача у тимовима, чак 301 је научница, а 230 су научници. Ове научнице су својом научном продукцијом одредиле сву могућу политику родних идентитета и равноправности и показале да су одавно узеле судбину у своје руке“, нагласио је секретар Милошевић.

Према речима проф. др Стевана Станковског, члана Стручне комисије из техничких наука, војвођанска академска заједница има привилегију која се огледа у члану 105. Закона о науци, који између осталог предвиђа да и АП Војводина може финансирати научноистраживачки рад, што у prеthodnoj верзији овог закона није било експлицитно написано.

„Користим ову прилику да захвалим секретару Милошевићу, као и целом Секретаријату, који је успео да утиче на то да се исправи prеthodna верзија Закона“, рекао је Станковски и изразио уверење да ће за четири године резултат већине дугорочних пројеката бити то да у Кампусу Универзитета у Новом Саду може да се чује жамор различитих језика истраживача, који ће захваљујући овим пројектима, наставити свој истраживачки рад на Универзитету у Новом Саду.

Руководилац једног од пројеката др Вања Шерегељ истакла је да верује сваком научнику, а нарочито младим истраживачима, који кроз свет науке корачају малим корацима.

„Овакве врсте пројеката су ветар у леђа младим истраживачима и веома су значајне за даљи рад и стварање нових идеја“, закључила је др Шерегељ.