У Кулу стиже хиљаду нових радних места
Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, присећају се старији, у општини Кула није радио само онај ко није хтео. Привредни гиганти, попут „Истре“, кроз чије славине је текла вода на свим континентима, „Кулских штофова“, „Јафе“, шећеране у Црвенки, запошљавали су на хиљаде људи, а БДП који је општина производила био је већи од бруто друштвеног производа Црне Горе.
У Кулу се долазило због посла. Распад државе и ратови у околини и неповољна економска и привредна дешавања у окрњеној земљи ставили су катанце на многе фирме, а радници су остали без посла. У потрази за бољим шансама, млади су почели да напуштају Кулу, али они старији.
На подручју кулске општине има шест насељених места и свако има позоришну салу. Кула је и место суживота бројних националних заједница – Срба, Црногораца, Украјинаца, Русина, Мађара и других. Руски Крстур је центар русинске националне заједнице, где је и седиште Националног савета, али и Гимназије „Петро Кузмјак“, једине гимназије на подручју кулске општине, једине на свету, где се настава, осим на српском језику, одвија и на русинском. У Кули се налази и први ветропарк с три ветрогенератора.
У политичком смислу, посебност Куле је и у томе да су бирачи од 2005. године чак четири пута излазили на ванредне локалне изборе. Последњи пут 16. децембра 2018. године, након чега је контитуисана нова општинска власт, а крајем јануара и изабран нови председник општине – Дамјан Миљанић, кандидат Српске напредне странке, који је до избора на ту функцију био директор ЈКП „Комуналац“ у Кули.
Говорећи о вишедеценијском еколошком проблему загађења Великог бачког канала, Миљанић наводи да је до 31. априла планиран завршетак изградње канализационе мреже у Кули и Црвенки, па ће оба места бити повезана с потисним водом према Врбасу на пречистач и више се канализација неће испуштати у латералне канале.
У разговору за „Дневник“ Миљанић истиче да постоје три кључна проблема с којима се општина суочава већ дуже. Први је екологија, с огромним проблемом загађености и Великог бачког канала и латералних канала који пролазе кроз насељено место, други је незапосленост, а трећи миграција становника, како у веће градове, тако и у иностранство.
Говорећи о решавању проблема незапослености, Миљанић наводи да по тренутним подацима, у кулској општини има нешто више од 3.000 незапослених, додајући да је тај број 2012. године био око 5.500, али је и општина имала више становника него данас: pp попису из 2011. године било их је око 48.000, а данас нешто више од 40.000. Два бренда општине, Шећерана и „Јафа“ у Црвенки и даље су послодавци с највише запослених. Али, потреба за новим инвестицијама и новим радним местима је изражена.
Миљанић наводи да ће нове инвестиције отворити око 1.000 нових радних места. Он додаје да у Индустријској зони на потесу ка Врбасу већ своје погоне имају инвеститор из Холандије, два из Италије, а почетком марта општина је продала парцелу од шест хектара у Индустријској зони немачком инвеститору „Njitzеnmann“ који планира да запосли 300 радника.
Два домаћа инвеститора такође су купила парцеле у Индустријској зони и требало би ове или наредне године да почну изградњу објеката. Како наводи, у току овог месеца имали су неколико разговора с инвеститорима заинтересованим за куповину плаца у тој радној зони.
Један од стратешки најважнијих пројеката за општину у наредној деценији је изградња саобраћајне обилазнице од Врбаса према Сомбору и даље проширење граничног прелаза према Мађарској.
Говорећи о значајнијим инфраструктурним радовима на територији општине, председник кулске општине најављује изградњу пута Сивац–Стапар, која би требало да почне ове године, али и да се заврши градња пута Крушчић–Грачац. Тим радовима Крушчић се отвара према Оџацима и Сомбору и неће бити више саобраћајно „слепо црево“.
У плану је и уређење отворених игралишта, као и изградња нове зграде Народне бибилиотеке у Кули, која је тренутно подстанар. Миљанић најављује да би нови простор требало да добије и музејску поставку посвећену познатом Куљанину, композитору Исидору Бајићу.
– Добили смо од Покрајине 58 милиона динара за градњу недостајуће инфраструктуре у Индустријској зони, а планирамо да у наредном периоду опремимо још једну индустријску зону, на потесу Црвенка–Сивац. Имамо једног инвеститора који је већ купио парцелу и ове године би требало да почне да гради свој објекат у Руском Крстуру, где такође постоји опремљена индустријска зона. Осим развоја Индустријске зоне у Кули, ићи ћемо и према другим насељеним местима и ту опремати зоне јер инвеститори, између осталог, бирају локацију и у односу на место где им је сировина за њихов процес прераде. Тако је фирма која се бави откупом и прерадом поврћа изабрала Руски Крстур за инвестицију, што је потпуно логично- истиче Миљанић.
Почела је и прва фаза изградње спортског центра у Кули, вредности око 300 милиона динара, која ће обухватити изградњу отворених базена и трим-стазе, друга фаза, планирана за следећу годину, предвиђа градњу затвореног базена и спортске хале, а радови би требало да буду окончани до 2021. године. Тај пројекат важан за општину финансирају Покрајина и општински буџет.
– Динамика радова предвиђена је тако да ће базени бити завршени ове године, али ће за купање бити отворени тек наредне сезоне – казао је Миљанић.
– Потенцијалне инвеститоре веома занима какве школе имамо, која је образовна структура и колико незапослених има из одређеног образованог профила. И ове године, сада је већ извесно, у школско инфраструктурно опремање ће бити уложено више од 100 милиона динара. Надамо се да ће се тај темпо одржати да се школе по питању инфраструктуре уреде – каже Миљанић. Он указује на то да није само могућност запослења и зараде разлог који може спречити исељавање, односно миграцију становника, већ је то и инфратструктура, добар вртић, добра школа.
–То су услови којима се, осим економске ситуације, представљамо као општина повољна за живот – напомиње наш саговорник.
Александар Савановић