Трибина фестивала "Мирдита, добар дан":  Боља комуникација и образовање за боље односе

Трибина је део програма фестивала "Мирдита, добар дан", који је отворен синоћ у доста бурној атмосфери, али су учесници у данашњем разговору - Емел Идризи из организације "Интегра", активисткиња Јована Прусина, Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику и Ераљдин Фазлију из интернет платфораме Косово 2.0. покушали да приближе ставове о важним питањима, али и свакодневним и обичним темама. 



Емел Идризи је нагласила да у школским уџбеницима у оквиру образовног система на Косову не постоји јасно сагледавање слике и догађања у нашој непосредној прошлости. 



"Не могу младе генерације да гледају у будућност ако их учимо мржњи. Морамо да им понудимо истину у тим уџбеницима и да им на неки начин вратимо веру да је заједнички живот у будућности могућ. Имам доста пријатеља из Београда који радо долазе у Приштину и тамо се не осећају угрожено, баш као што се ни ја не осећам угрожено у Београду, без обзира на околности у којима је фестивал синоћ отворен", казала је Идризи. 



Она је додала да је побољшање комуникације између обичних људи и интезивирање активности цивилног сектора пут ка бољем упознавању људи који живе на у централној Србији и на Косову и Метохији. 



"Ако се упознамо, ако више младих људи из Приштине посети Београд и обрнуто биће нам лакше да побољшамо околности за наш заједнички живот у будућности", казала је Идризи. 



Јована Прусина наглашава да је дијалог цивилног сектора једини константан канал између житеља Косова и Метохије и оних у централној Србији. 



"Посао цивилног друштва јесте да спаја људе и олакшава им живот, али то мора боље, издржљивије, агилније...Циљ цивилног сектора је да фестивал Мирдита, добар дан постане мејнстрим манифестација у Србији", казала је Прусина, истакавши да је фестивал настао на "брисаном простору" који нико није желео да попуни. 



"Наша идеја је да млади људи добију простор у којем би могли да размене идеје и уметничке праксе. Циљ фестивала је да за 5 година у његовим програмима учествују сви млади љууди који желе да се представе у Београду, а не само они који пристају на кордоне полиције и околности које су се догађале синоћ у центру Београда", казала је Прусина. 



За њу нема дилеме да и цивилни сектор на Косову мора да се огласи када изостану реакције званичне администрације на насиље према било коме. 



"Цивилни сектор у Приштини такође мора да обезбеди услове да се уметници из Србије представе тамо. Културна размена мора да иде у оба правца", казала је Прусина. 



Ераљдин Фазлију примећује да се грађани Косова и Метохије о догађајима у централној Србији инфромишу најчешће путем вести у којима се помињу или су у њима актери представници политичких елита, а изостају информације о реалном животу.



"Људи морају да пронађу начин да се информишу о релацијама у којима се одвија реалан живот и да на основу тога суде о својим комшијама", казао је Фазлију. 



Он је нагласио да се потрага за 1670 несталих на Косову и Метохији мора интезивирати. 



"Власти на Косову су недавно одвојиле 300 хиљада евра за летовање ратних ветарана. Верујем да су те паре могли да уложе у два врхунска антрополога који би обавили есхумацију жртава. Морамо се бавити болом родбине жртава, а не летовањем ветерана чији је број у задње време утростручен. Док не решимо нестанак људи на Косову, за које сам сигуран да нису сви Албанци, ми не можемо кренути ка помирењу и поправљању услова живота", казао је Фазлију. 



Бојан Елек је нагласио да политички споразуми не могу да ослободе страха и сумњичавости људе на Косову и и Метохији и централној Србији. 



"Цивилни сектор мора да охрабрује комуникацију међу обичним светом... Да отклања табуе о српском и албанском народу коју су нагомилани протеклих година и деценија", казао је Белек.