Tribina festivala "Mirdita, dobar dan": Bolja komunikacija i obrazovanje za bolje odnose
BEOGRAD: Bolja komunikacija među običnim ljudima, bolji obrazovni sistemi i veća zaineteresovanost medija za dešavanja van okvira političkih elita dovela bi do početka razrešavanja nagomilanih problema među ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji i centralnoj Srbiji, složili su se danas učesnici tribine "Kosovo - Srbija, šta smo jedni drugima" u beogradskom Centru za Kulturnu dekontaminaciju.
Tribina je deo programa festivala "Mirdita, dobar dan", koji je otvoren sinoć u dosta burnoj atmosferi, ali su učesnici u današnjem razgovoru - Emel Idrizi iz organizacije "Integra", aktivistkinja Jovana Prusina, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Eraljdin Fazliju iz internet platforame Kosovo 2.0. pokušali da približe stavove o važnim pitanjima, ali i svakodnevnim i običnim temama.
Emel Idrizi je naglasila da u školskim udžbenicima u okviru obrazovnog sistema na Kosovu ne postoji jasno sagledavanje slike i događanja u našoj neposrednoj prošlosti.
"Ne mogu mlade generacije da gledaju u budućnost ako ih učimo mržnji. Moramo da im ponudimo istinu u tim udžbenicima i da im na neki način vratimo veru da je zajednički život u budućnosti moguć. Imam dosta prijatelja iz Beograda koji rado dolaze u Prištinu i tamo se ne osećaju ugroženo, baš kao što se ni ja ne osećam ugroženo u Beogradu, bez obzira na okolnosti u kojima je festival sinoć otvoren", kazala je Idrizi.
Ona je dodala da je poboljšanje komunikacije između običnih ljudi i inteziviranje aktivnosti civilnog sektora put ka boljem upoznavanju ljudi koji žive na u centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji.
"Ako se upoznamo, ako više mladih ljudi iz Prištine poseti Beograd i obrnuto biće nam lakše da poboljšamo okolnosti za naš zajednički život u budućnosti", kazala je Idrizi.
Jovana Prusina naglašava da je dijalog civilnog sektora jedini konstantan kanal između žitelja Kosova i Metohije i onih u centralnoj Srbiji.
"Posao civilnog društva jeste da spaja ljude i olakšava im život, ali to mora bolje, izdržljivije, agilnije...Cilj civilnog sektora je da festival Mirdita, dobar dan postane mejnstrim manifestacija u Srbiji", kazala je Prusina, istakavši da je festival nastao na "brisanom prostoru" koji niko nije želeo da popuni.
"Naša ideja je da mladi ljudi dobiju prostor u kojem bi mogli da razmene ideje i umetničke prakse. Cilj festivala je da za 5 godina u njegovim programima učestvuju svi mladi ljuudi koji žele da se predstave u Beogradu, a ne samo oni koji pristaju na kordone policije i okolnosti koje su se događale sinoć u centru Beograda", kazala je Prusina.
Za nju nema dileme da i civilni sektor na Kosovu mora da se oglasi kada izostanu reakcije zvanične administracije na nasilje prema bilo kome.
"Civilni sektor u Prištini takođe mora da obezbedi uslove da se umetnici iz Srbije predstave tamo. Kulturna razmena mora da ide u oba pravca", kazala je Prusina.
Eraljdin Fazliju primećuje da se građani Kosova i Metohije o događajima u centralnoj Srbiji infromišu najčešće putem vesti u kojima se pominju ili su u njima akteri predstavnici političkih elita, a izostaju informacije o realnom životu.
"Ljudi moraju da pronađu način da se informišu o relacijama u kojima se odvija realan život i da na osnovu toga sude o svojim komšijama", kazao je Fazliju.
On je naglasio da se potraga za 1670 nestalih na Kosovu i Metohiji mora intezivirati.
"Vlasti na Kosovu su nedavno odvojile 300 hiljada evra za letovanje ratnih vetarana. Verujem da su te pare mogli da ulože u dva vrhunska antropologa koji bi obavili eshumaciju žrtava. Moramo se baviti bolom rodbine žrtava, a ne letovanjem veterana čiji je broj u zadnje vreme utrostručen. Dok ne rešimo nestanak ljudi na Kosovu, za koje sam siguran da nisu svi Albanci, mi ne možemo krenuti ka pomirenju i popravljanju uslova života", kazao je Fazliju.
Bojan Elek je naglasio da politički sporazumi ne mogu da oslobode straha i sumnjičavosti ljude na Kosovu i i Metohiji i centralnoj Srbiji.
"Civilni sektor mora da ohrabruje komunikaciju među običnim svetom... Da otklanja tabue o srpskom i albanskom narodu koju su nagomilani proteklih godina i decenija", kazao je Belek.