ТЕМА "ДНЕВНИКА": Војвођански план за бољи живот ускоро пред посланицима покрајинског парламента

Он дефинише циљеве у свим областима друштвеног живота и механизме за њихово остваривање, као и одговорност свих којима ће примена тих механизама бити поверена. Приоритетни циљеви плана и мере за њихово остваривање интегрисани су у четири развојна правца: Војводина као место непрекидног раста животног стандарда, енергетски одржива, дигитална и просторно повезана Војводина, зелена Војводина отпорна на климатске промене, и интеркултурална Војводина.

Документ је донет како би се де­финисао ефикаснији модел организације и координације развојних политика и утврдила оптимална решења за превазилажење затечених развојних проблема и унапређење друштвено-економског положаја грађана. У изради је учествовало више од 20 институција са више од 100 стручних представника, а јавним презентацијама је присуствовало око 300 грађана.

Када је реч о привредном расту Војводине до 2030. године циљеви и претпоставке се заснивају на наставку инвестиционог и извозног модела привредног раста до 2021. године. Према пројекцијама бруто друштвени производ (БДП) би у 2030. години достигао 28 милијарди евра, док би се раст животног стандарда удвостручио. Аутори плана наводе да је неопходно стварање подстицајног амбијента за развој микро, малих и средњих предузећа и предузетника, сектора и иновација.

Међу шансама за економски развој убрајају се јавно-приватна партнерства, системско унапређење капацитета градова и општина за иновације, развијање посебних програма за унапређење квалификационе структуре за потребе тржишта, подржавање иновативног предузетништва у раној фази развоја, изградња индустријских зона на новим (гринфилд) и запуштеним локацијама (браунфилд), развој органске производње, социјалног предузетништва, те мултифункционални рурални развој, доношење програма сарадње привредних и непривредних организација са образовним институцијама ради школовања адекватних профила.

Како би се повећала конкурентност пољопривреде, једне од најбитнијих и основних привредних грана, потребно је да се изабере концепт одрживог развоја. То ће се постићи одрживим коришћење природних ресурса у пољопривреди уз прилагођавање климатским променама, повећање конкурентности уз подршку нових технологија, одрживо управљање водама, унапређење услова и квалитета живота за опстанак газдинстава на селу и привлачење младих за живот у селу.

Железничка мрежа довољног капацитета, али недовољних техничко-експлоатационих перфоманси за пружање квалитетнх услуга превоза, те је неопходна свеобухватна модернизација. За коришћење пуног потенцијала неопходна је развијена и квалитетна мрежа регионалних али и локалних пруга, које ће имати сабирну функцију путничких и робних токова ка главним правцима. Када је реч ваздушном саобраћају, повећање приступачности и интеграција у ваздухопловни систем Србије али Европе, један од циљева регионалног развоја Војводине. Као цивилни аеродроми општег типа планирани су Нови Сад - Ченеј, Вршац и Суботица, који ће бити чвориште у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај, чартер летове мањих авио компанија.

Један од приоритета је развој саобраћајне инфраструктуре, која представља темељ свеобухватног и равномерног развоја, а повезаност са другим деловима Србије, али и суседним државама, учиниће Војводину атрактивнијом за инвестиције. За одржив регионални развој неопходно је реализовати пројекте изградње друмских саобраћајница дефинисаних у Регионалном просторном плану АП Војводине. На листи приоритета су: брзе саобраћајнице на деловима државних путева Нови Сад - Ириг – Рума и гранични прелаз са Мађарском (Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда – гранични прелаз са Румунијом (Наково), као и аутопутева Рума – Шабац, Београд (Борча) – Зрењанин – Нови Сад, Сремска Рача – Кузмин, Београд – Вршац - граница са Румунијом. Просторни план развоја Војводине предвиђа завршетак обилазница око Сомбора, Зрењанина, Кикинде, Ирига, као и изградњу обилазница око Новог Сада, Вршца, Oyaka и Сремских Карловаца.

Већи степен опремљености, бољи квалитет и доступност саобраћајне инфраструктуре ојачаће геостратешку позицију Србије и Војводине. Када је реч о здравству планирана су бројна капитална улагања. Посебно се истиче завршетак градње Каменице 3, те одржавање и опремање установа свих нивоа здравствене заштите чији је оснивач АП Војводина. То се односи пре свега на набавку и обнављање медицинске опреме, посебно опреме високе технолошке вредности, унапређење просторних услова и опремљености Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Клинике за стоматологију Војводине и Завода за трансфузију крви Војводине.

Заштита и унапређење квалитета животне средине базираће се на очувању воде, ваздуха, земљишта, природних и непокретних културних добара и биодиверзитета уз рационално коришћење природних ресурса и примену санационих мера, као и повећан ниво предострожности. Тренутно је у припреми више од 30 пројеката у вредности од преко 500 милиона евра који се реализују од 2020. до 2027. године. Такође, финансирање заштите животне средине засниваће се на начелима – „загађивач плаћа“ и „корисник плаћа“. Начело „загађивач плаћа” подразумева да загађивач плаћа накнаду за загађивање животне средине ако производи, користи или ставља у промет сировину, полупроизвод или производ који садржи штетне материје.

Начело „корисник плаћа” подразумева да је свако ко користи природне вредности дужан да плати реалну цену за њихово коришћење и рекултивацију простора. Међу дугорочним циљевима је повећање количине рециклаже отпада из домаћинстава на 25 одсто по маси до 2025. године и 35 одсто до 2030. године 50 одсто. Један од циљева ће бити присту­пачно и функционално образовање.

Предвиђена је модернизација, опремање и изградња образовно-едукативних установа које су прилагођене савременим потребама, с нарочитим освртом особе с инвалидитетом и друге осетљиве друштвене групе. Потом је потребно обезбедити компатибилности студијских програма са потребама привреде и истовремено неговати научну изврсност, осмислити посебне мере за привлачење младих из друштвено осетљивих група за похађање виших нивоа студија.

Силвиа Ковач