TEMA "DNEVNIKA": Vojvođanski plan za bolji život uskoro pred poslanicima pokrajinskog parlamenta

On definiše ciljeve u svim oblastima društvenog života i mehanizme za njihovo ostvarivanje, kao i odgovornost svih kojima će primena tih mehanizama biti poverena. Prioritetni ciljevi plana i mere za njihovo ostvarivanje integrisani su u četiri razvojna pravca: Vojvodina kao mesto neprekidnog rasta životnog standarda, energetski održiva, digitalna i prostorno povezana Vojvodina, zelena Vojvodina otporna na klimatske promene, i interkulturalna Vojvodina.

Dokument je donet kako bi se de­finisao efikasniji model organizacije i koordinacije razvojnih politika i utvrdila optimalna rešenja za prevazilaženje zatečenih razvojnih problema i unapređenje društveno-ekonomskog položaja građana. U izradi je učestvovalo više od 20 institucija sa više od 100 stručnih predstavnika, a javnim prezentacijama je prisustvovalo oko 300 građana.

Kada je reč o privrednom rastu Vojvodine do 2030. godine ciljevi i pretpostavke se zasnivaju na nastavku investicionog i izvoznog modela privrednog rasta do 2021. godine. Prema projekcijama bruto društveni proizvod (BDP) bi u 2030. godini dostigao 28 milijardi evra, dok bi se rast životnog standarda udvostručio. Autori plana navode da je neophodno stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, sektora i inovacija.

Među šansama za ekonomski razvoj ubrajaju se javno-privatna partnerstva, sistemsko unapređenje kapaciteta gradova i opština za inovacije, razvijanje posebnih programa za unapređenje kvalifikacione strukture za potrebe tržišta, podržavanje inovativnog preduzetništva u ranoj fazi razvoja, izgradnja industrijskih zona na novim (grinfild) i zapuštenim lokacijama (braunfild), razvoj organske proizvodnje, socijalnog preduzetništva, te multifunkcionalni ruralni razvoj, donošenje programa saradnje privrednih i neprivrednih organizacija sa obrazovnim institucijama radi školovanja adekvatnih profila.

Kako bi se povećala konkurentnost poljoprivrede, jedne od najbitnijih i osnovnih privrednih grana, potrebno je da se izabere koncept održivog razvoja. To će se postići održivim korišćenje prirodnih resursa u poljoprivredi uz prilagođavanje klimatskim promenama, povećanje konkurentnosti uz podršku novih tehnologija, održivo upravljanje vodama, unapređenje uslova i kvaliteta života za opstanak gazdinstava na selu i privlačenje mladih za život u selu.

Železnička mreža dovoljnog kapaciteta, ali nedovoljnih tehničko-eksploatacionih perfomansi za pružanje kvalitetnh usluga prevoza, te je neophodna sveobuhvatna modernizacija. Za korišćenje punog potencijala neophodna je razvijena i kvalitetna mreža regionalnih ali i lokalnih pruga, koje će imati sabirnu funkciju putničkih i robnih tokova ka glavnim pravcima. Kada je reč vazdušnom saobraćaju, povećanje pristupačnosti i integracija u vazduhoplovni sistem Srbije ali Evrope, jedan od ciljeva regionalnog razvoja Vojvodine. Kao civilni aerodromi opšteg tipa planirani su Novi Sad - Čenej, Vršac i Subotica, koji će biti čvorište u regionalnom sistemu vazdušnih luka, prvenstveno za putnički saobraćaj, čarter letove manjih avio kompanija.

Jedan od prioriteta je razvoj saobraćajne infrastrukture, koja predstavlja temelj sveobuhvatnog i ravnomernog razvoja, a povezanost sa drugim delovima Srbije, ali i susednim državama, učiniće Vojvodinu atraktivnijom za investicije. Za održiv regionalni razvoj neophodno je realizovati projekte izgradnje drumskih saobraćajnica definisanih u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine. Na listi prioriteta su: brze saobraćajnice na delovima državnih puteva Novi Sad - Irig – Ruma i granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg) - Sombor - Kula - Vrbas - Srbobran - Bečej - Kikinda – granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo), kao i autoputeva Ruma – Šabac, Beograd (Borča) – Zrenjanin – Novi Sad, Sremska Rača – Kuzmin, Beograd – Vršac - granica sa Rumunijom. Prostorni plan razvoja Vojvodine predviđa završetak obilaznica oko Sombora, Zrenjanina, Kikinde, Iriga, kao i izgradnju obilaznica oko Novog Sada, Vršca, Oyaka i Sremskih Karlovaca.

Veći stepen opremljenosti, bolji kvalitet i dostupnost saobraćajne infrastrukture ojačaće geostratešku poziciju Srbije i Vojvodine. Kada je reč o zdravstvu planirana su brojna kapitalna ulaganja. Posebno se ističe završetak gradnje Kamenice 3, te održavanje i opremanje ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite čiji je osnivač AP Vojvodina. To se odnosi pre svega na nabavku i obnavljanje medicinske opreme, posebno opreme visoke tehnološke vrednosti, unapređenje prostornih uslova i opremljenosti Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Klinike za stomatologiju Vojvodine i Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

Zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine baziraće se na očuvanju vode, vazduha, zemljišta, prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara i biodiverziteta uz racionalno korišćenje prirodnih resursa i primenu sanacionih mera, kao i povećan nivo predostrožnosti. Trenutno je u pripremi više od 30 projekata u vrednosti od preko 500 miliona evra koji se realizuju od 2020. do 2027. godine. Takođe, finansiranje zaštite životne sredine zasnivaće se na načelima – „zagađivač plaća“ i „korisnik plaća“. Načelo „zagađivač plaća” podrazumeva da zagađivač plaća naknadu za zagađivanje životne sredine ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije.

Načelo „korisnik plaća” podrazumeva da je svako ko koristi prirodne vrednosti dužan da plati realnu cenu za njihovo korišćenje i rekultivaciju prostora. Među dugoročnim ciljevima je povećanje količine reciklaže otpada iz domaćinstava na 25 odsto po masi do 2025. godine i 35 odsto do 2030. godine 50 odsto. Jedan od ciljeva će biti pristu­pačno i funkcionalno obrazovanje.

Predviđena je modernizacija, opremanje i izgradnja obrazovno-edukativnih ustanova koje su prilagođene savremenim potrebama, s naročitim osvrtom osobe s invaliditetom i druge osetljive društvene grupe. Potom je potrebno obezbediti kompatibilnosti studijskih programa sa potrebama privrede i istovremeno negovati naučnu izvrsnost, osmisliti posebne mere za privlačenje mladih iz društveno osetljivih grupa za pohađanje viših nivoa studija.

Silvia Kovač