ТЕМА ДНЕВНИКА: Уочи посете Александра Вучића Сарајеву
Износећи приоритетне послове којима ће се бавити у свом петогодишњем мандату на Андрићевом венцу, председник Србије Александар Вучић у први план је ставио боље односе на Западном Балкану.
Да у том светлу Вучићеву улогу виде и ЕУ и САД, потврђују изјаве њихових највиших званичника, који су у првом човеку Србије препознали личност која држи кључ регионалне стабилности. Тај став учврстио је недавно и амерички сенатор Рон Yonson, изјавивши да је дошао у Београд јер је схватио „колико је од кључног значаја Вучићево вођство и колико је од великог значаја Србија за регионални мир и стабилност”.
На путу изградње новог, већег поверења на Балкану, прва станица на Вучићевом путу је Сарајево, где ће боравити у дводневној посети 7. и 8. септембра. Председништво БиХ је крајем јула једногласно одлучило да председника Србије позове у званичну посету БиХ. Из Сарајева поручују да Вучићева посета има посебну тежину јер се у prеthodnom периоду веома дуго договарало о посети prеthodnog председника Србије Томислава Николића, која, међутим, није реализована. И из Сарајева и из Београда, од када је упућен тај позив, потенцирана је потреба за, како је речено, развијањем конструктивног дијалога међу комшијама у региону, кроз који би се решавала бројна отворена питања, а државе међусобно помагале на путу европских интеграција.
Протеклог викенда Вучић се, уочи пута за БиХ, срео и с руководством Републике Српске, председником Милорадом Додиком и премијерком Жељком Цвијановић. Постигнут је договор о помоћи Србије општинама у РС, али и општинама у Федерацији БиХ у којима претежно живе Срби, али и најављено писање декларације о заштити и очувању српског народа. Иако није најављено, може се претпоставити да ће декларација бити једна од тема о којој ће председник Србије разговарати са званичницима у БиХ. Но на столу ће се наћи и питање границе, али и сва друга нерешена питања.
„Мислим да ћемо покушати да отворимо причу и дефинишемо где Србија има интерес за размену територија, да се неке нелогичности око границе исправе и да БиХ у томе активно учествује“, рекао је поводом Вучићеве посете члан Председништва БиХ Младен Иванић.
„Биће много конкретних и практичних тема, али не очекујем причу о ауто-путу јер о томе нема сагласности унутар БиХ, нити мислим да ће је бити у скорије време.“
Дочек у Титовој улици
Вучићеви домаћини угостиће га у згради Председништва Босне и Херцеговине, чији свечани улаз се налази у Титовој улици 16. Зграда, која је свечано отворена још 1886. има 3.082 квадратна метра, с укупно 203 просторије.
Након конституисања првог сазива Председништва Босне и Херцеговине у октобру 1996. године, настављен је континуитет боравка чланова колективног шефа државе у тој згради. Сада су у њој смештени кабинети бошњачког, српског и хрватског члана Председништва, кабинети председника и потпредседника Федерације, као и нека Владина министарства и државне установе.
Он је недавно поручио да је „велика одговорност на Сарајеву да осигура нормалну посету и на томе ће се тестирати политички амбијент у Сарајеву”.
Високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко истиче да је атмосфера у региону почела да се мења набоље.
„Очекујем да ће после предстојеће посете председника Србије Александра Вучића Сарајеву ситуација бити још боља“, проценио је он.
Човић о српско-хрватским односима
Иницијатор Вучићеве посете је, иначе, председавајући Председништву БиХ Драган Човић, који након српског председника, у Сарајеву очекује и председницу Хрватске Колинду Грабар Китаровић. Загребачки „Вечерњи лист” у издању за БиХ, након што је то обнародовано, оценио је да је реч о две посете кључне за стабилност региона. Човић је истакао да је касније могуће разговарати и о трилатералном састанку, који ће „додатно оснажити узајамно партнерство и дати замах оперативном решавању отворених питања на нивоу извршне власти”. Он је навео да је то веома важно јер су Србија и Хрватска гаранти Дејтонског мировног споразума, две државе имају у БиХ сународнике, а и стабилност тих двеју земаља, приметио је, зависи од збивања у БиХ. А једна од порука тих састанака могла би бити, сматра Човић, да се политичари не смеју враћати у прошлост и проблемима из деведесетих година, већ гледати шта доноси просперитет у овом тренутку и шта је важно за будућност тих земаља и народа.
Истовремено, Инцко је позитивно оценио иницијативу председника Вучића за интензивнијом сарадњом Србије са Србима у региону и дијаспори.
„Мислим да је то позитивна ствар. И Хрвати, као и сви, могу да раде исто када су у питању култура и језик. Ја као Аустријанац знам да Градишћански Хрвати говоре старим хрватским језиком, што представља право богатство. Драго ми је што сам из Београда чуо да се то неће односити на државничка питања, већ ће бити искључиво културног и лингвистичког значаја“, објаснио је високи представник у БиХ.
Инцко је изразио наду да ће ускоро БиХ потписати споразум о транспортној заједници, чиме би регион могао добити заједничку инфраструктуру.
Светлана Станковић