TEMA DNEVNIKA: Uoči posete Aleksandra Vučića Sarajevu

Da u tom svetlu Vučićevu ulogu vide i EU i SAD, potvrđuju izjave njihovih najviših zvaničnika, koji su u prvom čoveku Srbije prepoznali ličnost koja drži ključ regionalne stabilnosti. Taj stav učvrstio je nedavno i američki senator Ron Yonson, izjavivši da je došao u Beograd jer je shvatio „koliko je od ključnog značaja Vučićevo vođstvo i koliko je od velikog značaja Srbija za regionalni mir i stabilnost”.

Na putu izgradnje novog, većeg poverenja na Balkanu, prva stanica na Vučićevom putu je Sarajevo, gde će boraviti u dvodnevnoj poseti 7. i 8. septembra. Predsedništvo BiH je krajem jula jednoglasno odlučilo da predsednika Srbije pozove u zvaničnu posetu BiH. Iz Sarajeva poručuju da Vučićeva poseta ima posebnu težinu jer se u prethodnom periodu veoma dugo dogovaralo o poseti prethodnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koja, međutim, nije realizovana. I iz Sarajeva i iz Beograda, od kada je upućen taj poziv, potencirana je potreba za, kako je rečeno, razvijanjem konstruktivnog dijaloga među komšijama u regionu, kroz koji bi se rešavala brojna otvorena pitanja, a države međusobno pomagale na putu evropskih integracija.

Proteklog vikenda Vučić se, uoči puta za BiH, sreo i s rukovodstvom Republike Srpske, predsednikom Miloradom Dodikom i premijerkom Željkom Cvijanović. Postignut je dogovor o pomoći Srbije opštinama u RS, ali i opštinama u Federaciji BiH u kojima pretežno žive Srbi, ali i najavljeno pisanje deklaracije o zaštiti i očuvanju srpskog naroda. Iako nije najavljeno, može se pretpostaviti da će deklaracija biti jedna od tema o kojoj će predsednik Srbije razgovarati sa zvaničnicima u BiH. No na stolu će se naći i pitanje granice, ali i sva druga nerešena pitanja.

„Mislim da ćemo pokušati da otvorimo priču i definišemo gde Srbija ima interes za razmenu teritorija, da se neke nelogičnosti oko granice isprave i da BiH u tome aktivno učestvuje“, rekao je povodom Vučićeve posete član Predsedništva BiH Mladen Ivanić.

„Biće mnogo konkretnih i praktičnih tema, ali ne očekujem priču o auto-putu jer o tome nema saglasnosti unutar BiH, niti mislim da će je biti u skorije vreme.“

Doček u Titovoj ulici

Vučićevi domaćini ugostiće ga u zgradi Predsedništva Bosne i Hercegovine, čiji svečani ulaz se nalazi u Titovoj ulici 16. Zgrada, koja je svečano otvorena još 1886. ima 3.082 kvadratna metra, s ukupno 203 prostorije.

Nakon konstituisanja prvog saziva Predsedništva Bosne i Hercegovine u oktobru 1996. godine, nastavljen je kontinuitet boravka članova kolektivnog šefa države u toj zgradi. Sada su u njoj smešteni kabineti bošnjačkog, srpskog i hrvatskog člana Predsedništva, kabineti predsednika i potpredsednika Federacije, kao i neka Vladina ministarstva i državne ustanove.

On je nedavno poručio da je „velika odgovornost na Sarajevu da osigura normalnu posetu i na tome će se testirati politički ambijent u Sarajevu”.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Valentin Incko ističe da je atmosfera u regionu počela da se menja nabolje. 

„Očekujem da će posle predstojeće posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Sarajevu situacija biti još bolja“, procenio je on. 

Čović o srpsko-hrvatskim odnosima

Inicijator Vučićeve posete je, inače, predsedavajući Predsedništvu BiH Dragan Čović, koji nakon srpskog predsednika, u Sarajevu očekuje i predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović. Zagrebački „Večernji list” u izdanju za BiH, nakon što je to obnarodovano, ocenio je da je reč o dve posete ključne za stabilnost regiona. Čović je istakao da je kasnije moguće razgovarati i o trilateralnom sastanku, koji će „dodatno osnažiti uzajamno partnerstvo i dati zamah operativnom rešavanju otvorenih pitanja na nivou izvršne vlasti”. On je naveo da je to veoma važno jer su Srbija i Hrvatska garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, dve države imaju u BiH sunarodnike, a i stabilnost tih dveju zemalja, primetio je, zavisi od zbivanja u BiH. A jedna od poruka tih sastanaka mogla bi biti, smatra Čović, da se političari ne smeju vraćati u prošlost i problemima iz devedesetih godina, već gledati šta donosi prosperitet u ovom trenutku i šta je važno za budućnost tih zemalja i naroda. 

Istovremeno, Incko je pozitivno ocenio inicijativu predsednika Vučića za intenzivnijom saradnjom Srbije sa Srbima u regionu i dijaspori.

„Mislim da je to pozitivna stvar. I Hrvati, kao i svi, mogu da rade isto kada su u pitanju kultura i jezik. Ja kao Austrijanac znam da Gradišćanski Hrvati govore starim hrvatskim jezikom, što predstavlja pravo bogatstvo. Drago mi je što sam iz Beograda čuo da se to neće odnositi na državnička pitanja, već će biti isključivo kulturnog i lingvističkog značaja“, objasnio je visoki predstavnik u BiH.

Incko je izrazio nadu da će uskoro BiH potpisati sporazum o transportnoj zajednici, čime bi region mogao dobiti zajedničku infrastrukturu.

Svetlana Stanković