Тема "Дневника": Нишки хуманитарни центар још у пат позицији

Да је боравак руских хуманитараца у Нишу проблем за српско-америчке односе сазнало се тек након што је то отворено изнео помоћник заменика државног секретара САД задужен за Балкан Хојт Брајан Ји и његово чувено упозорење да Београд не може седети на две столице. 

Председник Србије Александра Вучић рекао је недавно у Москви да ће одлуку о Руском хуманитарном центру у Нишу, за који Руси желе дипломантски статус, а западне земље се томе оштро противе, донети Влада Србије.

"То није лака тема за нас... верујем да нико не би био у мојој кожи – рекао је први човек Србије. – Рачунам да ће наши руски пријатељи имати стрпљења да саслушају наше аргументе – а какав ће бити одговор Србије – тај одговор ће дати Влада Србије у периоду који је пред нама у складу са сопственом независношћу и сувереношћу која се огледа и у доношењу одлука."

На питање какав ће став по том питању заузети Влада, премијерка Ана Брнабић је истакла да „на то неће утицати ни Москва ни Вашингтон”.

" Центар у Нишу је важан за нашу земљу јер је то место одакле се креће у помоћ у ванредним ситуацијама, случајевима елементарних непогода или технолошких хаварија", казала је она, и навела да жели да се нађе решење прихватљиво за све да тај Центар више не би био предмет сукоба.

Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитету особља Српско-руског хуманитарног центра на чекању је већ три године. И поред свих проблема са статусом Центра, за који се полемисало и да можда није само хуманитарни већ да је чак руска војна база на Балкану, Српско-руски хуманитарни центар је обележио пет година рада и најавио да ће да настави своју искључиво хуманитарну мисију.

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, иначе лидер СНП-а, изјавио је јуче да припадницима Српско-руског центра у Нишу треба дати дипломатски статус. Он је подсетио на то да су руски хуманитарци спасавали животе грађана Србије у поплавама и пожарима и очистили више од четири милиона квадратних метара територије Србије од неексплодираних НАТО бомби.

" Како грађанима Србије објаснити да НАТО војници, који су посејали те бомбе по Србији, имају дипломатски статус, а да руски хуманитарци, који чисте Србију од тих бомби тај статус немају?", упитао је Поповић.

На питање да ли је време да се напустио политика „и Русија и ЕУ”, Поповић је оцено да Србија води мудру и једину могућу политику заштите српских националних интереса, те да нема ситуације или-или, већ само и-и.

" Треба да одржавамо најбоље могуће односе с Вашингтоном и Бриселом и да истовремено негујемо наше пријатељство с Русијом и Кином. Само тако можемо заштитити наше интересе по питању Косова и Републике Српске", казао је он.

По његовим речима, између председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина постоји велико међусобно поштовање и поверење, а Вучићева недавна посета Москви је показала да Србија има подршку Русије и да ће на ту подршку моћи да рачуна ако неко покуша да угрози њене интересе. Што се тиче забринутости САД око ширења руског утицаја и захтева Америчког конгреса да Пентагон уради анализу безбедносне сарадње земаља Западног Балкана с Русијом, Поповић истиче да сарадња Србије с Русијом није тајна.

" Сарађујемо с Москвом јавно, као и све друге државе у свету. Када представљамо руске „мигове”, представљамо их с поносом да цео свет види да су они сада део нашег наоружања... Поштујем Америку и радим на томе да што више сарађујемо с том земљом у обостраном интересу", навео је Поповић.

Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитетима Српско-руског центра је у фази „мировања” од августа 2014. године и, како је својевремено објавио министар спољних послова Ивица Дачић, Русија зато не издваја новац који је наменила заједничком центру у Нишу. Због прашине коју је у једном тренутку подигла америчка страна, Дачић је пре нешто више од пола године чак захтевао је да се то реши или да се Центар угаси.

" Ја имам посебну одговорност јер смо Сергеј Шојгу и ја оформили тај центар", казао је Дачић.

Министар је рекао и да Центар није „војна ни шпијунска база и да сви то добро знају”. Навео је да Србија мора да гледа свој интерес и да, „ако већ има билатералне споразуме с другим земљама, онда треба да има и с Русијом”.

Спасиоци, ватрогасци...

Када је основан крајем априла 2012. године, поручено је да је његов циљ деловање у случају елементарних и климатских непогода, као и испоручивање хуманитарне помоћи. Српски и руски спасиоци, ватрогасци и деминери, како се тврдило, бринуће да Ниш, али и регион, буду безбедни. До сада, Центар је пружио помоћ и радио на отклањању ванредних ситуација не само на територији Србије већ и Албаније, БиХ, Грчке, Словеније.

" Како неко може оправдати да руски спасилац из Центра у Нишу не може да добије статус возача у некој западној амбасади?", додао је Дачић.

Крајем фебруара, на његов позив, у Србију долази први човек руске дипломатије Сергеј Лавров и тешко да се он током дводневног боравка у Београду неће дотаћи те теме. Када је крајем прошле године боравио у Београду, Лавров је тврдио да Европска унија тражи од Србије да затвори Руско-српски хуманитарни центар ако жели да постане њена чланица. Брисел тај центар, како је казао, „сматра шпијунским гнездом и претњом по безбедност”.

Хојт Ји поново о „спорној” столици

Званичник америчке администрације задужен за Југоисточну Европу Хојт Брајан Ји није се јуче конкретно изјашњавао о Руском хуманитарном центру, али је рекао да „Србија има могућност да убрза процес ка ЕУ и да је на њој одлука на којој столици жели да седи”. Подвукао је да су „САД предане томе да Србија иде ка евроинтеграцијама”.

" Ми сматрамо да смо пријатељи и партнери Србије, а прави пријатељи и партнери нису они који говоре оно што желите да чујете, већ оно што морате да чујете – додао је он. – Мислим да, као пријатељи и партнери Србије, морамо Србији јасно да кажемо да она има могућност да убрза процес ка ЕУ. То није наша одлука, то је одлука Србије. Они морају да одлуче на којој столици желе да седе, мислим да они морају да одлуче колико брзо желе да крену напред", навео је Хојт Ји.

Како је казао, „мисли да је председник Вучић предузео неке веома важне кораке у погледу јачања демократских стандарда у Србији, исто тако и у погледу економског просперитета земље”.

" Покушава да учини Србију чланицом ЕУ. То је тежак пут, Србија треба да спроведе бројне реформе, али ми верујемо да Србија остварује напредак, он само треба да се остварује мало брже. За Србију је важно да треба да настави да још јасније показује партнерима у ЕУ да се 100 посто креће ка чланству и да чини све што може да би спровела реформе на најбржи могући начин", казао је Ји.

" А то што је током његовог постојања очишћено од мина више од четири милиона квадратних метара и деминирано око 1.500 мина и осталих експлозивних направа, то што је тај центар пружао помоћ у гашењу пожара на југу Европе, укључујући земље ЕУ, о томе радије ћуте",  приметио  је Лавров.

Европски комесар Христос Стилијанидес је, с друге стране, тврдио да Европа од Србије не би могла тражити затварање Центра, али да су из Делегације ЕУ упозорили на ЕУ правила око „руског” центра у Нишу, иако није експлицитно затражено да се он угаси.

С. Станковић