Tema "Dnevnika": Niški humanitarni centar još u pat poziciji

Da je boravak ruskih humanitaraca u Nišu problem za srpsko-američke odnose saznalo se tek nakon što je to otvoreno izneo pomoćnik zamenika državnog sekretara SAD zadužen za Balkan Hojt Brajan Ji i njegovo čuveno upozorenje da Beograd ne može sedeti na dve stolice. 

Predsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao je nedavno u Moskvi da će odluku o Ruskom humanitarnom centru u Nišu, za koji Rusi žele diplomantski status, a zapadne zemlje se tome oštro protive, doneti Vlada Srbije.

"To nije laka tema za nas... verujem da niko ne bi bio u mojoj koži – rekao je prvi čovek Srbije. – Računam da će naši ruski prijatelji imati strpljenja da saslušaju naše argumente – a kakav će biti odgovor Srbije – taj odgovor će dati Vlada Srbije u periodu koji je pred nama u skladu sa sopstvenom nezavisnošću i suverenošću koja se ogleda i u donošenju odluka."

Na pitanje kakav će stav po tom pitanju zauzeti Vlada, premijerka Ana Brnabić je istakla da „na to neće uticati ni Moskva ni Vašington”.

" Centar u Nišu je važan za našu zemlju jer je to mesto odakle se kreće u pomoć u vanrednim situacijama, slučajevima elementarnih nepogoda ili tehnoloških havarija", kazala je ona, i navela da želi da se nađe rešenje prihvatljivo za sve da taj Centar više ne bi bio predmet sukoba.

Sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetu osoblja Srpsko-ruskog humanitarnog centra na čekanju je već tri godine. I pored svih problema sa statusom Centra, za koji se polemisalo i da možda nije samo humanitarni već da je čak ruska vojna baza na Balkanu, Srpsko-ruski humanitarni centar je obeležio pet godina rada i najavio da će da nastavi svoju isključivo humanitarnu misiju.

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, inače lider SNP-a, izjavio je juče da pripadnicima Srpsko-ruskog centra u Nišu treba dati diplomatski status. On je podsetio na to da su ruski humanitarci spasavali živote građana Srbije u poplavama i požarima i očistili više od četiri miliona kvadratnih metara teritorije Srbije od neeksplodiranih NATO bombi.

" Kako građanima Srbije objasniti da NATO vojnici, koji su posejali te bombe po Srbiji, imaju diplomatski status, a da ruski humanitarci, koji čiste Srbiju od tih bombi taj status nemaju?", upitao je Popović.

Na pitanje da li je vreme da se napustio politika „i Rusija i EU”, Popović je oceno da Srbija vodi mudru i jedinu moguću politiku zaštite srpskih nacionalnih interesa, te da nema situacije ili-ili, već samo i-i.

" Treba da održavamo najbolje moguće odnose s Vašingtonom i Briselom i da istovremeno negujemo naše prijateljstvo s Rusijom i Kinom. Samo tako možemo zaštititi naše interese po pitanju Kosova i Republike Srpske", kazao je on.

Po njegovim rečima, između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina postoji veliko međusobno poštovanje i poverenje, a Vučićeva nedavna poseta Moskvi je pokazala da Srbija ima podršku Rusije i da će na tu podršku moći da računa ako neko pokuša da ugrozi njene interese. Što se tiče zabrinutosti SAD oko širenja ruskog uticaja i zahteva Američkog kongresa da Pentagon uradi analizu bezbednosne saradnje zemalja Zapadnog Balkana s Rusijom, Popović ističe da saradnja Srbije s Rusijom nije tajna.

" Sarađujemo s Moskvom javno, kao i sve druge države u svetu. Kada predstavljamo ruske „migove”, predstavljamo ih s ponosom da ceo svet vidi da su oni sada deo našeg naoružanja... Poštujem Ameriku i radim na tome da što više sarađujemo s tom zemljom u obostranom interesu", naveo je Popović.

Sporazum o uslovima boravka, privilegijama i imunitetima Srpsko-ruskog centra je u fazi „mirovanja” od avgusta 2014. godine i, kako je svojevremeno objavio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Rusija zato ne izdvaja novac koji je namenila zajedničkom centru u Nišu. Zbog prašine koju je u jednom trenutku podigla američka strana, Dačić je pre nešto više od pola godine čak zahtevao je da se to reši ili da se Centar ugasi.

" Ja imam posebnu odgovornost jer smo Sergej Šojgu i ja oformili taj centar", kazao je Dačić.

Ministar je rekao i da Centar nije „vojna ni špijunska baza i da svi to dobro znaju”. Naveo je da Srbija mora da gleda svoj interes i da, „ako već ima bilateralne sporazume s drugim zemljama, onda treba da ima i s Rusijom”.

Spasioci, vatrogasci...

Kada je osnovan krajem aprila 2012. godine, poručeno je da je njegov cilj delovanje u slučaju elementarnih i klimatskih nepogoda, kao i isporučivanje humanitarne pomoći. Srpski i ruski spasioci, vatrogasci i demineri, kako se tvrdilo, brinuće da Niš, ali i region, budu bezbedni. Do sada, Centar je pružio pomoć i radio na otklanjanju vanrednih situacija ne samo na teritoriji Srbije već i Albanije, BiH, Grčke, Slovenije.

" Kako neko može opravdati da ruski spasilac iz Centra u Nišu ne može da dobije status vozača u nekoj zapadnoj ambasadi?", dodao je Dačić.

Krajem februara, na njegov poziv, u Srbiju dolazi prvi čovek ruske diplomatije Sergej Lavrov i teško da se on tokom dvodnevnog boravka u Beogradu neće dotaći te teme. Kada je krajem prošle godine boravio u Beogradu, Lavrov je tvrdio da Evropska unija traži od Srbije da zatvori Rusko-srpski humanitarni centar ako želi da postane njena članica. Brisel taj centar, kako je kazao, „smatra špijunskim gnezdom i pretnjom po bezbednost”.

Hojt Ji ponovo o „spornoj” stolici

Zvaničnik američke administracije zadužen za Jugoistočnu Evropu Hojt Brajan Ji nije se juče konkretno izjašnjavao o Ruskom humanitarnom centru, ali je rekao da „Srbija ima mogućnost da ubrza proces ka EU i da je na njoj odluka na kojoj stolici želi da sedi”. Podvukao je da su „SAD predane tome da Srbija ide ka evrointegracijama”.

" Mi smatramo da smo prijatelji i partneri Srbije, a pravi prijatelji i partneri nisu oni koji govore ono što želite da čujete, već ono što morate da čujete – dodao je on. – Mislim da, kao prijatelji i partneri Srbije, moramo Srbiji jasno da kažemo da ona ima mogućnost da ubrza proces ka EU. To nije naša odluka, to je odluka Srbije. Oni moraju da odluče na kojoj stolici žele da sede, mislim da oni moraju da odluče koliko brzo žele da krenu napred", naveo je Hojt Ji.

Kako je kazao, „misli da je predsednik Vučić preduzeo neke veoma važne korake u pogledu jačanja demokratskih standarda u Srbiji, isto tako i u pogledu ekonomskog prosperiteta zemlje”.

" Pokušava da učini Srbiju članicom EU. To je težak put, Srbija treba da sprovede brojne reforme, ali mi verujemo da Srbija ostvaruje napredak, on samo treba da se ostvaruje malo brže. Za Srbiju je važno da treba da nastavi da još jasnije pokazuje partnerima u EU da se 100 posto kreće ka članstvu i da čini sve što može da bi sprovela reforme na najbrži mogući način", kazao je Ji.

" A to što je tokom njegovog postojanja očišćeno od mina više od četiri miliona kvadratnih metara i deminirano oko 1.500 mina i ostalih eksplozivnih naprava, to što je taj centar pružao pomoć u gašenju požara na jugu Evrope, uključujući zemlje EU, o tome radije ćute",  primetio  je Lavrov.

Evropski komesar Hristos Stilijanides je, s druge strane, tvrdio da Evropa od Srbije ne bi mogla tražiti zatvaranje Centra, ali da su iz Delegacije EU upozorili na EU pravila oko „ruskog” centra u Nišu, iako nije eksplicitno zatraženo da se on ugasi.

S. Stanković