Стевановић: У Панчеву се поново слободно дише и отварају нова радна места

Ребалансом буџета предвиђају да његови корисници што мање осете недостатак прихода. Ипак, о томе ће се више знати тек на самом крају текуће године, тако да се за сада може говорити понајвише о ономе што се урадило у prеthodnom периоду.

– Нова функција јесу нови изазови, бити градоначелник подразумева доста шире поље деловања, али никад се нисам плашио посла и прихватам све што треба – каже за „Дневник” нови градоначелник Панчева Александар Стевановић, некадашњи директор ЈКП „Хигијена”, признајући да воли изазове, те да не очекује да ће бити проблема при обављању нове функције. – На prеthodnoj седници Скупштине града усвојили смо извештај о стању животне средине на територији града Панчева и могу вам рећи да је позитиван, ствари иду набоље. Панчево је некад било велика црна тачка, али то више није. Сва индустрија која се налази код нас, а ту пре свега мислим на индустрију у Јужној зони, а која је била главни кривац што је стање ваздуха у нашем граду било лоше, у сталним је процесима обнављања, одржавања и постављања нових филтера, тако да данас имамо рафинерију која је најмодернија и у којој влада последња реч технике. Наравно да има неких емисија, али све је у складу са законском регулативом.

Такође, све нове фабрике, превасходно у Индустријској зони Север 1 и 2, граде се по стандардима Европске уније и задовољавају све критеријуме који су неопходни за бољитак животне средине, како када је реч о ваздуху, тако и о отпадним водама.

– Индивидуална ложишта смо идентификовали као један од загађивача ваздуха и увелико радимо на том пољу – додаје наш саговорник. – Сваке године реализујемо конкурс у оквиру којег субвенционишемо одређени број прикључака на гас. До сада смо издвајали осам милиона динара за ту намену, али ове године је због ковида-19 тај износ преполовљен. У неком тренутку, због пандемије, размишљали смо да ли да ове године паузирамо с тим, али смо одлучили да не прекидамо континуитет, па смо решили да наставимо, али у мањем обиму.

Током ванредног стања услед пандемије коронавируса, панчевачка болница је постала важан део ковид-система у који је држава улагала у новчаном смислу, док је Панчево допринело људским ресурсом, на који су сви изузетно поносни.

– Наши лекари су одрадили лавовски посао, свака им част на томе! – наглашава градоначелник Стевановић. – Наша болница је здравствена установа ка којој гравитира већи део јужног Баната, тако да улажемо у њу већ неко време. Покрајина је финансирала реконструкцију интернистичког одељења, а ребалансом градског buyеta је предвиђено да одређену своту издвојимо за израду пројектно-техничке документације за комплетну реконструкцију и изградњу опште болнице у нашем граду. Још увек имамо неке објекте који нису у завидном стању, тако да су и из државног врха најавили да ће нам финансирати неопходну реконструкцију, па ћемо на крају имати обновљен комплетан круг болнице, достојан целог региона.

Свако домаћинство које се пријави на конкурс добија 30.000 динара од Града а конто гасних прикључака. Међутим, има и оних који не могу да реше проблем с прикључивањем због, рецимо, имовинскоправних односа, тако да је и то један од разлога зашто решавање индивидуалних ложишта иде нешто спорије.

У току је реконструкција центра, односно Његошеве улице и дела Трга краља Петра Првог, и реч је о инвестицији вредној 66 милиона динара, с ПДВ-ом. Иако не могу нарочито да причају о будућим инвестицијама, због тога што не знају на колики buyеt ће моћи да рачунају следеће године, ипак, у наредном периоду је у плану уређење градског парка и Тамишког кеја, што ће бити озбиљан капиталан пројекат за Град Панчево.

– Следеће године ћемо радити корзо, односно Улицу Живојина Мишића, и то крећемо од јануара. Видећемо какви ће бити финансијски ефекти на buyеt за 2021. годину, и то је нешто што нас мање-више условљава. Осим кеја, приоритетна нам је реконструкција градског парка, односно његово уређење, које подразумева мењање подземних инсталација, изградњу кишних колектора, замену плочника, јавне расвете и урбаног мобилијара – наводи Стевановић, и додаје да ће се Тамишки кеј радити неколико година, будући да ће у реализацију тог пројекта бити укључене и државне, покрајинске и градске институције.

Упркос неповољној финансијској ситуацији која је утицала на целу државу, Панчевци су имали прилику да је мање осете, нарочито ако су запослење потражили у неке од две немачке компаније, ЗФ и „Бросе”, а које су одскора дошле у њихов град, тачније, у Индустријску зону Север 1 и 2.

Протеклих месеци Панчево је добило нове препознатљиве аутобусе који су настали оснивањем новог предузећа „Пантранспорт”, у оквиру јавно-приватног партнерства с Градом. За сада су запослили 180 људи, махом раднике из prеthodnog предузећа АТП. Онима који су се након гашења АТП-а определили за отпремнину, она је уредно исплаћена, као и заостале плате, топли оброци, регрес, чак и неискоришћени годишњи одмори. Сада је на реду да се изгради нова аутобуска станица с гаражом.

– Да би „Пантранспорт” кренуо у изградњу нове аутобуске станице, Град Панчево треба да одради неке предрадње, а прва ствар је да одредимо локацију, што смо и урадили, тако да ће се цео пројекат реализовати у непосредној близини главне железничке станице, односно на Багремару – каже Стевановић.

– Поносни смо што смо испунили домаћи задатак који нам је дала Влада Републике Србије, а то је да направимо гринфилд индустријску зону која има готово 100 хектара, а у којој су две инвестиције од државног интереса – истиче нови градоначеник Панчева, напомињући да те фирме, захваљујући којима се поново налазе на мапи важних индустријских градова, треба да запосле укупно око 5.000 људи. – Север 1 и Север 2 више немају слободних квадрата за нове инвеститоре, али смо у процесу формирања Северне зоне 3 која ће бити прекопута прве две зоне. Ту припремамо 55 хектара грађевинског земљишта, које ће бити стављено на располагање потенцијалним инвеститорима, а већ имамо неке интересенте за то. Панчево постаје све атрактивније.

У складу с тим, по последњим подацима Националне службе за запошљавање, у Панчеву има нешто мање од десет одсто незапослених, на шта утиче и близина Београда, односно могућност запослења и у престоници.

Леа Радловачки