Српска престоница у суботу читавом свету послала поруку Владике Велимировића "Дај Боже, да се Срби сложе, обоже и умноже“, ангажовање Милоша Вучевића за сарадњу Србије и Српске гарант да ће овај споразум имати дугорочан утицај
Недавно одржани Свесрпски сабор у Београду представљаће важан историјски догађај за српски народ. Потписивањем Декларације о заједничкој будућности српског народа, једном заувек су спојене напредак и будућност Републике Српске и Републике Србије. Усвајањем Декларације послата је јасна порука региону, као и земљама у остатку света, да ће Србија водити рачуна о својим сународницима ма где они живели. После деценија и деценија пропалих идеолошких пројеката, после серија националних катастрофа, српски народ се пробудио и окупио са идејом заштите свог културног идентитета, међусобне солидарности и мирољубиве коегзистенције.
Сабори су код Срба најважнија политичка традиција од 9. века
Политика изградње сепаратних идентитета на телу српског национа, као и покушај формирања републичких идентитета по словима Брозове Југославије, добила је снажан изазов у пробуђеном културном јединству српског народа. Коминтерновска, као и стара Бечка политика, доживеле су тотални пораз у престоном Београду, мржњу аутошовиниста и њихових помагача из региона надјачао је дечији осмех, српско коло и љубав према српској тробојци.
Сама чињеница да је читав процес одржан кроз форму Сабора најбоље илуструје да се пошитују и вреднују неке од најважнијих политичких традиција српског народа које превазилазе територијалне и временске детерминанте. Од првих писаних историјских извора са краја IX века, Сабори се код Срба спомињу као најбитнија политичка окупљања представника народа. Преко Сабора у Немањићкој Рашкој па до Народно-црквених сабора od XVII до XIX века, кроз њихово одржавање чувала се идеја државности код српског народа кроз читав период туђинске власти. Управо Сабори у Орашцу и Такову и јесу пронели идеју обнове српске државе и независности.
Вучевић је као градоначелник Новог Сада посебно градио односе са Бања Луком
Милош Вучевић, својим ставовима јасно је дефинисао важност националног јединства и борбу за очување националног идентитета у изузетно тешком времену превасходно за Србе са простора Косова и Метохије и Републике Српске. Дугогодишње ангажовање Милоша Вучевића за сарадњу између Србије и Републике Српске, гарант је да ће овај споразум имати дугорочан утицај на политичке и друштвене токове, не само на релацији Београд-Бањалука већ и у региону. Сам Вучевић је рекао да „Наступа нова политичка реалност на коју ће морати сви да се навикну.“
Институционализовање сарадње између Српске и Србије са циљем изградње културе сећања али и очувања језичке, националне и верске индивидуалности је потврда да се од овог курса политике више неће одустајати. Изградња меморијалних центара у Доњој Градини као и у Београду треба да буду трајни тестаменти успешне политике на овом плану. Вучевић је као градоначелник Новог Сада посебно градио односе са Бања Луком који су се огледали у економској, образовној, спортској и културној сфери. Његовим доласком на место премијера, јасно је било да ће влада Републике Србије наставити рад на очувању српског културног јединства уз пуно поштовање других нација.
На велике изазове који су стајали пред читавим човечанством, српски народ је деловао проактивно, поставивши своју стратегију за опстанак у XXI веку. Свети Владика Николај Велимировић је давно написао „ Дај Боже, да се Срби сложе, обоже и умноже“, а српска престоница је у суботу 8. јуна 2024. године читавом свету послала ову поруку!
Петар Ђурђев, историчар