СЛУЧАЈ ЈАДАР: Време ће показати да ли је српски народ коришћен као пешадија у нечијој политичкој борби

Свакодневно 38.000 рудара силази у окна

Више од две трећине електричне енергије у Србији добија се из термоелектрана, што значи из угља. У рударско окно у нашој земљи сваког дана силази 38.000 рудара. Рударски поздрав „Срећно“ више је од симболике, јер рудари на посао одлазе свесни опасности са којом се сваки дан суочавају. Овај поздрав обједињује добре жеље, али и опомену пред опасностима, упућује на сигуран рад и буди осећај јединства и поверења међу рударима. Ретки су они ван рударске струке који наслућују како изгледа тај „пут у средиште земље“. Рудари радо деле своја искуства, бриге и проблеме са којима се суочавају. Већина нас кад нам је тешко помисли како би било добро да дође неко да види како изгледа наш посао, а на ове помисли имамо далеко мање права него они којима је радно место рударска јама. 

Премијер са рударима на њихов дан у њиховој униформи 

Наше рударе у Ресавици је на Дан рудара посетио Милош Вучевић, председник Владе Србије, и овом приликом провео време са њима, у њиховом радном простору, носећи њихову униформу. Они који свему траже негативну страну ће имати свој коментар на ово, али свако од нас разуме да ако желимо да схватимо какав је живот рудара и како помоћи тим људима неопходно је заједно са њима загледати се у таму и ослушнути шум земље изнад главе. Након проведеног времена са рударима премијер Вучевић је рекао да „нико нема право да их потцењује, да их унижава и нико нема право да им забрањује да раде. Захваљујући овим радницима и рударима, можемо да напунимо наше мобилне телефоне, раде нам сви кућни уређаји, компјутери, јер имамо струју. Ко год тврди другачије, лаже и обмањује грађане Србије“.

Јадар - политичко питање свих питања 

Када данас кажемо рудник у нашој земљи, сви мисле само на једно. Реч је о пројекту Јадар и потенцијалном рударењу литијума. Ово питање постало је политичко, далеко више од питања рударства, привреде или заштите животне средине. Није први пут да опозиција користи страх и набој емоција у политичкој борби. Ово је чак мање гадно него када су исти ови еколози користили највећу трагедију у земљи формирајући коалицију „Србија против насиља“. Истина да је политика далеко више питање емоција него рација и да политичари то користе у сваком кутку ове планете. Исто тако је истина да имамо право да то јасно кажемо и препознамо. Свако од нас живи свој живот, са својим циљевима, амбицијама, надама, страховима, врлинама и манама. Мало ко се детаљно бави проучавањем технологије вађења и прераде руда. Као такви идеални смо за ширење страха и забринутости за стање животне средине која нас окружује. Ко се не замисли над и најмањом шансом да у будућности живимо у свету загађеног земљишта, воде и ваздуха. Управо ова забринутост је велики политички капитал оних странака које желе промену власти у Србији. 

И Вучић и Вучевић су за очување животне средине 

Потпуно исти случај имали смо након трагичног страдања деце 2023. године. Тада је политички капитал била наша заједничка туга, страх и неверица. Тај политички капитал лидерима опозиције нико није смео да присваја, па чак ни родитељи настрадале деце за које је Мариника Тепић рекла да немају тапију на бол. Тај бол сме да служи само како би се она и њени саборци вратили на власт. Након овог најсрамнијег вида борбе за власт, ширење панике око литијума делује безазлено. Више пута председнк Вучић и премијер Вучевић истицали су да неће бити рударења, ако не постоје гаранције за здравље људи и очување животне средине. Вучић је већ политички ветеран који више пута истиче да је остварио већину својих амбиција и да му је сада најважније како ће га историја запамтити. Неко ко је препородио Србију, подигао је из сиромаштва и вратио јој достојанство сигурно не сања снове да га у уџбенике историје упишу као некога ко је загадио Србију, потровао све живо у Дрини, Сави и Дунаву и остале бесмислице које сваки дан чујемо од опозиционих политичара. Наши страхови и бриге неће нестати лако, само време ће показати да ли је српски народ коришћен као пешадија у нечијој политичкој борби. Важно је само да се након протека тог времена осврнемо и подсетимо ко нас је лагао и користио и да те снаге сносе политичке последице. 

Бранко Јаковљевић, мастер економиста