Скупштина Србије усвојила низ закона: Наставак подршке предузећима уз гаранцију државе

Скупштина Србије усвојила је данас Закона о утврђивању гарантне шеме као мера подршке привреди за ублажавање последица пандемије корона вируса, којим се за пола године продужава рок за одбравање кредита предузећима осигураних гаранцијом Србије.

Главни циљ овог закона јесте наставак подршке привреди која има за циљ повећање ликвидности привредних субјеката.

Законом је, наиме, превиђено продужење периода у којем предузетницима, микро, малим и средњим предузећима могу бити одобрени кредити осигурани гаранцијом Републике Србије за шест месеци, односно до половине 2021. године.

Кроз Гарантну шему Републике Србије, која је ступила на снагу за време трајања ванредног стања, закључно са 31. новембром 2020. године, одобрено је више од 20.000 кредита за предузетнике, микро, мала и средња предузећа и пољопривредна газдинства у Србији.

Кроз овај инструмент, комерцијалне банке у Србији су до сада одобриле више од 1,48 милијарди евра (170 милијарди динара), чиме је сацувана ликвидност најугроженијег сегмента српске привреде.

У структури одобрених кредита нови кредити учествују са више од 85 одсто у односу на зановљене кредите.

Уредбом о утврђивању гарантне шеме као мера подршке привреди за ублажавање последица пандемије болести ковид-19 комерцијалним банкама је омогуцено да до 31. децембра 2020. године одобре до две милијарде евра повољних кредита привреди.

Како предвиђени лимит од две милијарде евра неће бити остварен у предвиђеном року до краја ове године, првенствено захваљујући бржем опоравку домаће привреде у другом и трећем кварталу, а с обзиром на неизвесност коју доноси први квартал 2021. године, предлагач заона је оценио да је потребно да се обезбеди наставак предузетих мера подршке привреди.

Продужењем рока за одбравање кредита предузећима наставља се подршка за очување ликвидности и привреди омогућава да у потпуности искористи средства која је држава, у сарадњи са комерцијалним банкама, одлучила да обезбеди као меру подршке привреди.

Неопорезиви износ зараде биће повећан са 16.300 динара на 18.300 динара месечно, утврђено је изменама Закона о порезу на доходак грађана, које је усвојила Скупштина Србије.

Тиме се обезбеђује смањење фискалног оптерећења прихода које физичка лица остваре по основу рада.

У циљу подстицања запошљавања, за годину дана биће продужене постојеће олакшице за запошљавање нових радника.

Оне се односе на повраћај дела плаћеног пореза по основу зараде новозапосленог лица од 65 до 75 одсто, у зависности од броја новозапослених радника.

Изменама тог закона предвиђено је проширење пореског ослобођења код пореза на добитке од игара на срећу, на добитке остварене од свих посебних игара на срећу, укључујуци и посебне игре на срећу када се приређују преко средстава електронске комуникације.

Нова решења усаглашена су са законима којима се уређују отворени инвестициони фондови, односно алтернативни инвестициони фондови.

Уређује се порески третман прихода који физицко лице оствари по основу улагања у алтернативне инвестиционе фондове, односно прихода од преноса инвестиционих јединица алтернативног инвестиционог фонда, као и прихода који физичко лице оствари преносом дигиталне имовине.

Циљеви измена тог закона су стварање услова за ефикасније сузбијање нелегалног рада физицких лица, омогућавање повољнијих услова привређивања растерећењем привредних субјеката и подстицање запошљавања, прилива инвестиција и привредног раста.

Усвојене су и измене Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање ради даљег стимулисања запошљавања продужењем периода примене постојећих олакшица за запошљавање нових радника.

Скупштина је усвојила и измене Закона о порезу на добит правних лица, ради усаглашавања са законима који уређују инвестиционе фондове и Законом о дигиталној имовини, у циљу подстицања улагања у привреду.

Усвојене су и измене Закона о порезу на додату вредност ради усклађивања са другим законима, прописима ЕУ и унапређења пословног амбијента.

Измене закона, између осталог, треба да омогуће равноправно учешће на тржишту отворених, односно алтернативних инвестиционих фондова, без својства правног лица, а уређују порески третмана преноса виртуелних валута и замене виртуелних валута за новцана средства у складу са законом којим се уредује дигитална имовина.

Измене Закона о тржишту капитала, које је усвојила Скупштина Србије, обезбедиће већи обим трговања и бољу понуду квалитетних финансијских инструмената на тржишту капитала у виду корпоративних обвезница.

Измене тог закона обезбедиће квалитетан материјал којим ће се трговати на Београдској берзи, што ће, како се очекује, значајно утицати на развој и стабилност тржишта капитала у Србији и финансијског тржишта уопште.

Новим решењима је поједностављен поступак за састављање проспекта за издавање дужничких хартија од вредности, као и за подношење одговарајуће документације Комисији за хартије од вредности уз захтев за одобрење проспекта.

Привредним друштвима се пружа mogućnnost бржег и лакшег приступа изворима финансирања за проширење пословања уз мање трошкове издавања дужничких хартија од вредности.

Скраћивањем временског периода у коме друштво може задржати статус јавног друштва а да не тргује хартијама од вредности онемогућава се закључивање фиктивних трансакција у циљу стварања привида ликвидности и обмањивања инвестиционе јавности.

То значи да се спречава манипулација на тржишту приликом делистирања јавних друштава.

Скупштина је усвојила и измене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма ради усклађивања са Законом о дигиталној имовини, а истовремено и потпуног усклађивања с медународним стандардима у овој области који су дефинисани ФАТФ препорукама.

Ти стандарди и препоруке захтевају лиценцирање или регистрацију лица која пружају услуге повезане с виртуелном имовином.

Измене закона ће, како се очекује, даље унапредити систем за спречавање прања новца и финансирања тероризма у делу који се односи на дигиталну имовину и обезбедити ефикасан надзор над применом тог закона за оне које пружају услуге повезане с дигиталном имовином.

То ће бити омогућено, између осталог, и уводењем ефикасног система административних мера и казни које ће моћи да изричу надзорни органи - Комисија за хартије од вредности и Народна банка Србије.

Власништво над дигиталном имовином и њено коришћење неће бити анонимно, будући да је предвиђена обавеза да се обезбеде неопходне информације при свакој трансакцији с дигиталном имовином.

Тиме се у највећој мери утице и на смањење њене атрактивности за противправне активности.

Усвојене су и измене Закона о јавној својини, које предвиђају продужење рока до 31. децембра 2021. године за подношење накнадног захтева за упис права јавне својине аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно права својине јавног предузећа и друштва капитала које су основали Република Србија, Аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

У Србији ће од 1. јануара 2022. године бити уведен модел фискализације заснован на онлајн режиму, који омогућава достављање података о издатим фискалним рачунима Пореској управи у реалном времену, у тренутку промета на мало.

То је утврђено Законом о фискализацији, који је усвојила Скупштина Србије, а чији је циљ стварање услова за сузбијање сиве економије, ефикасније контроле и боље наплате пореза.

Нови моделом фискализације осигураће да се сваки промет добара и услуга на мало евидентира преко електронског фискалног уређаја.

То ће створити услове Пореској управи за ефикасно праћење и контролу пореских обвезника код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза.

Истовремено, омогућиће и повећање броја пореских контрола у самом седишту пореског органа, циме се смањује потреба за теренским контролама, што је један од основних недостатака досадашњег система фискализације.

Предвиђено је проширење обухвата фискализације на све обвезнике пореза на приходе од самосталне делатности и све обвезнике пореза на добит правних лица, који обављају промет на мало, с тим да је изузетно могуће поједине делатности изузети од обавезе евидентирања промета на мало у посебно оправданим случајевима.

Нови модел фискализације може да створи трошкове привреди, који би били једнократни и то за набавку нове опреме, прилагођавање постојећег фискалног уредаја новом моделу фискализације и интернета, а држава је преузела највећи део терета на себе.

Тако је буџетом за наредну годину издвојено три милијарде динара за субвенције привредницима.

Како је раније рекао министар финансија Синиша Мали, Законом о фискализацији се, ипак, смањују трошкови пословања на дужи рок, укида непотребно администрирање и ствара бољи пословни амбијент.

Министар каже да је борба против сиве економије један од стратешких циљева Владе Србије, те да је мера унапређења система фискализације и проширења обухвата фискализације предвиђена и Националним програмом за сузбијање сиве економије са Акционим планом за његово спроводење.

Подзаконским актима ће ближе бити уређена техничка решења.

Електронски фискални уређај је харвдерско и/или софтверско решење које користи обвезник фискализације ради издавања фискалног рачуна и преноса података о фискалним рачунама у систем за управљање фискализацијом Пореске управе.

Предвиђено је да обвезник фискализације користи безбедносни елемент за потписивање фискалних рачуна и потврду идентитета приликом размене података и информација са Пореском управом.

Такође, Пореска управа ће успостави регистар елемената електронских фискалних уређаја чија је употреба одобрена.

У Србији ће за пола године бити омогућено трговање виртуелном валутом и дигиталним токеном, као врстама дигиталне имовине, утврђено је Законом о дигиталној имовини, који је усвојила Скупштина Србије.

Дигитална имовина је дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити.

Најпознатији представник дигиталне имовине у свету је биткоин, а најчешћа технологија на којој се дигитална имовина креира је блокчејн технологија.

Дигитална имовина се може користити и као средство размене или у сврху улагања.

Виртуелна валута нема правни статус новца или валуте, али је физичка или правна лица прихватају као средства размене и она се може куповати, продавати, размењивати, преносити и чувати електронски.

Закон прати међународну праксу по питању дефинисања појмова у оквиру крипто имовине, а описује врсте услуга повезаних са дигиталном имовином.

Новим решењима уводи се институт такозваног "белог папира" који је у складу са међународном праксом и који се објављује приликом издавања дигиталне имовине.

Тај документ садржи податке о издаваоцу дигиталне имовине, дигиталној имовини и ризицима повезним с дигиталном имовином и омогућава инвеститорима да донесу одлуку о инвестирању и процене ризике везане за улагање у дигиталну имовину.

Закон уређује послове организовања платформе за трговање дигиталном имовином и услове под којима је дозвољено трговање дигиталном имовином.

За пружаоце услуга повезаних са дигиталном имовином потребна је дозвола, као и минимални основни капитал које је привредно друштво у обавези да има када подноси захтев за добијање дозволе у циљу обављања услуга повезаних са дигиталном имовином.

Биће уведен регистар заложних права над дигиталном имовином.

Министар финансија Синиша Мали је рекао, образлажући посланицима тај закон, да се очекује да ће тај пропис да допринесе позиционирању Србије као лидера у југоистоцној Европи у дигитализацији финансијских технологија.

Напоменуо је да је главни циљ закона отварање већих могућности пословања привредника, којима ће бити лакше да финансирају своје иновативне идеје, а отвара се могућност за унапређење ликвидности и њихово укључење у тржиште дигиталне имовине.

То значи да ће привредници имати на располагању више иновативних могућности за развој свог пословања, као што је издавање инвестиционих токена у циљу прикупљања капитала или покретања платформи за размену дигиталне имовине.

Казнене одредбе закона описују кривична дела и врсте и висину казни у вези са радњама са дигиталном имовином.

Акциза на цигарете биће постепено повећана од 2021. до 2025. и то на сваких шест месеци по 1,50 динара по паклици, утврђено је изменама Закона о акцизама, које је усвојила Скупштина Србије.

Тако ће бити усвојен средњорочни акцизни календар 2021-2025. године, кроз постепено повећавање акциза, како би се у предвиђеном року достигао минимални ниво опорезивања акцизом предвиђен директивама ЕУ.

Планирани приходи од акциза на цигарете у 2021. износе 109,4 милијарди динара.

Кроз постепено повећање акциза требало би да се достигне минимални ниво опорезивања акцизом предвиђен стандадима ЕУ од 90 евра на 1.000 комада цигарета, односно минимум 1,8 евра по паклици цигарета.

Садашњи ниво опорезивања акцизом износи 70 евра на 1.000 комада цигарета.

Акцизе ће бити повећане и на несагоревајући дуван и на течност за пуњење електронских цигарета.

Скупштина Србије потврдила је Споразум о заједничким набавкама медицинских средстава, којим Србија добија могућност да набави неопходну медицинску опрему по нижим ценама.

Тај споразум је једна од мера за сузбијање пандемије ковид-19.

Министар финансија Синиша Мали раније је рекао да ће након завршетка свих неопходних процедура за потврђивање споразума, о томе званично бити обавештена Европска комисија, као депозитар споразума, а Србија ће добити статус пуноправне уговорне стране.

Разлози за приступање Србије том споразуму су заједничка набавка медицинских средстава, која је актуелна у циљу борбе против пандемије вируса корона, али ће бити веома корисна и у сврху обезбеђења будућих медицинских потреба.

Уцешћем у овом споразуму Србија добија и могућност да заједно са домаћим експертима користи и експертизе стручњака држава потписница споразума у одабиру опреме и лекова поузданог квалитета.

Тим споразумом, који је министар Мали у име Владе Србије потписао у априлу, Србија је добила могућност учешћа у заједничким јавним набавкама медицинске опреме и статус посматрача у телима која прате имплементацију споразума.

Власницима имовине одузете после Другог светског рата износ обештећења који не прелази 1.000 евра биће исплаћен искључиво у новцу и то ођедном, до 31. марта наредне године у односу на одлуку Владе Србије о емисији обвезница.

То је утврђено изменама Закона о враћању одузете имовине и обештећењу, које је усвојила Скупштина Србије.

Изменама тог закона утврђена је динамика и техника емитовања обвезница, а ради исплате корисника реституције којима припада обештећење.

Нова решења предвиђају да се обештећење у виду државних обвезница Републике Србије врши емитовањем обвезница, једном годишње за износ обештећења који утврђује Агенција за реституцију на основу донетих решења о обештећењу која су постала правноснажна до 30. јуна текуће године.

Основне елементе обвезница утврдиће Влада Србије одлуком о емисији, на предлог Министарства финансија до 30. септембра текуће године, а на основу свих решења о обештећењу која су постала правноснажна од 1. јула prеthodnе године закључно са 30. јуном текуће године.

Иначе, за обештећење је предвиђено укупно две милијарде евра.

Максималан износ који бивши власник одузете имовине или правни наследник могу добити као обештећење је 500.000 евра, без обзира на тржишну вредност имовине.

Влада Србије треба да утврди коефицијент обештећења, на основу кога ће се утврдити износ обештећења.

Скупштина Србије усвојила је измену Закона о утрђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта "Београда на води", која се односи на померање рока за подношење предлога за експропријацију за две године.

Изменом закона прецизирано је да се рок за подношење предлога за експропријацију продужава са пет на седам година, односно до 14. априла 2022. године.

Измена закона ступиће на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику" будући да за то, како је навео предлагач у образложењу, постоје нарочито оправдани разлози.

Ти разлози се, наводи се, огледају у неопходности наставка спроводења поступака експропријације непокретности које се налазе у оквиру Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда - подручје приобаља реке Саве за пројекат "Београд на води", а предвиђене су за експропријацију.

Рок је продужен јер није завршен поступак експропријације непокретности које се налазе у оквиру Просторног плана везаног за пројекат "Београд на води", а предвиђене су за експропријацију.

Влада Србије је навела и да за спровођење измене закона нису потребна финансијска средства из буџета.