Skupština Srbije usvojila niz zakona: Nastavak podrške preduzećima uz garanciju države

Skupština Srbije usvojila je danas Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, kojim se za pola godine produžava rok za odbravanje kredita preduzećima osiguranih garancijom Srbije.

Glavni cilj ovog zakona jeste nastavak podrške privredi koja ima za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata.

Zakonom je, naime, previđeno produženje perioda u kojem preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima mogu biti odobreni krediti osigurani garancijom Republike Srbije za šest meseci, odnosno do polovine 2021. godine.

Kroz Garantnu šemu Republike Srbije, koja je stupila na snagu za vreme trajanja vanrednog stanja, zaključno sa 31. novembrom 2020. godine, odobreno je više od 20.000 kredita za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća i poljoprivredna gazdinstva u Srbiji.

Kroz ovaj instrument, komercijalne banke u Srbiji su do sada odobrile više od 1,48 milijardi evra (170 milijardi dinara), čime je sacuvana likvidnost najugroženijeg segmenta srpske privrede.

U strukturi odobrenih kredita novi krediti učestvuju sa više od 85 odsto u odnosu na zanovljene kredite.

Uredbom o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti kovid-19 komercijalnim bankama je omoguceno da do 31. decembra 2020. godine odobre do dve milijarde evra povoljnih kredita privredi.

Kako predviđeni limit od dve milijarde evra neće biti ostvaren u predviđenom roku do kraja ove godine, prvenstveno zahvaljujući bržem oporavku domaće privrede u drugom i trećem kvartalu, a s obzirom na neizvesnost koju donosi prvi kvartal 2021. godine, predlagač zaona je ocenio da je potrebno da se obezbedi nastavak preduzetih mera podrške privredi.

Produženjem roka za odbravanje kredita preduzećima nastavlja se podrška za očuvanje likvidnosti i privredi omogućava da u potpunosti iskoristi sredstva koja je država, u saradnji sa komercijalnim bankama, odlučila da obezbedi kao meru podrške privredi.

Neoporezivi iznos zarade biće povećan sa 16.300 dinara na 18.300 dinara mesečno, utvrđeno je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koje je usvojila Skupština Srbije.

Time se obezbeđuje smanjenje fiskalnog opterećenja prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada.

U cilju podsticanja zapošljavanja, za godinu dana biće produžene postojeće olakšice za zapošljavanje novih radnika.

One se odnose na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica od 65 do 75 odsto, u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika.

Izmenama tog zakona predviđeno je proširenje poreskog oslobođenja kod poreza na dobitke od igara na sreću, na dobitke ostvarene od svih posebnih igara na sreću, uključujuci i posebne igre na sreću kada se priređuju preko sredstava elektronske komunikacije.

Nova rešenja usaglašena su sa zakonima kojima se uređuju otvoreni investicioni fondovi, odnosno alternativni investicioni fondovi.

Uređuje se poreski tretman prihoda koji fizicko lice ostvari po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, odnosno prihoda od prenosa investicionih jedinica alternativnog investicionog fonda, kao i prihoda koji fizičko lice ostvari prenosom digitalne imovine.

Ciljevi izmena tog zakona su stvaranje uslova za efikasnije suzbijanje nelegalnog rada fizickih lica, omogućavanje povoljnijih uslova privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata i podsticanje zapošljavanja, priliva investicija i privrednog rasta.

Usvojene su i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje radi daljeg stimulisanja zapošljavanja produženjem perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika.

Skupština je usvojila i izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica, radi usaglašavanja sa zakonima koji uređuju investicione fondove i Zakonom o digitalnoj imovini, u cilju podsticanja ulaganja u privredu.

Usvojene su i izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost radi usklađivanja sa drugim zakonima, propisima EU i unapređenja poslovnog ambijenta.

Izmene zakona, između ostalog, treba da omoguće ravnopravno učešće na tržištu otvorenih, odnosno alternativnih investicionih fondova, bez svojstva pravnog lica, a uređuju poreski tretmana prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novcana sredstva u skladu sa zakonom kojim se ureduje digitalna imovina.

Izmene Zakona o tržištu kapitala, koje je usvojila Skupština Srbije, obezbediće veći obim trgovanja i bolju ponudu kvalitetnih finansijskih instrumenata na tržištu kapitala u vidu korporativnih obveznica.

Izmene tog zakona obezbediće kvalitetan materijal kojim će se trgovati na Beogradskoj berzi, što će, kako se očekuje, značajno uticati na razvoj i stabilnost tržišta kapitala u Srbiji i finansijskog tržišta uopšte.

Novim rešenjima je pojednostavljen postupak za sastavljanje prospekta za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, kao i za podnošenje odgovarajuće dokumentacije Komisiji za hartije od vrednosti uz zahtev za odobrenje prospekta.

Privrednim društvima se pruža mogućnnost bržeg i lakšeg pristupa izvorima finansiranja za proširenje poslovanja uz manje troškove izdavanja dužničkih hartija od vrednosti.

Skraćivanjem vremenskog perioda u kome društvo može zadržati status javnog društva a da ne trguje hartijama od vrednosti onemogućava se zaključivanje fiktivnih transakcija u cilju stvaranja privida likvidnosti i obmanjivanja investicione javnosti.

To znači da se sprečava manipulacija na tržištu prilikom delistiranja javnih društava.

Skupština je usvojila i izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma radi usklađivanja sa Zakonom o digitalnoj imovini, a istovremeno i potpunog usklađivanja s medunarodnim standardima u ovoj oblasti koji su definisani FATF preporukama.

Ti standardi i preporuke zahtevaju licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnom imovinom.

Izmene zakona će, kako se očekuje, dalje unaprediti sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u delu koji se odnosi na digitalnu imovinu i obezbediti efikasan nadzor nad primenom tog zakona za one koje pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom.

To će biti omogućeno, između ostalog, i uvodenjem efikasnog sistema administrativnih mera i kazni koje će moći da izriču nadzorni organi - Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.

Vlasništvo nad digitalnom imovinom i njeno korišćenje neće biti anonimno, budući da je predviđena obaveza da se obezbede neophodne informacije pri svakoj transakciji s digitalnom imovinom.

Time se u najvećoj meri utice i na smanjenje njene atraktivnosti za protivpravne aktivnosti.

Usvojene su i izmene Zakona o javnoj svojini, koje predviđaju produženje roka do 31. decembra 2021. godine za podnošenje naknadnog zahteva za upis prava javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno prava svojine javnog preduzeća i društva kapitala koje su osnovali Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

U Srbiji će od 1. januara 2022. godine biti uveden model fiskalizacije zasnovan na onlajn režimu, koji omogućava dostavljanje podataka o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi u realnom vremenu, u trenutku prometa na malo.

To je utvrđeno Zakonom o fiskalizaciji, koji je usvojila Skupština Srbije, a čiji je cilj stvaranje uslova za suzbijanje sive ekonomije, efikasnije kontrole i bolje naplate poreza.

Novi modelom fiskalizacije osiguraće da se svaki promet dobara i usluga na malo evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

To će stvoriti uslove Poreskoj upravi za efikasno praćenje i kontrolu poreskih obveznika kod kojih postoji rizik od izbegavanja plaćanja poreza.

Istovremeno, omogućiće i povećanje broja poreskih kontrola u samom sedištu poreskog organa, cime se smanjuje potreba za terenskim kontrolama, što je jedan od osnovnih nedostataka dosadašnjeg sistema fiskalizacije.

Predviđeno je proširenje obuhvata fiskalizacije na sve obveznike poreza na prihode od samostalne delatnosti i sve obveznike poreza na dobit pravnih lica, koji obavljaju promet na malo, s tim da je izuzetno moguće pojedine delatnosti izuzeti od obaveze evidentiranja prometa na malo u posebno opravdanim slučajevima.

Novi model fiskalizacije može da stvori troškove privredi, koji bi bili jednokratni i to za nabavku nove opreme, prilagođavanje postojećeg fiskalnog uredaja novom modelu fiskalizacije i interneta, a država je preuzela najveći deo tereta na sebe.

Tako je budžetom za narednu godinu izdvojeno tri milijarde dinara za subvencije privrednicima.

Kako je ranije rekao ministar finansija Siniša Mali, Zakonom o fiskalizaciji se, ipak, smanjuju troškovi poslovanja na duži rok, ukida nepotrebno administriranje i stvara bolji poslovni ambijent.

Ministar kaže da je borba protiv sive ekonomije jedan od strateških ciljeva Vlade Srbije, te da je mera unapređenja sistema fiskalizacije i proširenja obuhvata fiskalizacije predviđena i Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije sa Akcionim planom za njegovo sprovodenje.

Podzakonskim aktima će bliže biti uređena tehnička rešenja.

Elektronski fiskalni uređaj je harvdersko i/ili softversko rešenje koje koristi obveznik fiskalizacije radi izdavanja fiskalnog računa i prenosa podataka o fiskalnim računama u sistem za upravljanje fiskalizacijom Poreske uprave.

Predviđeno je da obveznik fiskalizacije koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa i potvrdu identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom.

Takođe, Poreska uprava će uspostavi registar elemenata elektronskih fiskalnih uređaja čija je upotreba odobrena.

U Srbiji će za pola godine biti omogućeno trgovanje virtuelnom valutom i digitalnim tokenom, kao vrstama digitalne imovine, utvrđeno je Zakonom o digitalnoj imovini, koji je usvojila Skupština Srbije.

Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi.

Najpoznatiji predstavnik digitalne imovine u svetu je bitkoin, a najčešća tehnologija na kojoj se digitalna imovina kreira je blokčejn tehnologija.

Digitalna imovina se može koristiti i kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.

Virtuelna valuta nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstva razmene i ona se može kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Zakon prati međunarodnu praksu po pitanju definisanja pojmova u okviru kripto imovine, a opisuje vrste usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Novim rešenjima uvodi se institut takozvanog "belog papira" koji je u skladu sa međunarodnom praksom i koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine.

Taj dokument sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima poveznim s digitalnom imovinom i omogućava investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu.

Zakon uređuje poslove organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom i uslove pod kojima je dozvoljeno trgovanje digitalnom imovinom.

Za pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom potrebna je dozvola, kao i minimalni osnovni kapital koje je privredno društvo u obavezi da ima kada podnosi zahtev za dobijanje dozvole u cilju obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Biće uveden registar založnih prava nad digitalnom imovinom.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao, obrazlažući poslanicima taj zakon, da se očekuje da će taj propis da doprinese pozicioniranju Srbije kao lidera u jugoistocnoj Evropi u digitalizaciji finansijskih tehnologija.

Napomenuo je da je glavni cilj zakona otvaranje većih mogućnosti poslovanja privrednika, kojima će biti lakše da finansiraju svoje inovativne ideje, a otvara se mogućnost za unapređenje likvidnosti i njihovo uključenje u tržište digitalne imovine.

To znači da će privrednici imati na raspolaganju više inovativnih mogućnosti za razvoj svog poslovanja, kao što je izdavanje investicionih tokena u cilju prikupljanja kapitala ili pokretanja platformi za razmenu digitalne imovine.

Kaznene odredbe zakona opisuju krivična dela i vrste i visinu kazni u vezi sa radnjama sa digitalnom imovinom.

Akciza na cigarete biće postepeno povećana od 2021. do 2025. i to na svakih šest meseci po 1,50 dinara po paklici, utvrđeno je izmenama Zakona o akcizama, koje je usvojila Skupština Srbije.

Tako će biti usvojen srednjoročni akcizni kalendar 2021-2025. godine, kroz postepeno povećavanje akciza, kako bi se u predviđenom roku dostigao minimalni nivo oporezivanja akcizom predviđen direktivama EU.

Planirani prihodi od akciza na cigarete u 2021. iznose 109,4 milijardi dinara.

Kroz postepeno povećanje akciza trebalo bi da se dostigne minimalni nivo oporezivanja akcizom predviđen standadima EU od 90 evra na 1.000 komada cigareta, odnosno minimum 1,8 evra po paklici cigareta.

Sadašnji nivo oporezivanja akcizom iznosi 70 evra na 1.000 komada cigareta.

Akcize će biti povećane i na nesagorevajući duvan i na tečnost za punjenje elektronskih cigareta.

Skupština Srbije potvrdila je Sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava, kojim Srbija dobija mogućnost da nabavi neophodnu medicinsku opremu po nižim cenama.

Taj sporazum je jedna od mera za suzbijanje pandemije kovid-19.

Ministar finansija Siniša Mali ranije je rekao da će nakon završetka svih neophodnih procedura za potvrđivanje sporazuma, o tome zvanično biti obaveštena Evropska komisija, kao depozitar sporazuma, a Srbija će dobiti status punopravne ugovorne strane.

Razlozi za pristupanje Srbije tom sporazumu su zajednička nabavka medicinskih sredstava, koja je aktuelna u cilju borbe protiv pandemije virusa korona, ali će biti veoma korisna i u svrhu obezbeđenja budućih medicinskih potreba.

Ucešćem u ovom sporazumu Srbija dobija i mogućnost da zajedno sa domaćim ekspertima koristi i ekspertize stručnjaka država potpisnica sporazuma u odabiru opreme i lekova pouzdanog kvaliteta.

Tim sporazumom, koji je ministar Mali u ime Vlade Srbije potpisao u aprilu, Srbija je dobila mogućnost učešća u zajedničkim javnim nabavkama medicinske opreme i status posmatrača u telima koja prate implementaciju sporazuma.

Vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata iznos obeštećenja koji ne prelazi 1.000 evra biće isplaćen isključivo u novcu i to ođednom, do 31. marta naredne godine u odnosu na odluku Vlade Srbije o emisiji obveznica.

To je utvrđeno izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koje je usvojila Skupština Srbije.

Izmenama tog zakona utvrđena je dinamika i tehnika emitovanja obveznica, a radi isplate korisnika restitucije kojima pripada obeštećenje.

Nova rešenja predviđaju da se obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije vrši emitovanjem obveznica, jednom godišnje za iznos obeštećenja koji utvrđuje Agencija za restituciju na osnovu donetih rešenja o obeštećenju koja su postala pravnosnažna do 30. juna tekuće godine.

Osnovne elemente obveznica utvrdiće Vlada Srbije odlukom o emisiji, na predlog Ministarstva finansija do 30. septembra tekuće godine, a na osnovu svih rešenja o obeštećenju koja su postala pravnosnažna od 1. jula prethodne godine zaključno sa 30. junom tekuće godine.

Inače, za obeštećenje je predviđeno ukupno dve milijarde evra.

Maksimalan iznos koji bivši vlasnik oduzete imovine ili pravni naslednik mogu dobiti kao obeštećenje je 500.000 evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.

Vlada Srbije treba da utvrdi koeficijent obeštećenja, na osnovu koga će se utvrditi iznos obeštećenja.

Skupština Srbije usvojila je izmenu Zakona o utrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta "Beograda na vodi", koja se odnosi na pomeranje roka za podnošenje predloga za eksproprijaciju za dve godine.

Izmenom zakona precizirano je da se rok za podnošenje predloga za eksproprijaciju produžava sa pet na sedam godina, odnosno do 14. aprila 2022. godine.

Izmena zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" budući da za to, kako je naveo predlagač u obrazloženju, postoje naročito opravdani razlozi.

Ti razlozi se, navodi se, ogledaju u neophodnosti nastavka sprovodenja postupaka eksproprijacije nepokretnosti koje se nalaze u okviru Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi", a predviđene su za eksproprijaciju.

Rok je produžen jer nije završen postupak eksproprijacije nepokretnosti koje se nalaze u okviru Prostornog plana vezanog za projekat "Beograd na vodi", a predviđene su za eksproprijaciju.

Vlada Srbije je navela i da za sprovođenje izmene zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta.