Скупштина Србије није усвојила Чанкове предлоге о Војводини

За закон о финансирању Војводине је гласало осам посланика из ЛСВ-а, СВМ-а и посланик Странке правде и помирења Јахја Фехратовић, а против је било 121. За резолуцију је гласало њих четворо – троје из ЛСВ-а и Фехратовић, а против је било 129. Влада Србије такође није подржала предлоге ЛСВ-а, а скупштински Одбор за уставна питања и законодавство је оценио и да је Предлог резолуције неуставан.

То је била прва парламентарна сесија заказана на предлог и искључиво с дневним редом који је иницирала нека опозициона странка. Пошто је било речи о документима којима се на покрајину преносе одређене надлежности, за њихово усвајање било је потребно обезбедити глас већине од укупног броја посланика.

Лидер ЛСВ-а Ненад Чанак изјавио је уочи гласања да му је јасно да предлози неће добити већину, али да ће за каснију анализу бити важно видети ко ће их подржати. Очекивао је да ће се водити озбиљнија дискусија, мада су многа питања била дотакнута у тродневној дискусији. Навео је и да је власт направила добар преседан јер је ту тачку ставила на дневни ред.

– Очекивали смо много више амандмана и интервенција – казао је Чанак. – Не постоји политичка воља да се такав закон усвоји, што је збуњујуће јер Србија тиме показује да не жели да заокружи уставноправни систем који „виси у ваздуху“.

Рок за доношење закона о финансирању Војводине истекао је 31. децембра 2008. године.

Предочио је да се „недо­вршени уставни систем“ види и на другим местима и да се често као аргумент узима преамбула Устава Србије која се тиче Косова.

– Јасно је да је Устав био и јесте провизоријум, који не служи на част овој земљи – баш зато није до краја завршен да би се могао произвољно тумачити – рекао је Чанак, и поручио да ће ЛСВ наставити борбу за аутономију Војводине.

Дискусија је, по његовим речима, била у изненађујуће мирољубивом и толерантном тону.

– Јасно се сада види да је СНС за унитарну државу, а из СРС-а су дошле познате идеје о томе да аутономију треба потпуно укинути. Чули смо неколико прецизних политичких ставова о Војводини, и то је корисно. Штетно је што нисмо чули део опозиције, иако међу њима има много посланика из Војводине – истакао је Чанак.

Јуче се током преподнева расправљало о амандманима на предложени закон, који су критиковали напредњаци, радикали и ДСС.

Посланик СНС-а Драган Шормаз поновио је да су напредњаци против предложеног решења о финансирању Војводине, и истакао да Србији у овом тренутку није потребан средњи ниво власти. Он је додао да су „стечена права – стечена права, тако да стечени ниво аутономије у Војводини треба да се чува“. Ипак, додао је, „ако неко жели да врати Пореску управу, па да се врати царинска управа, не дај боже војска, онда долазимо до тога да имамо државу у држави“, рекао је Шормаз.

СРС: Брише се…

Посланици Српске радикалне странке предложили су брисање сваког члана закона о финансирању Војводине. Вјерица Радета поновила да је СРС против аутономије Војводине, и додала да се они залажу за аутономију локалних самоуправа.

– То што је понуђено прелази аутономију и јако је политички опасно, зато мислимо да о томе није ни требало да се расправља, мада није лоше да се чује каквих све гласова по Србији има – рекла је Вјерица Радета. Она је додала да су радикали и против Предлога резолуције о Војводини.

Подсетио је на одлуку Национал­ног комитета Демократске Феде­ра­тив­не Југослави­је из 1945. године, којом се забрањује колонистима – Србима с КиМ повратак у своје домове, што је једна од првих одлука Комунистичке партије од када је преузела власт. Навео је и да је 1974. године донет Устав који је створио три државе на територији Србије.

– Да нам се све то није издогађало, да нисмо били слаби, не бисмо данас имали проблем ни с Косовом. Комунисти су од Косова правили државу одмах после 1945. године, свидело се то неком или не – предочио је Шормаз.

На Чанкову опаску да у Лигином предлогу нема ни помена војске ни царине, појаснио је да није рекао да су они то тражили, већ да је рекао „не дај боже да то неко тражи“.

Шормаз: Решити питање РБВ-а и Металс банке

Објашњавајући због чега не треба донети предложени закон, напредњак Драган Шормаз је рекао да се мора водити рачуна када се прича о финансирању Војводине јер „онај кога змија уједе, и гуштера се боји“. Подсетио је на ситуацију коју смо имали када је у покрајини била влада Бојана Пајтића, а у Србији Мирка Цветковића, „читајте: ДС-а и Бориса Тадића“. Указао је на то да ситуација с „Митросремом“ још увек није решена, напомињући да је Србија била запрепашћена када се сазнало да је фирме по Војводини куповала група око нарко-боса Дарка Шарића.

– У једном тренутку су те фирме држале око десет одсто пољопривредног земљишта у Војводини, а све то куповано је преко Металс банке, која је давала гаранције тим фирмама. Касније је Пајтић ту банку претворио у Развојну банку Војводине – подсетио је Шормаз.

Казао је да је од 2008. о томе постављао посланичко питање 11 пута, а тек му је, након што је постао министар полиције, одговор проследио Небојша Стефановић „на три стране, које кривичне пријаве, против кога, у којем тужилаштву су предмети, а то је и дан-данас тако“. Поручио је да „на томе ми из СНС-а морамо да инсистирамо – да се реши питање РБВ-а и Металс банке, јер то је био највећи лоповлук власти на територији Вој­водине“.

Посланик ДШ-а Милан Лапчевић тврдио је да је Војводина већ привилегована на више начина, а приметио је да два велика јавна система, НИС и „Србијагас“, имају своја седишта у АПВ, што није случај ни с једним другим делом Србије, већ су све централе у Београду. Подсетио је на то да Војвођани имају свој јавни сервис, који плаћа цела Србија, као и да је Коридор 10 који пролази кроз Војводину брзо завршен, те да је деоница пруге од Београда до Будимпеште државни приоритет.

Реплицирао је Чанак, под­се­ћајући на то да су од покрајинског buyеta, који износи 74,4 милијарде, 44 милијарде плате просветних радника и других корисника buyеta, додајући да buyеt Београда достиже чак 120 милијарди. Истакао је да преосталих 30 милијарди војвођанске касе нису слободна средства, већ укупна сума с којом оперише покрајинска администрација и од њих треба да се подмире и оне три седмине капиталних инвестиција.

        С. Станковић