Skupština Srbije nije usvojila Čankove predloge o Vojvodini

Za zakon o finansiranju Vojvodine je glasalo osam poslanika iz LSV-a, SVM-a i poslanik Stranke pravde i pomirenja Jahja Fehratović, a protiv je bilo 121. Za rezoluciju je glasalo njih četvoro – troje iz LSV-a i Fehratović, a protiv je bilo 129. Vlada Srbije takođe nije podržala predloge LSV-a, a skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je ocenio i da je Predlog rezolucije neustavan.

To je bila prva parlamentarna sesija zakazana na predlog i isključivo s dnevnim redom koji je inicirala neka opoziciona stranka. Pošto je bilo reči o dokumentima kojima se na pokrajinu prenose određene nadležnosti, za njihovo usvajanje bilo je potrebno obezbediti glas većine od ukupnog broja poslanika.

Lider LSV-a Nenad Čanak izjavio je uoči glasanja da mu je jasno da predlozi neće dobiti većinu, ali da će za kasniju analizu biti važno videti ko će ih podržati. Očekivao je da će se voditi ozbiljnija diskusija, mada su mnoga pitanja bila dotaknuta u trodnevnoj diskusiji. Naveo je i da je vlast napravila dobar presedan jer je tu tačku stavila na dnevni red.

– Očekivali smo mnogo više amandmana i intervencija – kazao je Čanak. – Ne postoji politička volja da se takav zakon usvoji, što je zbunjujuće jer Srbija time pokazuje da ne želi da zaokruži ustavnopravni sistem koji „visi u vazduhu“.

Rok za donošenje zakona o finansiranju Vojvodine istekao je 31. decembra 2008. godine.

Predočio je da se „nedo­vršeni ustavni sistem“ vidi i na drugim mestima i da se često kao argument uzima preambula Ustava Srbije koja se tiče Kosova.

– Jasno je da je Ustav bio i jeste provizorijum, koji ne služi na čast ovoj zemlji – baš zato nije do kraja završen da bi se mogao proizvoljno tumačiti – rekao je Čanak, i poručio da će LSV nastaviti borbu za autonomiju Vojvodine.

Diskusija je, po njegovim rečima, bila u iznenađujuće miroljubivom i tolerantnom tonu.

– Jasno se sada vidi da je SNS za unitarnu državu, a iz SRS-a su došle poznate ideje o tome da autonomiju treba potpuno ukinuti. Čuli smo nekoliko preciznih političkih stavova o Vojvodini, i to je korisno. Štetno je što nismo čuli deo opozicije, iako među njima ima mnogo poslanika iz Vojvodine – istakao je Čanak.

Juče se tokom prepodneva raspravljalo o amandmanima na predloženi zakon, koji su kritikovali naprednjaci, radikali i DSS.

Poslanik SNS-a Dragan Šormaz ponovio je da su naprednjaci protiv predloženog rešenja o finansiranju Vojvodine, i istakao da Srbiji u ovom trenutku nije potreban srednji nivo vlasti. On je dodao da su „stečena prava – stečena prava, tako da stečeni nivo autonomije u Vojvodini treba da se čuva“. Ipak, dodao je, „ako neko želi da vrati Poresku upravu, pa da se vrati carinska uprava, ne daj bože vojska, onda dolazimo do toga da imamo državu u državi“, rekao je Šormaz.

SRS: Briše se…

Poslanici Srpske radikalne stranke predložili su brisanje svakog člana zakona o finansiranju Vojvodine. Vjerica Radeta ponovila da je SRS protiv autonomije Vojvodine, i dodala da se oni zalažu za autonomiju lokalnih samouprava.

– To što je ponuđeno prelazi autonomiju i jako je politički opasno, zato mislimo da o tome nije ni trebalo da se raspravlja, mada nije loše da se čuje kakvih sve glasova po Srbiji ima – rekla je Vjerica Radeta. Ona je dodala da su radikali i protiv Predloga rezolucije o Vojvodini.

Podsetio je na odluku Nacional­nog komiteta Demokratske Fede­ra­tiv­ne Jugoslavi­je iz 1945. godine, kojom se zabranjuje kolonistima – Srbima s KiM povratak u svoje domove, što je jedna od prvih odluka Komunističke partije od kada je preuzela vlast. Naveo je i da je 1974. godine donet Ustav koji je stvorio tri države na teritoriji Srbije.

– Da nam se sve to nije izdogađalo, da nismo bili slabi, ne bismo danas imali problem ni s Kosovom. Komunisti su od Kosova pravili državu odmah posle 1945. godine, svidelo se to nekom ili ne – predočio je Šormaz.

Na Čankovu opasku da u Liginom predlogu nema ni pomena vojske ni carine, pojasnio je da nije rekao da su oni to tražili, već da je rekao „ne daj bože da to neko traži“.

Šormaz: Rešiti pitanje RBV-a i Metals banke

Objašnjavajući zbog čega ne treba doneti predloženi zakon, naprednjak Dragan Šormaz je rekao da se mora voditi računa kada se priča o finansiranju Vojvodine jer „onaj koga zmija ujede, i guštera se boji“. Podsetio je na situaciju koju smo imali kada je u pokrajini bila vlada Bojana Pajtića, a u Srbiji Mirka Cvetkovića, „čitajte: DS-a i Borisa Tadića“. Ukazao je na to da situacija s „Mitrosremom“ još uvek nije rešena, napominjući da je Srbija bila zaprepašćena kada se saznalo da je firme po Vojvodini kupovala grupa oko narko-bosa Darka Šarića.

– U jednom trenutku su te firme držale oko deset odsto poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, a sve to kupovano je preko Metals banke, koja je davala garancije tim firmama. Kasnije je Pajtić tu banku pretvorio u Razvojnu banku Vojvodine – podsetio je Šormaz.

Kazao je da je od 2008. o tome postavljao poslaničko pitanje 11 puta, a tek mu je, nakon što je postao ministar policije, odgovor prosledio Nebojša Stefanović „na tri strane, koje krivične prijave, protiv koga, u kojem tužilaštvu su predmeti, a to je i dan-danas tako“. Poručio je da „na tome mi iz SNS-a moramo da insistiramo – da se reši pitanje RBV-a i Metals banke, jer to je bio najveći lopovluk vlasti na teritoriji Voj­vodine“.

Poslanik DŠ-a Milan Lapčević tvrdio je da je Vojvodina već privilegovana na više načina, a primetio je da dva velika javna sistema, NIS i „Srbijagas“, imaju svoja sedišta u APV, što nije slučaj ni s jednim drugim delom Srbije, već su sve centrale u Beogradu. Podsetio je na to da Vojvođani imaju svoj javni servis, koji plaća cela Srbija, kao i da je Koridor 10 koji prolazi kroz Vojvodinu brzo završen, te da je deonica pruge od Beograda do Budimpešte državni prioritet.

Replicirao je Čanak, pod­se­ćajući na to da su od pokrajinskog buyeta, koji iznosi 74,4 milijarde, 44 milijarde plate prosvetnih radnika i drugih korisnika buyeta, dodajući da buyet Beograda dostiže čak 120 milijardi. Istakao je da preostalih 30 milijardi vojvođanske kase nisu slobodna sredstva, već ukupna suma s kojom operiše pokrajinska administracija i od njih treba da se podmire i one tri sedmine kapitalnih investicija.

        S. Stanković