Скот: Напредак Србије у заштити права интелектуалне својине

Како је казао, смањењем пиратерије у нашој земљи за, на пример, један одсто отворила би се могућност за запошљавање 1.200 нових радних места. 



"Гаранција права на интелектуалну својину од изузетног је значаја за даљи економски развој, јер једино поштовањем и стварањем ефикасног правног оквира којим ће се оно штитити настаје простор за нове технолошке иновације, које осим економског бенефита несумњиво имају позитиван утицај на свакодневни живот грађана", рекао је Скот. 



Он је казао да је крађа интелектуалне својине пљачка, а не, како је рекао, вештина.



Говорећи о стању у Србији и Америци он је казао: 



"У Америци је интелектуална својина највреднија имовина, а сваки пети становник у Америци издржава своје породице због онога што штити сектор интелектуалне својине. Србија је на добром путу и брзо напредује у овој области, а 4,6 одсто БДП Србије је директан производ примене Закона о заштити интелектуалне својине, што је знатно више него што остварују сектори енергетике или рударства", објашњава Скот. 



Државни секретар у Министарству просвете, професор др Владимир Поповић, нагласио је на скупу, да поред предности Србије у геополитичком смислу и добрих економских показатеља у протеклом периоду, да је очувана и научна заједница.



"Средства која су издвојена за науку од 0,88 ПДП свакако нису довољна, али је често проблем што се она нерационално троше. У протеклом периоду није постојала трајна политичка опредељеност ка иновацијама,а издвајања за иновације које се свакако штите патентима, је такође на ниском нивоу.", каже он и додаје да Србија има јако мали број патената, свега 33 протекле године, док је са друге стране број научних радова огроман. 



Као најважнији резултати постигнути у овој области истакнути су заокруживање регулаторног оквира путем усвајања и примена Закона о посебним овлашћењима ради заштите права интелектуалне својине, напредак у контроли легалности софтвера, као и специјализација истражних органа и судова ради ефикасније заштите. 



Помоћник начелника Сектора за аналитику у МУП-у, Славиша Ђукановић рекао је да је у протеклих пет година откривено 650 случајева кршења права интелектуалне својине, а од тог броја, трећина прошле године. Како је истакао, један од приоритета у наредном периоду је и наставак акције заштите деце која користе интернет јер су предмет честих злоупотреба.



В. д. директора Завода за за интелектуалну својину Владимир Марић, казао је да су у протеклом периоду припремљени за усвајање у Скупштини сви закони из области интелектуалне својине, а да се очекује у јуну отварање Поглавља 7 које се тиче ове области. 



"Без обзира на постигнуте резултате, Србија се и даље суочава са низом изазова у овој области пре свега када је реч о борби против кривотворења и пиратерије. Индустрије у Европи које интензивно користе интелектуалну својину праве 27,8 одсто радних места и запошљавају 60 милиона људи", казао је он и додао да је од 2011. до 2013. године, чак 42 одсто БДП Европе дошло из сектора који интензивно користе интелектуалну својину.



Како је најавио, ове године би требало да се донесу и закони о сродним и ауторским правима који штите права аутора у музичкој и филмској индустрији. 



"У земљама региона је пре две године остварено 48 милиона евра прихода по основу ауторских права", казао је он и најавио и нове прописе у областима патената и жигова. 



Председник Управног одбора Америчке привредне коморе у Србији, Зоран Петровић, рекао је да, иако је остварен напредак у борби против пиратерије, он је и даље висок. 



"И и зноси 76 одсто, па је неопходно предузети даље кораке како би се овај проценат смањио на просек ЕУ од 29 одсто", казао је он и додао да је циљ Коморе да и у наредном периоду подрже напоре Владе ка јачању заштите права интелектуалне својине.



Учесници скупа истакли су да обавеза усклађивања нивоа заштите интелектуалне својине са оним у државама чланицама Европске уније, настала потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, истиче крајем 2018. године, када се навршава пет година од његовог ступања на снагу.