Skot: Napredak Srbije u zaštiti prava intelektualne svojine

Kako je kazao, smanjenjem piraterije u našoj zemlji za, na primer, jedan odsto otvorila bi se mogućnost za zapošljavanje 1.200 novih radnih mesta. 



"Garancija prava na intelektualnu svojinu od izuzetnog je značaja za dalji ekonomski razvoj, jer jedino poštovanjem i stvaranjem efikasnog pravnog okvira kojim će se ono štititi nastaje prostor za nove tehnološke inovacije, koje osim ekonomskog benefita nesumnjivo imaju pozitivan uticaj na svakodnevni život građana", rekao je Skot. 



On je kazao da je krađa intelektualne svojine pljačka, a ne, kako je rekao, veština.



Govoreći o stanju u Srbiji i Americi on je kazao: 



"U Americi je intelektualna svojina najvrednija imovina, a svaki peti stanovnik u Americi izdržava svoje porodice zbog onoga što štiti sektor intelektualne svojine. Srbija je na dobrom putu i brzo napreduje u ovoj oblasti, a 4,6 odsto BDP Srbije je direktan proizvod primene Zakona o zaštiti intelektualne svojine, što je znatno više nego što ostvaruju sektori energetike ili rudarstva", objašnjava Skot. 



Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, profesor dr Vladimir Popović, naglasio je na skupu, da pored prednosti Srbije u geopolitičkom smislu i dobrih ekonomskih pokazatelja u proteklom periodu, da je očuvana i naučna zajednica.



"Sredstva koja su izdvojena za nauku od 0,88 PDP svakako nisu dovoljna, ali je često problem što se ona neracionalno troše. U proteklom periodu nije postojala trajna politička opredeljenost ka inovacijama,a izdvajanja za inovacije koje se svakako štite patentima, je takođe na niskom nivou.", kaže on i dodaje da Srbija ima jako mali broj patenata, svega 33 protekle godine, dok je sa druge strane broj naučnih radova ogroman. 



Kao najvažniji rezultati postignuti u ovoj oblasti istaknuti su zaokruživanje regulatornog okvira putem usvajanja i primena Zakona o posebnim ovlašćenjima radi zaštite prava intelektualne svojine, napredak u kontroli legalnosti softvera, kao i specijalizacija istražnih organa i sudova radi efikasnije zaštite. 



Pomoćnik načelnika Sektora za analitiku u MUP-u, Slaviša Đukanović rekao je da je u proteklih pet godina otkriveno 650 slučajeva kršenja prava intelektualne svojine, a od tog broja, trećina prošle godine. Kako je istakao, jedan od prioriteta u narednom periodu je i nastavak akcije zaštite dece koja koriste internet jer su predmet čestih zloupotreba.



V. d. direktora Zavoda za za intelektualnu svojinu Vladimir Marić, kazao je da su u proteklom periodu pripremljeni za usvajanje u Skupštini svi zakoni iz oblasti intelektualne svojine, a da se očekuje u junu otvaranje Poglavlja 7 koje se tiče ove oblasti. 



"Bez obzira na postignute rezultate, Srbija se i dalje suočava sa nizom izazova u ovoj oblasti pre svega kada je reč o borbi protiv krivotvorenja i piraterije. Industrije u Evropi koje intenzivno koriste intelektualnu svojinu prave 27,8 odsto radnih mesta i zapošljavaju 60 miliona ljudi", kazao je on i dodao da je od 2011. do 2013. godine, čak 42 odsto BDP Evrope došlo iz sektora koji intenzivno koriste intelektualnu svojinu.



Kako je najavio, ove godine bi trebalo da se donesu i zakoni o srodnim i autorskim pravima koji štite prava autora u muzičkoj i filmskoj industriji. 



"U zemljama regiona je pre dve godine ostvareno 48 miliona evra prihoda po osnovu autorskih prava", kazao je on i najavio i nove propise u oblastima patenata i žigova. 



Predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, Zoran Petrović, rekao je da, iako je ostvaren napredak u borbi protiv piraterije, on je i dalje visok. 



"I i znosi 76 odsto, pa je neophodno preduzeti dalje korake kako bi se ovaj procenat smanjio na prosek EU od 29 odsto", kazao je on i dodao da je cilj Komore da i u narednom periodu podrže napore Vlade ka jačanju zaštite prava intelektualne svojine.



Učesnici skupa istakli su da obaveza usklađivanja nivoa zaštite intelektualne svojine sa onim u državama članicama Evropske unije, nastala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ističe krajem 2018. godine, kada se navršava pet godina od njegovog stupanja na snagu.