РЕЗОН Протест, продужена рука крупног капитала

То је стереотип. Једнодимензионално мишљење. Протест је симулакрум да је човек који протестује против свог народа слободан. То је фиктивна слобода. То је програмирано усмерена побуна. Слободари који протестују против свега, председничких избора, парламентарних избора, изборних правила, мостова, фабрика, рудника, добровољно пристају да буду робови капитала.

Сваког дана бесплатно раде у корист мултинационалних банака. И то тако што бесплатно обављају посао банкарских службеника. Превара је осмишљена тако да борац за људска права и слободе, док пуни џепове богаташа, живи у заблуди да је слободнији него икад. Да не мора да нарушава свој комфор одлазећи до банкарских експозитура. Да губи време. Већ то ради из своје фотеље. Пристајањем он постаје добровољни бесплатни најамник. Слуга. Роб. Двоструко је намагарчен. Ем није плаћен за посао који ради, ем губи време радећи посао неког другог.

Истовремено, љубитељи протеста прихватају и да се власници мултинационалних трговинских ланаца богате на њиховом бесплатном раду, и раду свих грађана. Свако ко своју слободу сматра узвишеном категоријом обожава да робу у супермаркетима самостално куца и пакује на самоуслужним касама, јер тако личи на човека са Запада на ког се угледа. Нити је слободан, нити штеди време. Утрошак времена је исти, само га је бесплатно поклонио страном крупном капиталисти, који је отпустио војску касира и на бесплатном раду грађана остварује профит.

Пошто верују у пропаганду о органској храни, радо пристају да месо или поврће плаћају најмање три пута скупље од њихове стварне вредности. Органски узгој хране подразумева драстично смањење производних трошкова. Нема вештачких ђубрива, нема прскања, нема прихране. Биљке расту саме од себе. Исти је случај са животињама. У њиховој исхрани се не користи ниједан вештачки елемент већ им се храна прикупља из природе. За стварање органског производа потрошено је мање рада и мање новца. Не постоји ниједан економски параметар због ког би такозвана органска храна била скупља. То је мамац за лаковерне. За људе склоне заблудама. Иза скупог меса, банкарског лобија и пљачкашке идеологије хипермаркета не стоји ниједан грађанин. Лажни индивидуализам није идеја сиромашних људи. 

Док организатори протеста смишљају како да блокирају Србију због литијума, мултинационалне компаније од наше деце праве идиоте. До почетка нове школске године има тачно 20 дана. Родитељи кажу да су дечије торбе претешке. Тачно. Али, не зато што у торбама има много знања. Оне су препуне књига у којима нема ничега. Деци се нуде бесмислице упаковане у шарене сликовнице. Многобројне књиге постоје да би се инострани издавачи богатили на рачун сиромашних српских родитеља. Основно образовање је обавезно. И то је чињеница која подстиче креативност отимања. Креативност пљачке. Новчаника, што је мања штета. И, умова паметне деце, што је ненадокнадив губитак.

Одлични ученици не знају таблицу множења. Али знају која су њихова људска права. Ретке су песмице које су кадри да изрецитују без помоћи. Читање дванаестогодишњака је на нивоу некадашњег ђака првака. Не постоји ученик нижих разреда који је самостално прочитао “Доживљаје мачка Тоше”, “Малог принца”, или који је макар чуо за Оскара Вајлда, а камоли читао његове бајке. Али, њихови родитељи су их снабдели скупим телефонима и фирмираном одећом из регетон музичких спотова. И од учитеља траже да свима деле петице, под претњом батинама. Балашевићево „мичу уснама док сричу пејџер” постао је лајтмотив нових генерација. Мичу уснама док сричу објаве на друштвеним мрежама. Истовремено верујући да су оригинални и самостални. Већ од првог разреда.

Чему служи тај лажни индивидуализам? Која је његова сврха? Чему тежимо? Образовни систем успостављен је да би деца постала добри грађани. Грађани који разумеју вредности заједнице. Којима је блиска општа добробит. Који се за остварење личних интереса не боре угрожавањем других. Родитељи у Србији захтевају обрнуто. Такав приступ одгоју деце и устројству друштва је извориште патње, разарања и преступништва.

Једном се заједница једногласно морала договорити о правилима која су добра за њу. И за сваког појединца. Оно што најбољи и најмудрији родитељ жели свом детету, заједница мора желети свој деци. Оно што деца науче у школи биће стављено у сврху целог друштва. Од 1980. нам не иде добро. А од 2000. нам иде све горе.

Технолошке револуције су одличне. Али нема ничег новог на земљи. И Маклуанова галаксија, али и друштвене мреже израсле су из Сократових мудрости. Без обзира на разлике, Сократ и софисти бавили су се истим. Добро је боље од зла. Знање је боље од незнања. Пристојност је боља од насиља. Ко неће да се сагласи са Сократом, подржава Хесиодово виђење света.

“Деца ће обешчашћивати родитеље, брат ће се свађати с братом. На цени неће бити човек од речи праведан и честит, већ ће насиље и злочинце хвалити људи”.

Протест може да има и поштену сврху. Покажите да вам је општа добробит испред личног интереса. Да протест није политички алат за рушење власти. Бојкотујте банкарски, трговачки и издавачки лоби. Спречите трговце да пљачкају народ. У питању је маркетиншка и комерцијална превара. Борите се за сиромашне. Не за себе.

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу