REZON Protest, produžena ruka krupnog kapitala

To je stereotip. Jednodimenzionalno mišljenje. Protest je simulakrum da je čovek koji protestuje protiv svog naroda slobodan. To je fiktivna sloboda. To je programirano usmerena pobuna. Slobodari koji protestuju protiv svega, predsedničkih izbora, parlamentarnih izbora, izbornih pravila, mostova, fabrika, rudnika, dobrovoljno pristaju da budu robovi kapitala.

Svakog dana besplatno rade u korist multinacionalnih banaka. I to tako što besplatno obavljaju posao bankarskih službenika. Prevara je osmišljena tako da borac za ljudska prava i slobode, dok puni džepove bogataša, živi u zabludi da je slobodniji nego ikad. Da ne mora da narušava svoj komfor odlazeći do bankarskih ekspozitura. Da gubi vreme. Već to radi iz svoje fotelje. Pristajanjem on postaje dobrovoljni besplatni najamnik. Sluga. Rob. Dvostruko je namagarčen. Em nije plaćen za posao koji radi, em gubi vreme radeći posao nekog drugog.

Istovremeno, ljubitelji protesta prihvataju i da se vlasnici multinacionalnih trgovinskih lanaca bogate na njihovom besplatnom radu, i radu svih građana. Svako ko svoju slobodu smatra uzvišenom kategorijom obožava da robu u supermarketima samostalno kuca i pakuje na samouslužnim kasama, jer tako liči na čoveka sa Zapada na kog se ugleda. Niti je slobodan, niti štedi vreme. Utrošak vremena je isti, samo ga je besplatno poklonio stranom krupnom kapitalisti, koji je otpustio vojsku kasira i na besplatnom radu građana ostvaruje profit.

Pošto veruju u propagandu o organskoj hrani, rado pristaju da meso ili povrće plaćaju najmanje tri puta skuplje od njihove stvarne vrednosti. Organski uzgoj hrane podrazumeva drastično smanjenje proizvodnih troškova. Nema veštačkih đubriva, nema prskanja, nema prihrane. Biljke rastu same od sebe. Isti je slučaj sa životinjama. U njihovoj ishrani se ne koristi nijedan veštački element već im se hrana prikuplja iz prirode. Za stvaranje organskog proizvoda potrošeno je manje rada i manje novca. Ne postoji nijedan ekonomski parametar zbog kog bi takozvana organska hrana bila skuplja. To je mamac za lakoverne. Za ljude sklone zabludama. Iza skupog mesa, bankarskog lobija i pljačkaške ideologije hipermarketa ne stoji nijedan građanin. Lažni individualizam nije ideja siromašnih ljudi. 

Dok organizatori protesta smišljaju kako da blokiraju Srbiju zbog litijuma, multinacionalne kompanije od naše dece prave idiote. Do početka nove školske godine ima tačno 20 dana. Roditelji kažu da su dečije torbe preteške. Tačno. Ali, ne zato što u torbama ima mnogo znanja. One su prepune knjiga u kojima nema ničega. Deci se nude besmislice upakovane u šarene slikovnice. Mnogobrojne knjige postoje da bi se inostrani izdavači bogatili na račun siromašnih srpskih roditelja. Osnovno obrazovanje je obavezno. I to je činjenica koja podstiče kreativnost otimanja. Kreativnost pljačke. Novčanika, što je manja šteta. I, umova pametne dece, što je nenadoknadiv gubitak.

Odlični učenici ne znaju tablicu množenja. Ali znaju koja su njihova ljudska prava. Retke su pesmice koje su kadri da izrecituju bez pomoći. Čitanje dvanaestogodišnjaka je na nivou nekadašnjeg đaka prvaka. Ne postoji učenik nižih razreda koji je samostalno pročitao “Doživljaje mačka Toše”, “Malog princa”, ili koji je makar čuo za Oskara Vajlda, a kamoli čitao njegove bajke. Ali, njihovi roditelji su ih snabdeli skupim telefonima i firmiranom odećom iz regeton muzičkih spotova. I od učitelja traže da svima dele petice, pod pretnjom batinama. Balaševićevo „miču usnama dok sriču pejdžer” postao je lajtmotiv novih generacija. Miču usnama dok sriču objave na društvenim mrežama. Istovremeno verujući da su originalni i samostalni. Već od prvog razreda.

Čemu služi taj lažni individualizam? Koja je njegova svrha? Čemu težimo? Obrazovni sistem uspostavljen je da bi deca postala dobri građani. Građani koji razumeju vrednosti zajednice. Kojima je bliska opšta dobrobit. Koji se za ostvarenje ličnih interesa ne bore ugrožavanjem drugih. Roditelji u Srbiji zahtevaju obrnuto. Takav pristup odgoju dece i ustrojstvu društva je izvorište patnje, razaranja i prestupništva.

Jednom se zajednica jednoglasno morala dogovoriti o pravilima koja su dobra za nju. I za svakog pojedinca. Ono što najbolji i najmudriji roditelj želi svom detetu, zajednica mora želeti svoj deci. Ono što deca nauče u školi biće stavljeno u svrhu celog društva. Od 1980. nam ne ide dobro. A od 2000. nam ide sve gore.

Tehnološke revolucije su odlične. Ali nema ničeg novog na zemlji. I Makluanova galaksija, ali i društvene mreže izrasle su iz Sokratovih mudrosti. Bez obzira na razlike, Sokrat i sofisti bavili su se istim. Dobro je bolje od zla. Znanje je bolje od neznanja. Pristojnost je bolja od nasilja. Ko neće da se saglasi sa Sokratom, podržava Hesiodovo viđenje sveta.

“Deca će obeščašćivati roditelje, brat će se svađati s bratom. Na ceni neće biti čovek od reči pravedan i čestit, već će nasilje i zločince hvaliti ljudi”.

Protest može da ima i poštenu svrhu. Pokažite da vam je opšta dobrobit ispred ličnog interesa. Da protest nije politički alat za rušenje vlasti. Bojkotujte bankarski, trgovački i izdavački lobi. Sprečite trgovce da pljačkaju narod. U pitanju je marketinška i komercijalna prevara. Borite se za siromašne. Ne za sebe.

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću