РЕЗОН Највећи пад стандарда Србија је имала од 2001. до 2012. године - ево доказа

Пише: Милорад Бојовић

Све може да слаже осим бројева, тврдили су питагорејци. Узалуд се опозиција упиње и кривотвори стварност. Цифре о куповној моћи и економији које пласирају, уз помоћ својих медија и аналитичара, су апсолутно нетачне. Званичне бројке нуде несумњиве доказе да је Србија највећи пад стандарда доживела управо у време њихове владавине од 2000. до 2012. године, као и да се данас живи драстично боље него тада. Нажалост, за декадентне карактере, време је најснажније упориште политичке пропаганде. Што је временска дистанца већа грађане је лакше обманути о најочигледнијим чињеницама.

Управо је то покретачки мото скупине странака која се поново, по шести пут окупља око идеје да је за победу на изборима довољно рећи - доле Вучић. Њихово уверење заснива се на неколико предрасуда. Они верују да су грађани заробљени у лавиринту егзистенцијалних недоумица и поплаве информација и да не могу са сигурношћу разабрати ни шта је било пре шест месеци, а камоли шта се десило пре 12 или 20 година. Убеђени су да је сва пажња грађана усмерена на ворхоловску борбу за пет минута испразне славе на Твитеру, Инстаграму или Фејсбуку. Уверени су да им је лењост грађана и изложеност вишку информација омогућила да осмисле ефикасну комуникацијску клопку преко које ће их сталним паролама о лажним вестима натерати да поверују њиховим неистинама. У ту сврху установили су методологију са читавим низом алата и техника уз помоћ којих све медије који подржавају политику власти проглашавају за инкубаторе лажних вести, а редакције које здушно подржавају опозицију светилиштима истине. Мрежа за анестезирање грађана састоји се од организација, институција, параинституција, појединаца, политичких странака и медија, који функционишу по принципу спојених судова. Захваљујући тој врло сложеној манипулацијској хоботници заснованој на унапређеној Лазарсфелд-Кацовој формули доктринације у два корака, више од годину дана, од почетка рата у Украјини, бомбардују грађане спиновима о лошој политици власти, која тобоже води пропасти државе и осиромашењу грађана.

Те вести саопштавају: аналитичари, новинари, уредници, сарадници научних и квазинаучних института, невладиних организација и политичких странака; потпредседник једне опозиционе партије и син човека који је у бесцење распродао српску приверду; гувернери који су курс динара за 12 година са 60 дигли на 120 динара за један евро; бивши министри, који су за четири године изгубили 400 хиљада радних места. Њихове тврдње могу се свести на следећих неколико парола. Плате јесу порасле, али је куповна моћ ослабила због велике инфлације. Грађани су имали мање пара од 2000. до 2012, али им је животни стандард био већи. Цене расту вртоглавом брзином и једу раст БДП-а и поништавају раст плата.

Тамо где грађанска и интелектуална елита не чита ништа осим Твитера, Фејсбука и интернет портала, могуће је бестидно суспендовати истину и заменити је лажним подацима. Сви графикони којима су затрпали Интернет и друштвене мреже, као и све вести којима су засули своје портале да се у Србији данас не живи боље упркос расту БДП-а и плата, а да су некада, у време бивше власти, Србијом текли мед и млеко - представљају најобичнију обману засновану на поузданом незнању заборава.

Спровео сам опсежно истраживање званичних чињеница објављених у годишњацима Завода за статистику и утврдио да је истина о куповној моћи сасвим другачија. Као референтне године за процену куповне моћи узео сам цене основних животних намирница с краја 2001, која се може сматрати првом годином њихове владавине, након смене Милошевића, и средину 2012, када су изгибили власт. Бројеви су разоткрили све размере њихове пропаганде којом обмањују грађане!

Чак и пре светске економске кризе, коју оптужују за рушиоца невиђеног српског економског елдорада, грађани Србије су живели драстично лошије него данас. Просечна плата 2008. године износила је 33.613 динара, а цене су биле дупло веће него 2001. године. Плата је била четири пута мања него данас, а цене нису биле много ниже. Хлеб је коштао 38 динара, кромпир 34,66 динара, јунетина 469,56 динара, свињетина 420,57, јагњетина 541,47 динара. Килограм шарана коштао је 289,73, литар уља 127,3 динара, а килограм соли 27,3 динара. Грађанима је цела просечна плата била довољна за 956 векни хлеба. Могли су да купе 71,5 килограма јунетине или 79 килограма свињетине. За целу плату могли су да набаве 116 килограма шарана, или 264 литре уља.

Сва погубност њихове владавине оголила се 2012. године. Подаци из последње године њихове власти откривају да је Србија највећи пад стандарда доживела управо у периоду од 2001. до 2012. године. За целу просечну плату од 42.365 динара, грађани су могли  да купе само две векне хлеба више него 2008. За једанаест година њихове владавине, цена хлеба се готово дуплирала, са 26,55 на 44,21 динара. Цена кромпира порасла је за 160 одсто, са 18,33 на 44,51 динара. Јунетина је поскупела скоро три пута, са 222 на 639 динара. Свињетина целих 118 одсто, са 234 на 511,88 динара. Јагњетина је поскупела више него дупло, са 305 на 647 динара. И цена килограма рибе се дуплирала. Шаран се са 167 динара, колико је коштао 2001, попео на 346 динара 2012. године. Млеко је за 11 година поскупело три и по пута, са 21 на 70 динара. Цена литре уља се утростручила за 10 година. Са 54, колико је коштала 2001. достигла је 143,34 динара 2012. године. Килограм соли је за 11 година њихове владавине поскупео за 70 одсто, са 21,5 на 36,49 динара. За четири године економског "раја" куповна моћ грађана је порасла толико да су могли купити само шест килограма шарана више него 2008. У лето 2012, могли су да купе само три килограма свињетине више, а чак 5,7 килограма јунетине мање него 2008. године.

С друге стране за 11 година, од лета 2012. до пролећа 2023, цена хлеба порасла је за 13 динара. Пре избијања рата у Украјини, хлеб је имао готово непромењену цену у односу на 2012. годину и коштао је 46 динара.

Три дана пре изласка овог текста из штампе, 13. априла 2023, литар уља је коштао 199 динара, што је за 56 динара више него 2012. године. Скоку цене кумовали су политичари опозиције који су подржавали протесте ратара, и бескрупулозни извознички лоби. Једно јаје кошта 2,3 динара више него пре 11 година. Килограм свињетине може да се купи за 600 динара, што је 90 динара, односно 15 одсто више него 2012. године.

Међутим, 2023. године просечна плата је износила 114.228 динара, што је готово три пута више него 2012. године, када је износила 42.365 динара.

Грађанин Србије за просечну плату у априлу 2023. године може да купи 2004 векни хлеба, односно 1.046 векни хлеба више у односу на 2012. годину, крај њихове владавине. Може да купи 104 килограма јунетине, односно 38 килограма више, него 2012. Просечна плата му омогућује да купи 358 кила пилетине, односно 241 килограм пилетине више.

Кад је у питању свињетина, ако плаћа по највећој цени од 13. априла, која је износила 799 динара, могао је да купи 142,9 кила свињског бута, односно 60,3 килограма више. А по просечној цени од 730, колико је тог дана свињски бут коштао у већини маркета, могло је да се купи 156,4 кила, односно 74,4 килограма више. Са просечном платом 2023. године може да купи 718 литара млека, односно 113 литара млека више. Данас може да купи 181 килограм шарана, односно 59 килограма више. Кад је уље у питању, данас за просечну плату може да се купи 574 литре уља, односно 279 литара више.

Да би размере опозиционе обмане бирача биле комплетне занимљиво је изнети још неколико чињеница. На крају 1999. године, после девет година грађанског рата, санкција и бомбардовања у Србији је званично било регистровано 2.152.873 запослених. А у мају 2012, два месеца пред пад данашње опозиције с власти, било их је 1.727.000. Дакле, званично је било 425.873 запослена мање. А крајем 2022. године, после 9,5 година власти СНС-а, било је 2.342 244 запослених. То је 615.244 запослена више него 2012. године.

Србију, за разлику од периода од пре 2012. године, очекује даљи раст плата и раст БДП-а. Дакле, опозиција узалуд троши време на смишљање и креирање обмана. Хиљаду евра увек ће бити више од 360. И грађани то знају.

Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик у Скупштини Србије