REZON Najveći pad standarda Srbija je imala od 2001. do 2012. godine - evo dokaza

Piše: Milorad Bojović

Sve može da slaže osim brojeva, tvrdili su pitagorejci. Uzalud se opozicija upinje i krivotvori stvarnost. Cifre o kupovnoj moći i ekonomiji koje plasiraju, uz pomoć svojih medija i analitičara, su apsolutno netačne. Zvanične brojke nude nesumnjive dokaze da je Srbija najveći pad standarda doživela upravo u vreme njihove vladavine od 2000. do 2012. godine, kao i da se danas živi drastično bolje nego tada. Nažalost, za dekadentne karaktere, vreme je najsnažnije uporište političke propagande. Što je vremenska distanca veća građane je lakše obmanuti o najočiglednijim činjenicama.

Upravo je to pokretački moto skupine stranaka koja se ponovo, po šesti put okuplja oko ideje da je za pobedu na izborima dovoljno reći - dole Vučić. Njihovo uverenje zasniva se na nekoliko predrasuda. Oni veruju da su građani zarobljeni u lavirintu egzistencijalnih nedoumica i poplave informacija i da ne mogu sa sigurnošću razabrati ni šta je bilo pre šest meseci, a kamoli šta se desilo pre 12 ili 20 godina. Ubeđeni su da je sva pažnja građana usmerena na vorholovsku borbu za pet minuta isprazne slave na Tviteru, Instagramu ili Fejsbuku. Uvereni su da im je lenjost građana i izloženost višku informacija omogućila da osmisle efikasnu komunikacijsku klopku preko koje će ih stalnim parolama o lažnim vestima naterati da poveruju njihovim neistinama. U tu svrhu ustanovili su metodologiju sa čitavim nizom alata i tehnika uz pomoć kojih sve medije koji podržavaju politiku vlasti proglašavaju za inkubatore lažnih vesti, a redakcije koje zdušno podržavaju opoziciju svetilištima istine. Mreža za anesteziranje građana sastoji se od organizacija, institucija, parainstitucija, pojedinaca, političkih stranaka i medija, koji funkcionišu po principu spojenih sudova. Zahvaljujući toj vrlo složenoj manipulacijskoj hobotnici zasnovanoj na unapređenoj Lazarsfeld-Kacovoj formuli doktrinacije u dva koraka, više od godinu dana, od početka rata u Ukrajini, bombarduju građane spinovima o lošoj politici vlasti, koja tobože vodi propasti države i osiromašenju građana.

Te vesti saopštavaju: analitičari, novinari, urednici, saradnici naučnih i kvazinaučnih instituta, nevladinih organizacija i političkih stranaka; potpredsednik jedne opozicione partije i sin čoveka koji je u bescenje rasprodao srpsku priverdu; guverneri koji su kurs dinara za 12 godina sa 60 digli na 120 dinara za jedan evro; bivši ministri, koji su za četiri godine izgubili 400 hiljada radnih mesta. Njihove tvrdnje mogu se svesti na sledećih nekoliko parola. Plate jesu porasle, ali je kupovna moć oslabila zbog velike inflacije. Građani su imali manje para od 2000. do 2012, ali im je životni standard bio veći. Cene rastu vrtoglavom brzinom i jedu rast BDP-a i poništavaju rast plata.

Tamo gde građanska i intelektualna elita ne čita ništa osim Tvitera, Fejsbuka i internet portala, moguće je bestidno suspendovati istinu i zameniti je lažnim podacima. Svi grafikoni kojima su zatrpali Internet i društvene mreže, kao i sve vesti kojima su zasuli svoje portale da se u Srbiji danas ne živi bolje uprkos rastu BDP-a i plata, a da su nekada, u vreme bivše vlasti, Srbijom tekli med i mleko - predstavljaju najobičniju obmanu zasnovanu na pouzdanom neznanju zaborava.

Sproveo sam opsežno istraživanje zvaničnih činjenica objavljenih u godišnjacima Zavoda za statistiku i utvrdio da je istina o kupovnoj moći sasvim drugačija. Kao referentne godine za procenu kupovne moći uzeo sam cene osnovnih životnih namirnica s kraja 2001, koja se može smatrati prvom godinom njihove vladavine, nakon smene Miloševića, i sredinu 2012, kada su izgibili vlast. Brojevi su razotkrili sve razmere njihove propagande kojom obmanjuju građane!

Čak i pre svetske ekonomske krize, koju optužuju za rušioca neviđenog srpskog ekonomskog eldorada, građani Srbije su živeli drastično lošije nego danas. Prosečna plata 2008. godine iznosila je 33.613 dinara, a cene su bile duplo veće nego 2001. godine. Plata je bila četiri puta manja nego danas, a cene nisu bile mnogo niže. Hleb je koštao 38 dinara, krompir 34,66 dinara, junetina 469,56 dinara, svinjetina 420,57, jagnjetina 541,47 dinara. Kilogram šarana koštao je 289,73, litar ulja 127,3 dinara, a kilogram soli 27,3 dinara. Građanima je cela prosečna plata bila dovoljna za 956 vekni hleba. Mogli su da kupe 71,5 kilograma junetine ili 79 kilograma svinjetine. Za celu platu mogli su da nabave 116 kilograma šarana, ili 264 litre ulja.

Sva pogubnost njihove vladavine ogolila se 2012. godine. Podaci iz poslednje godine njihove vlasti otkrivaju da je Srbija najveći pad standarda doživela upravo u periodu od 2001. do 2012. godine. Za celu prosečnu platu od 42.365 dinara, građani su mogli  da kupe samo dve vekne hleba više nego 2008. Za jedanaest godina njihove vladavine, cena hleba se gotovo duplirala, sa 26,55 na 44,21 dinara. Cena krompira porasla je za 160 odsto, sa 18,33 na 44,51 dinara. Junetina je poskupela skoro tri puta, sa 222 na 639 dinara. Svinjetina celih 118 odsto, sa 234 na 511,88 dinara. Jagnjetina je poskupela više nego duplo, sa 305 na 647 dinara. I cena kilograma ribe se duplirala. Šaran se sa 167 dinara, koliko je koštao 2001, popeo na 346 dinara 2012. godine. Mleko je za 11 godina poskupelo tri i po puta, sa 21 na 70 dinara. Cena litre ulja se utrostručila za 10 godina. Sa 54, koliko je koštala 2001. dostigla je 143,34 dinara 2012. godine. Kilogram soli je za 11 godina njihove vladavine poskupeo za 70 odsto, sa 21,5 na 36,49 dinara. Za četiri godine ekonomskog "raja" kupovna moć građana je porasla toliko da su mogli kupiti samo šest kilograma šarana više nego 2008. U leto 2012, mogli su da kupe samo tri kilograma svinjetine više, a čak 5,7 kilograma junetine manje nego 2008. godine.

S druge strane za 11 godina, od leta 2012. do proleća 2023, cena hleba porasla je za 13 dinara. Pre izbijanja rata u Ukrajini, hleb je imao gotovo nepromenjenu cenu u odnosu na 2012. godinu i koštao je 46 dinara.

Tri dana pre izlaska ovog teksta iz štampe, 13. aprila 2023, litar ulja je koštao 199 dinara, što je za 56 dinara više nego 2012. godine. Skoku cene kumovali su političari opozicije koji su podržavali proteste ratara, i beskrupulozni izvoznički lobi. Jedno jaje košta 2,3 dinara više nego pre 11 godina. Kilogram svinjetine može da se kupi za 600 dinara, što je 90 dinara, odnosno 15 odsto više nego 2012. godine.

Međutim, 2023. godine prosečna plata je iznosila 114.228 dinara, što je gotovo tri puta više nego 2012. godine, kada je iznosila 42.365 dinara.

Građanin Srbije za prosečnu platu u aprilu 2023. godine može da kupi 2004 vekni hleba, odnosno 1.046 vekni hleba više u odnosu na 2012. godinu, kraj njihove vladavine. Može da kupi 104 kilograma junetine, odnosno 38 kilograma više, nego 2012. Prosečna plata mu omogućuje da kupi 358 kila piletine, odnosno 241 kilogram piletine više.

Kad je u pitanju svinjetina, ako plaća po najvećoj ceni od 13. aprila, koja je iznosila 799 dinara, mogao je da kupi 142,9 kila svinjskog buta, odnosno 60,3 kilograma više. A po prosečnoj ceni od 730, koliko je tog dana svinjski but koštao u većini marketa, moglo je da se kupi 156,4 kila, odnosno 74,4 kilograma više. Sa prosečnom platom 2023. godine može da kupi 718 litara mleka, odnosno 113 litara mleka više. Danas može da kupi 181 kilogram šarana, odnosno 59 kilograma više. Kad je ulje u pitanju, danas za prosečnu platu može da se kupi 574 litre ulja, odnosno 279 litara više.

Da bi razmere opozicione obmane birača bile kompletne zanimljivo je izneti još nekoliko činjenica. Na kraju 1999. godine, posle devet godina građanskog rata, sankcija i bombardovanja u Srbiji je zvanično bilo registrovano 2.152.873 zaposlenih. A u maju 2012, dva meseca pred pad današnje opozicije s vlasti, bilo ih je 1.727.000. Dakle, zvanično je bilo 425.873 zaposlena manje. A krajem 2022. godine, posle 9,5 godina vlasti SNS-a, bilo je 2.342 244 zaposlenih. To je 615.244 zaposlena više nego 2012. godine.

Srbiju, za razliku od perioda od pre 2012. godine, očekuje dalji rast plata i rast BDP-a. Dakle, opozicija uzalud troši vreme na smišljanje i kreiranje obmana. Hiljadu evra uvek će biti više od 360. I građani to znaju.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću i poslanik u Skupštini Srbije