Резолуција ЕП: Србија да се усклади са спољном политиком ЕУ

У резолуцији, када је реч о Србији, наводи се да Европски парламент „жали због континуирано ниског степена усклађености Србије“ са ЗСБП и понавља ''да би нова преговарачка поглавља требало да буду отворена тек када Србија ојача своју преданост реформама у подручјима демократије и владавине права и покаже да је у потпуности усклађена са  спољном политиком ЕУ“.

У резолуцији ЕП, чији је аутор председник комитета за спољне послове ЕП, Немац Давид Мекалистер, наводи се да се Србија, као земља која тежи европској интеграцији, ''мора придржавати заједничких вредности и права ЕУ“.

Основ Резолуције су, како се наводи, тектонске промене које су настале у геополитичком окружењу и које су резултат руске војне агресије на Украјину и других међународних изазова.

Када је реч о политици ЕУ према Западном Балкану, наглашава се да је на ЗБ потребно да земље кандидати и потенцијалне земље кандидати у потпуности ускладе своје политике са ЗСБП, посебно с политиком санкција против трећих земаља.

У резолуцији се, како се могло чути током дебате у ЕП, позива Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.

Истиче се и снажна подршка ЕП европској будућности земаља Западног Балкана и њиховом довођењу до статуса пуноправних чланица Уније.

У вези са БиХ позива се да се донесу „циљане санкције против дестабилизирајућих актера у Босни и Херцеговини, укључујући оних који угрожавају њену сувереност и територијалну целовитост, посебно Милорада Додика“ и позивају све државе чланице да дају свој глас за овај корак.

Резолуција изражава забринутост у вези са садржајем и „начином на који су измењени изборни закон Босне и Херцеговине и Устав Федерације Босне и Херцеговине, с обзиром на то да је високи представник за БиХ измене предложио на дан избора, што би могло угрозити демократски легитимитет и учврстити етно-национализам“.

Осим тога, резолуцијом се позива високи представник и државе чланице да продуже мандат операције ЕУФОР ''Алтеа'', ''али и да се на одговарајући начин припреме за алтернативне сценарије''.

У тексту се, такође, изражава забринутост због рада комесара за проширење Оливера Вархељија и ''навода да комесар за суседство и проширење намерно настоји да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији''.

У тексту се с тим у вези апелује на ЕК ''да покрене независну и непристрасну истрагу о томе да ли поступање и политика коју заговара комесар за суседство и проширење представља кршење Кодекса понашања чланова Европске комисије и његових обвеза“.

Током расправе о резолуцији речено је да је потребно истаћи да ЕУ мора да појача „веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама, између осталог у погледу демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23. и 24. у ревидираној методологији проширења, избегавајући притом политизацију процеса проширења због билатералних спорова''.

ЕП позива државе чланице да одређене одлуке у питањима ЗСБП, без војних импликација, доносе квалификованом већином, ''посебно ако се оне односе на санкције и људска права“.