РЕ­ЗОН: Про­да­ја ма­гле у са­рад­њи с при­ро­дом

Опо­зи­ци­о­ни ме­ди­ји ви­ше ла­жу, али сво­је об­ма­не леп­ше па­ку­ју! Шта они ра­де? По Кац-Ла­зар­сфел­до­вом прин­ци­пу ства­ра­ју и не­гу­ју ли­де­ре ми­шље­ња, ко­ји обе­ло­да­њу­ју или бра­не већ обе­ло­да­ње­не не­и­сти­не и спи­но­ва­не не­тач­но­сти.

У исто­риј­ским за­пи­си­ма и ен­ци­кло­пе­ди­ја­ма то­га не­ма, али, кад би­смо ствар­ност при­ка­зи­ва­ли ка­ко је ин­тер­пре­ти­ра­ју опо­зи­ци­ни ме­ди­ји мо­гли би­смо ре­ћи да се, уочи и то­ком грд­ње Ај­фе­ло­ве ку­ле, ме­се­ци­ма раз­ма­тра­ло са­мо шта ће се де­си­ти с па­ри­ским гли­ста­ма и ми­ше­ви­ма. По истом мо­де­лу спи­но­ва­ња ствар­но­сти мо­гла би се пла­си­ра­ти тврд­ња да су Њу­јор­ча­ни на Пу­ли­це­ров по­зив, па­ра­лел­но с нов­цем за по­ста­мент Ки­па сло­бо­де, при­ку­пља­ли до­бро­твор­не при­ло­ге за сме­шта­ње у азил ко­ло­ни­је ко­ма­ра­ца и сто­но­га. Да је са­став­ни део Ју­нај­тед гру­пе, Сан Фран­ци­ско хро­никл би ја­вио да је при из­град­њи Гол­ден геј­та цео Сан Фран­ци­ско пу­не три го­ди­не био у ко­ро­ти због не­га­тив­ног ути­ца­ја мо­ста на ста­ни­шта му­ва и да­ждев­ња­ка. Су­ец­ки и Па­нам­ски ка­нал су по­себ­на при­ча. Асо­ши­је­тед прес би из­ве­стио да њи­хов зна­чај за сто­ти­не ми­ли­о­на љу­ди уоп­ште ни­је раз­ма­тран. Са­мо се ве­ћа­ло ка­ко да се шкор­пи­ја­ма и бу­ва­ма обез­бе­ди ста­бил­на ми­кро­кли­ма. Њу­јорк тајмс, да га уре­ђу­ју по дор­ћол­ским ка­фи­ћи­ма, не би сла­вио из­град­њу Унион па­ци­фик и Цен­трал­но па­ци­фич­ке же­ле­зни­це, као нај­ва­жни­јих про­је­ка­та за раз­вој Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва, већ би на­слов­не стра­не по­све­ћи­ва­ли њи­хо­вом не­га­тив­ном ути­ца­ју на раз­мно­жа­ва­ње гми­за­ва­ца. Да му је Шо­лак ко­јим слу­ча­јем био по­сло­да­вац Вељ­ко Вла­хо­вић у “Бор­би” не би об­ја­вио ни ре­дак о зна­ча­ју хи­дро­е­лек­тра­не Ђер­дап и Ка­на­ла ДТД за љу­де, већ би њи­хо­ву свр­ху ме­рио ути­ца­јем на фло­ру и фа­у­ну мо­чвар­них де­ло­ва Вој­во­ди­не.

Већ ме­се­ци­ма опо­зи­ци­о­ни по­ли­ти­ча­ри и ме­ди­ји ши­ре не­и­сти­не и спи­но­ве о ло­шем ути­ца­ју но­вог мо­ста у Но­вом Са­ду у про­ду­жет­ку Бу­ле­ва­ра Евро­пе. У то­ме пред­ња­чи из­ве­сни Ре­гу­ла­тор­ни ин­сти­тут за об­но­вљи­ву енер­ги­ју и жи­вот­ну сре­ди­ну - РЕ­РИ. По­зи­ва­ју­ћи се на њи­хо­во ми­шље­ње опо­зи­ци­о­ни ме­ди­ји су пре не­ко­ли­ко да­на об­ја­ви­ли да се но­ви мост не гра­ди по еко­ло­шким стан­дар­ди­ма и да угро­жа­ва ми­кро­кли­му на оба­ла­ма Ду­на­ва.

Вре­ме је да раз­ја­сни­мо од­ре­ђе­не чи­ње­ни­це. Гра­ђа­ни Ср­би­је су већ пет го­ди­на жр­тве об­ма­не. РЕ­РИ ни­је ни­ка­кав ин­сти­тут. РЕ­РИ је не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја не­ко­ли­ко, јав­но­сти не­по­знат­них, ин­ди­ви­дуа. Али, гра­ђа­не ће за­ни­ма­ти да је Ро­до­љуб Ша­бић, за­штит­ник гра­ђа­на  у вре­ме вла­да­ви­не Де­мо­крат­ске стран­ке, члан Управ­ног од­бо­ра ове НВО, ко­ја ни­је ни­ка­ква на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ка ор­га­ни­за­ци­ја. За­кон о на­у­ци и ис­тра­жи­вач­ком ра­ду про­пи­су­је да је ин­сти­тут на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ка ор­га­ни­за­ци­ја ко­ја оба­вља на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ку де­лат­ност од оп­штег ин­те­ре­са. Ин­сти­тут се мо­же осно­ва­ти као уста­но­ва, или као при­вред­но дру­штво. Ин­сти­тут мо­ра да бу­де акре­ди­то­ван, а акре­ди­та­ци­ја се до­би­ја кроз вред­но­ва­ње на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ког ра­да. Акре­ди­та­ци­ја се спро­во­ди сва­ких пет го­ди­на на зах­тев на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке ор­га­ни­за­ци­је. Ин­сти­тут мо­же оба­вља­ти де­лат­ност као на­уч­ни ин­сти­тут, ис­тра­жи­вач­ко-раз­вој­ни ин­сти­тут, и ин­сти­тут од на­ци­о­нал­ног зна­ча­ја за РС.

У ре­ги­стру ко­ји по за­ко­ну мо­ра да во­ди Ми­ни­стар­ство на­у­ке, ме­ђу 63 ре­ги­стро­ва­на и акре­ди­то­ва­на ин­сти­ту­та, не­ма РЕ­РИ-ја. Да­кле, као са­свим ло­гич­но, на­ме­ће се пи­та­ње да ли би у не­кој за­пад­ној зе­мљи, на ко­је се угле­да­ју срп­ски еко­ло­шки ак­ти­ви­сти и по­ли­ти­ча­ри, над­ле­жне ин­сти­ту­ци­је по­кре­ну­ле по­сту­пак за ла­жно пред­ста­вља­ње, за об­ма­њи­ва­ње јав­но­сти и зло­у­по­тре­бу на­зи­ва. Уве­рен сам да би у Дан­ској, Хо­лан­ди­ји или Не­мач­кој, то би­ла ве­ли­ка афе­ра, с кри­вич­но-прав­ним ис­хо­дом. Не­зна­ње за­ко­на не оправ­да­ва не­за­ко­ни­то по­сту­па­ње. Ме­ђу­тим, ка­да сте прав­ник, он­да је у пи­та­њу све­сно иг­но­ри­са­ње за­ко­на. Прин­цип је исти.

Пи­там уред­ни­ке и но­ви­на­ре ко­ји не­вла­ди­ну ор­га­ни­за­цу­ју ци­ти­ра­ју као на­уч­ни ин­сти­тут за­што већ пет го­ди­на об­ма­њу­ју јав­ност? Да ли су чу­ли за етич­ки ко­декс и За­кон о јав­ном ин­фор­ми­са­њу ко­ји их оба­ве­зу­ју да пре об­ја­вљи­ва­ња мо­ра­ју да утвр­де аутен­тич­ност и исти­ни­тост свих ин­фор­ма­ци­ја. Мо­ра­ју да спре­че об­ја­вљи­ва­ње по­да­та­ка ко­ји об­ма­њу­ју гра­ђа­не. Ме­рио сам, тре­ба­ло ми је 20 ми­ну­та да про­чи­там За­кон о на­у­ци. Се­дам ми­ну­та да на АПР-у про­на­ђем по­дат­ке о РЕ­РИ-ју. Пет ми­ну­та да про­на­ђем и про­чи­там спи­сак акре­ди­то­ва­них ин­сти­ту­та. И још се­дам да про­на­ђем из­ве­шта­је о по­сло­ва­њу и 15 ми­ну­та да их про­чи­там. Да­кле укуп­но 54 ми­ну­та. То­ли­ко је "објек­тив­не" и "не­за­ви­сне" но­ви­на­ре из Шо­ла­ко­вих ме­ди­ја де­ли­ло од исти­не. Али, исти­на ни­је јед­нак им­пе­ра­тив за све.

Као што је шти­тио гра­ђа­не за вре­ме вла­да­ви­не Де­мо­крат­ске стран­ке - ван­се­риј­ски ло­ше, та­ко Ша­бић пре­ко ове НВО шти­ти и Ду­нав - ни­ка­ко. Као прав­но уче­на стран­ка, Ша­бић мо­ра би­ти све­стан за­кон­ске мањ­ка­во­сти на­зи­ва ове НВО. И за­то је, као прав­ни екс­перт, ка­квим се пред­ста­вља, ду­жан да срп­ској јав­но­сти до­ста­ви од­ре­ђе­не ин­фор­ма­ци­је. Да ли је РЕ­РИ под­нео зах­тев за акре­ди­та­ци­ју над­ле­жном ми­ни­стар­ству и од­бо­ру? Шта је у том зах­те­ву на­пи­сао? Ко­је су њи­хо­ве на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке ре­фе­рен­це? Да ли је до­био од­го­вор од Од­бо­ра за акре­ди­та­ци­ју Ми­ни­стар­ства на­у­ке?

Раз­вој­ни пут РЕ­РИ-ја је исти као и у слу­ча­ју дру­гих не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја ко­је твр­де да је бор­ба за жи­вот­ну сре­ди­ну њи­хов основ­ни жи­вот­ни кре­до. По­че­ли су вр­ло скром­но, да би се с при­ми­ца­њем из­бо­ра 2022. њи­хов кон­то енорм­но уве­ћао. Из би­лан­са ста­ња ви­ди се да је ова не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја пр­ве две го­ди­не ра­ди­ла с гу­бит­ком. У го­ди­ни осни­ва­ња 2017, обрт­на сред­ства су им из­но­си­ла 500 хи­ља­да ди­на­ра. И по­сло­ва­ли су с гу­бит­ком од 77 хи­ља­да ди­на­ра. Сле­де­ће го­ди­не уба­ци­ли су у оп­ти­цај још 286 хи­ља­да ди­на­ра. Гу­би­так је по­рас­тао на 238 хи­ља­да ди­на­ра. Ни­је би­ло до­та­ци­ја. Ни­ти до­на­ци­ја. Ствар по­чи­ње да се ме­ња 2019. При­хо­ди од до­на­ци­ја ра­сту на 6,8 ми­ли­о­на. Али, ра­сте и гу­би­так на 424 хи­ља­де ди­на­ра. 2020. го­ди­не до­на­ци­је до­сти­жу 17,081 ми­ли­о­на ди­на­ра. Уку­пан про­мет 18,9 ми­ли­о­на. И пр­ви пут оства­ру­ју до­бит, од 22 хи­ља­де ди­на­ра. А он­да, ка­ко се при­ми­че 2022. го­ди­на, као и код дру­гих НВО ко­је се ба­ве за­шти­том жи­вот­не сре­ди­не, до­на­ци­је ра­сту вр­то­гла­вом бр­зи­ном. РЕ­РИ до­би­ја вр­ло за­ни­мљи­вих 26,3 ми­ли­о­на ди­на­ра. Али, не на­во­ди од ко­га. Ниг­де не пи­ше ко су до­на­то­ри? Ни­ти због че­га су до­ни­ра­ли 250 хи­ља­да евра? С ко­јим ци­љем? Ни­ти је на­вед­но на шта су те па­ре по­тро­ше­не. Од тих 250 хи­ља­да евра, ис­ка­за­на је до­бит од укуп­но че­ти­ри хи­ља­де ди­на­ра.

По­на­вља­ње је мај­ка му­дро­сти. Ре­ћи ћу опет, по ко зна ко­ји пут, ни­је спо­ран но­ви мост. Спор­но је то што га гра­де ки­не­ске ком­па­ни­је, ки­не­ским нов­цем. Од 2008. до 2012. мост је био за­ма­јац раз­во­ја Но­вог Са­да. Ње­гов скок у бу­дућ­ност. И та­да ни­је би­ло ни­ка­квог ути­ца­ја на во­до­зем­це. Ни­ти ин­сек­те. Јер, по­зна­то је да су жи­во­ти­ње ко­је жи­ве у Ср­би­ји алер­гич­не на сва­ки но­вац осим оног ко­ји до­ла­зи из Европ­ске уни­је. Пре­вас­ход­но Не­мач­ке и Хо­лан­ди­је. Сва­ка дру­га мо­не­та иза­зи­ва код на­ших пу­но­гла­ва­ца и гу­ште­ра стра­ви­чан шок. Да би се опо­ра­ви­ле нео­п­хо­дан им је се­рум у ви­ду европ­ског нов­ца ко­ји би био ис­ко­ри­шћен за ре­кул­ти­ва­ци­ју те­ре­на. Или, да се ре­а­ли­за­ци­ја це­лог про­јек­та по­ве­ри не­кој не­мач­кој фир­ми, или ита­ли­јан­ско-шпан­ском кон­зор­ци­ју­му, а да се фи­нан­си­ра из фон­до­ва Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке. Та­да, и са­мо та­да би ду­нав­ска фло­ра и фа­у­на, град­њу до­жи­ве­ла без има­ло стре­са, и без ика­квих по­сле­ди­ца.

Пред­ла­жем да се на кра­ју, кад бу­ду го­то­ви ра­до­ви на ства­ра­њу по­год­них жи­вот­них усло­ва за но­во­сад­ске ин­сек­те и во­до­зем­це, по Ари­сто­фа­но­вом мо­де­лу ор­га­ни­зу­је так­ми­че­ње у утвр­ђи­ва­њу ду­жи­не бу­вљег ско­ка ме­ре­њем ве­ли­чи­не бу­вљих сто­па. То би зна­чај­но до­при­не­ло раз­во­ју де­мо­кра­ти­је и на­прет­ку Но­вог Са­да.

Милорад Бојовић

Аутор је струч­њак за од­но­се с јав­но­шћу и по­сла­ник у Скуп­шти­ни Ср­би­је