RE­ZON: Pro­da­ja ma­gle u sa­rad­nji s pri­ro­dom

Opo­zi­ci­o­ni me­di­ji vi­še la­žu, ali svo­je ob­ma­ne lep­še pa­ku­ju! Šta oni ra­de? Po Kac-La­zar­sfel­do­vom prin­ci­pu stva­ra­ju i ne­gu­ju li­de­re mi­šlje­nja, ko­ji obe­lo­da­nju­ju ili bra­ne već obe­lo­da­nje­ne ne­i­sti­ne i spi­no­va­ne ne­tač­no­sti.

U isto­rij­skim za­pi­si­ma i en­ci­klo­pe­di­ja­ma to­ga ne­ma, ali, kad bi­smo stvar­nost pri­ka­zi­va­li ka­ko je in­ter­pre­ti­ra­ju opo­zi­ci­ni me­di­ji mo­gli bi­smo re­ći da se, uoči i to­kom grd­nje Aj­fe­lo­ve ku­le, me­se­ci­ma raz­ma­tra­lo sa­mo šta će se de­si­ti s pa­ri­skim gli­sta­ma i mi­še­vi­ma. Po istom mo­de­lu spi­no­va­nja stvar­no­sti mo­gla bi se pla­si­ra­ti tvrd­nja da su Nju­jor­ča­ni na Pu­li­ce­rov po­ziv, pa­ra­lel­no s nov­cem za po­sta­ment Ki­pa slo­bo­de, pri­ku­plja­li do­bro­tvor­ne pri­lo­ge za sme­šta­nje u azil ko­lo­ni­je ko­ma­ra­ca i sto­no­ga. Da je sa­stav­ni deo Ju­naj­ted gru­pe, San Fran­ci­sko hro­nikl bi ja­vio da je pri iz­grad­nji Gol­den gej­ta ceo San Fran­ci­sko pu­ne tri go­di­ne bio u ko­ro­ti zbog ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja mo­sta na sta­ni­šta mu­va i da­ždev­nja­ka. Su­ec­ki i Pa­nam­ski ka­nal su po­seb­na pri­ča. Aso­ši­je­ted pres bi iz­ve­stio da nji­hov zna­čaj za sto­ti­ne mi­li­o­na lju­di uop­šte ni­je raz­ma­tran. Sa­mo se ve­ća­lo ka­ko da se škor­pi­ja­ma i bu­va­ma obez­be­di sta­bil­na mi­kro­kli­ma. Nju­jork tajms, da ga ure­đu­ju po dor­ćol­skim ka­fi­ći­ma, ne bi sla­vio iz­grad­nju Union pa­ci­fik i Cen­tral­no pa­ci­fič­ke že­le­zni­ce, kao naj­va­žni­jih pro­je­ka­ta za raz­voj Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, već bi na­slov­ne stra­ne po­sve­ći­va­li nji­ho­vom ne­ga­tiv­nom uti­ca­ju na raz­mno­ža­va­nje gmi­za­va­ca. Da mu je Šo­lak ko­jim slu­ča­jem bio po­slo­da­vac Velj­ko Vla­ho­vić u “Bor­bi” ne bi ob­ja­vio ni re­dak o zna­ča­ju hi­dro­e­lek­tra­ne Đer­dap i Ka­na­la DTD za lju­de, već bi nji­ho­vu svr­hu me­rio uti­ca­jem na flo­ru i fa­u­nu mo­čvar­nih de­lo­va Voj­vo­di­ne.

Već me­se­ci­ma opo­zi­ci­o­ni po­li­ti­ča­ri i me­di­ji ši­re ne­i­sti­ne i spi­no­ve o lo­šem uti­ca­ju no­vog mo­sta u No­vom Sa­du u pro­du­žet­ku Bu­le­va­ra Evro­pe. U to­me pred­nja­či iz­ve­sni Re­gu­la­tor­ni in­sti­tut za ob­no­vlji­vu ener­gi­ju i ži­vot­nu sre­di­nu - RE­RI. Po­zi­va­ju­ći se na nji­ho­vo mi­šlje­nje opo­zi­ci­o­ni me­di­ji su pre ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vi­li da se no­vi most ne gra­di po eko­lo­škim stan­dar­di­ma i da ugro­ža­va mi­kro­kli­mu na oba­la­ma Du­na­va.

Vre­me je da raz­ja­sni­mo od­re­đe­ne či­nje­ni­ce. Gra­đa­ni Sr­bi­je su već pet go­di­na žr­tve ob­ma­ne. RE­RI ni­je ni­ka­kav in­sti­tut. RE­RI je ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja ne­ko­li­ko, jav­no­sti ne­po­znat­nih, in­di­vi­dua. Ali, gra­đa­ne će za­ni­ma­ti da je Ro­do­ljub Ša­bić, za­štit­nik gra­đa­na  u vre­me vla­da­vi­ne De­mo­krat­ske stran­ke, član Uprav­nog od­bo­ra ove NVO, ko­ja ni­je ni­ka­kva na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka or­ga­ni­za­ci­ja. Za­kon o na­u­ci i is­tra­ži­vač­kom ra­du pro­pi­su­je da je in­sti­tut na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja oba­vlja na­uč­no-is­tra­ži­vač­ku de­lat­nost od op­šteg in­te­re­sa. In­sti­tut se mo­že osno­va­ti kao usta­no­va, ili kao pri­vred­no dru­štvo. In­sti­tut mo­ra da bu­de akre­di­to­van, a akre­di­ta­ci­ja se do­bi­ja kroz vred­no­va­nje na­uč­no-is­tra­ži­vač­kog ra­da. Akre­di­ta­ci­ja se spro­vo­di sva­kih pet go­di­na na zah­tev na­uč­no-is­tra­ži­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je. In­sti­tut mo­že oba­vlja­ti de­lat­nost kao na­uč­ni in­sti­tut, is­tra­ži­vač­ko-raz­voj­ni in­sti­tut, i in­sti­tut od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja za RS.

U re­gi­stru ko­ji po za­ko­nu mo­ra da vo­di Mi­ni­star­stvo na­u­ke, me­đu 63 re­gi­stro­va­na i akre­di­to­va­na in­sti­tu­ta, ne­ma RE­RI-ja. Da­kle, kao sa­svim lo­gič­no, na­me­će se pi­ta­nje da li bi u ne­koj za­pad­noj ze­mlji, na ko­je se ugle­da­ju srp­ski eko­lo­ški ak­ti­vi­sti i po­li­ti­ča­ri, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je po­kre­nu­le po­stu­pak za la­žno pred­sta­vlja­nje, za ob­ma­nji­va­nje jav­no­sti i zlo­u­po­tre­bu na­zi­va. Uve­ren sam da bi u Dan­skoj, Ho­lan­di­ji ili Ne­mač­koj, to bi­la ve­li­ka afe­ra, s kri­vič­no-prav­nim is­ho­dom. Ne­zna­nje za­ko­na ne oprav­da­va ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, ka­da ste prav­nik, on­da je u pi­ta­nju sve­sno ig­no­ri­sa­nje za­ko­na. Prin­cip je isti.

Pi­tam ured­ni­ke i no­vi­na­re ko­ji ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­cu­ju ci­ti­ra­ju kao na­uč­ni in­sti­tut za­što već pet go­di­na ob­ma­nju­ju jav­nost? Da li su ču­li za etič­ki ko­deks i Za­kon o jav­nom in­for­mi­sa­nju ko­ji ih oba­ve­zu­ju da pre ob­ja­vlji­va­nja mo­ra­ju da utvr­de auten­tič­nost i isti­ni­tost svih in­for­ma­ci­ja. Mo­ra­ju da spre­če ob­ja­vlji­va­nje po­da­ta­ka ko­ji ob­ma­nju­ju gra­đa­ne. Me­rio sam, tre­ba­lo mi je 20 mi­nu­ta da pro­či­tam Za­kon o na­u­ci. Se­dam mi­nu­ta da na APR-u pro­na­đem po­dat­ke o RE­RI-ju. Pet mi­nu­ta da pro­na­đem i pro­či­tam spi­sak akre­di­to­va­nih in­sti­tu­ta. I još se­dam da pro­na­đem iz­ve­šta­je o po­slo­va­nju i 15 mi­nu­ta da ih pro­či­tam. Da­kle ukup­no 54 mi­nu­ta. To­li­ko je "objek­tiv­ne" i "ne­za­vi­sne" no­vi­na­re iz Šo­la­ko­vih me­di­ja de­li­lo od isti­ne. Ali, isti­na ni­je jed­nak im­pe­ra­tiv za sve.

Kao što je šti­tio gra­đa­ne za vre­me vla­da­vi­ne De­mo­krat­ske stran­ke - van­se­rij­ski lo­še, ta­ko Ša­bić pre­ko ove NVO šti­ti i Du­nav - ni­ka­ko. Kao prav­no uče­na stran­ka, Ša­bić mo­ra bi­ti sve­stan za­kon­ske manj­ka­vo­sti na­zi­va ove NVO. I za­to je, kao prav­ni eks­pert, ka­kvim se pred­sta­vlja, du­žan da srp­skoj jav­no­sti do­sta­vi od­re­đe­ne in­for­ma­ci­je. Da li je RE­RI pod­neo zah­tev za akre­di­ta­ci­ju nad­le­žnom mi­ni­star­stvu i od­bo­ru? Šta je u tom zah­te­vu na­pi­sao? Ko­je su nji­ho­ve na­uč­no-is­tra­ži­vač­ke re­fe­ren­ce? Da li je do­bio od­go­vor od Od­bo­ra za akre­di­ta­ci­ju Mi­ni­star­stva na­u­ke?

Raz­voj­ni put RE­RI-ja je isti kao i u slu­ča­ju dru­gih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je tvr­de da je bor­ba za ži­vot­nu sre­di­nu nji­hov osnov­ni ži­vot­ni kre­do. Po­če­li su vr­lo skrom­no, da bi se s pri­mi­ca­njem iz­bo­ra 2022. nji­hov kon­to enorm­no uve­ćao. Iz bi­lan­sa sta­nja vi­di se da je ova ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja pr­ve dve go­di­ne ra­di­la s gu­bit­kom. U go­di­ni osni­va­nja 2017, obrt­na sred­stva su im iz­no­si­la 500 hi­lja­da di­na­ra. I po­slo­va­li su s gu­bit­kom od 77 hi­lja­da di­na­ra. Sle­de­će go­di­ne uba­ci­li su u op­ti­caj još 286 hi­lja­da di­na­ra. Gu­bi­tak je po­ras­tao na 238 hi­lja­da di­na­ra. Ni­je bi­lo do­ta­ci­ja. Ni­ti do­na­ci­ja. Stvar po­či­nje da se me­nja 2019. Pri­ho­di od do­na­ci­ja ra­stu na 6,8 mi­li­o­na. Ali, ra­ste i gu­bi­tak na 424 hi­lja­de di­na­ra. 2020. go­di­ne do­na­ci­je do­sti­žu 17,081 mi­li­o­na di­na­ra. Uku­pan pro­met 18,9 mi­li­o­na. I pr­vi put ostva­ru­ju do­bit, od 22 hi­lja­de di­na­ra. A on­da, ka­ko se pri­mi­če 2022. go­di­na, kao i kod dru­gih NVO ko­je se ba­ve za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne, do­na­ci­je ra­stu vr­to­gla­vom br­zi­nom. RE­RI do­bi­ja vr­lo za­ni­mlji­vih 26,3 mi­li­o­na di­na­ra. Ali, ne na­vo­di od ko­ga. Nig­de ne pi­še ko su do­na­to­ri? Ni­ti zbog če­ga su do­ni­ra­li 250 hi­lja­da evra? S ko­jim ci­ljem? Ni­ti je na­ved­no na šta su te pa­re po­tro­še­ne. Od tih 250 hi­lja­da evra, is­ka­za­na je do­bit od ukup­no če­ti­ri hi­lja­de di­na­ra.

Po­na­vlja­nje je maj­ka mu­dro­sti. Re­ći ću opet, po ko zna ko­ji put, ni­je spo­ran no­vi most. Spor­no je to što ga gra­de ki­ne­ske kom­pa­ni­je, ki­ne­skim nov­cem. Od 2008. do 2012. most je bio za­ma­jac raz­vo­ja No­vog Sa­da. Nje­gov skok u bu­duć­nost. I ta­da ni­je bi­lo ni­ka­kvog uti­ca­ja na vo­do­zem­ce. Ni­ti in­sek­te. Jer, po­zna­to je da su ži­vo­ti­nje ko­je ži­ve u Sr­bi­ji aler­gič­ne na sva­ki no­vac osim onog ko­ji do­la­zi iz Evrop­ske uni­je. Pre­vas­hod­no Ne­mač­ke i Ho­lan­di­je. Sva­ka dru­ga mo­ne­ta iza­zi­va kod na­ših pu­no­gla­va­ca i gu­šte­ra stra­vi­čan šok. Da bi se opo­ra­vi­le neo­p­ho­dan im je se­rum u vi­du evrop­skog nov­ca ko­ji bi bio is­ko­ri­šćen za re­kul­ti­va­ci­ju te­re­na. Ili, da se re­a­li­za­ci­ja ce­log pro­jek­ta po­ve­ri ne­koj ne­mač­koj fir­mi, ili ita­li­jan­sko-špan­skom kon­zor­ci­ju­mu, a da se fi­nan­si­ra iz fon­do­va Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke. Ta­da, i sa­mo ta­da bi du­nav­ska flo­ra i fa­u­na, grad­nju do­ži­ve­la bez ima­lo stre­sa, i bez ika­kvih po­sle­di­ca.

Pred­la­žem da se na kra­ju, kad bu­du go­to­vi ra­do­vi na stva­ra­nju po­god­nih ži­vot­nih uslo­va za no­vo­sad­ske in­sek­te i vo­do­zem­ce, po Ari­sto­fa­no­vom mo­de­lu or­ga­ni­zu­je tak­mi­če­nje u utvr­đi­va­nju du­ži­ne bu­vljeg sko­ka me­re­njem ve­li­či­ne bu­vljih sto­pa. To bi zna­čaj­no do­pri­ne­lo raz­vo­ju de­mo­kra­ti­je i na­pret­ku No­vog Sa­da.

Milorad Bojović

Autor je struč­njak za od­no­se s jav­no­šću i po­sla­nik u Skup­šti­ni Sr­bi­je