ПУПС: Нужност хитне реформе пензионог система
БЕОГРАД: Партија удружених пензионера Србије (ПУПС) оценила је данас да је нужна хитна реформа пензијског система, јер све неповољнији однос између броја пензионера и броја запослених, негативан природни прираштај и одлазак младих у иностранство само су неки од фактора који негативно утичу на могућност редовне исплате зарађених пензија prеthodnih генерација.
"Обавезно пензијско осигурање какво данас функционише у Србији осмишљено је као међугенерацијска солидарност, то јест као процес у коме тренутно запослени уплаћују средства у пензиони фонд како би могле да се исплаћују пензије оних који су завршили свој радни век и пензионисали се. Да би овај систем функционисао неопходно је да однос између броја пензионера и броја запослених буде барем један према три", пише у саопштењу.
Додатан проблем који је донела информатичка експанзија и технолошки напредак у свету представља и све већа аутоматизација производних процеса, указује ПУПС и оцењује да би компаније са технолошки интензивним процесом рада, а мањим учешћем радне снаге које остварују изузетно високе профитне стопе, требало да буду међу зачетницима посебног фонда који би служио као резерва за случај проблема у редовном функционисању исплата пензија.
"Ми из ПУПС-а предлажемо да се то назове ''Фонд техничко-технолошке солидарности за исплату пензија''", додаје се у саопштењу.
Како се напомиње, тренутно у Србији, према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, 1.716.274 пензионера, а према подацима Републичког завода за статистику, има 2.576.138 запослених, што представља однос 1 према 1,5. Чак и када би сви незапослени нашли посао, то опет не би било довољно за одрживост оваквог пензијског система.
У саопштењу се подсећа да је средином прошлог века однос броја пензионера и броја запослених био један према пет, што је идеалан однос за функционисање пензијског система са текућим финансирањем. Почетком 1960-их година тај однос је достизао и један према шест, али је почетком 1970-их пао на 1 према 3,5, што се одржало и током 1980-их, да би почетком 1990-их тај однос пао на 1 према 2,5. Почетком овог века овај однос додатно пада.
Проблем финансијске одрживости пензијског система, уколико се број запослених смањује а број пензионера расте, државе превазилазе повећањем запослености, продужењем радног века или гаранцијом државе која из буџета обезбеђује недостајућа средства за исплату пензија, а понегде се формирају резервни фондови са истом наменом.
Ако се у Србији наставе садашњи популациони и економски трендови који директно или индиректно утичу на финансијску одрживост пензијског система, ускоро може доћи до ситуације да пензије буду на нивоу основне социјалне помоћи или тек нешто више од тога.
Једно од решења проблема пензијског система у непосредној будућности јесте и стварање услова да млади у значајнијем броју остају на селу и истовремено у већем броју улазе у систем пензијског осигурања, напомиње ПУПС.
