Пуповац: Треба се освестити да су људи убијани и након Олује
ДВОР: У Двору на Уни данас је одржана централна комеморација, коју Српско народно веће (СНВ) сваке године организује у неком другом месту у Хрватској поводом страдања Срба током и после војно-полицијске операције "Олуја", на којој је председник Савета СНВ Милорад Пуповац поручио да се треба освестити да су људи нападани и убијани и после операције „Олуја“, а њихова села паљена.
Најпре је на православном гробољу, у Двору, у присуству делегације СНВ предвођене Пуповцем, служен парастос испред масовне гробнице у којој су биле сахрањене 64 особа са територије ове општине, убијене од 4.до 13.августа 1995., од којих већина у избегличкој колони и после завршетка операције "Олуја".
Потом је одржана комеморација код Основне школе у Двору, где је 8.августа пре 25 године убијено 9 или 10 особа из психијатријске болнице и дома за старе у Петрињи, које су доведене у Двор, од којих је свега две идентификовано.
"Док су ратна страдања Хрвата призната и озваничена у комеморацијама, а и прогонство завршили повратком, а многи одговорни Срби за почињене злочине над њима кажњени, то се не може рећи за ратна страдања и прогонство Срба. Ратни злочини над Србима ретко су кажњени посебно у ''Олуји'' и након ње...Мислимо да је време да се након 25 година то треба осветлити и освестити зашто се то догодило и колика је штета не само за Србе у Хрватској, већ саму Хрватску. Мислимо да је нужно да се према Србима треба зауставити ширење аката мржње и насиља и почети градити друштво у толеранцији и поштовању различитости", наглашено је у изјави сећања СНВ-а.
Начелник општине Двор Никола Арбутина указао је да су на православљом гробљу у Двору, где је служен парастос, била 64 тела, од којих је 41 предано породицама, а 23 и даље се налази на овом гробљу.
Подсетио је да су на ареалу основне школе у Двору убијена хендикепирана лица и то на пар метара од УНПРОФОР-а.
"Прошло је 25.година и нема одговора ко је то уради. Колико треба да чекамо на одговор ко је убио хендикепиране људе и људе који су били само на свом кућно прагу"? упитао је он.
Весна Тершелић из организације „Документа“ позвала је хрватске власти и правосуђе да наставе са истрагом и процесуирањем ратних злочина који је посебно спор у вези акције “Олуја”, али и на Управу за нестале, како би убрзали ексхумацију и идентификацију страдалих.
Оценила је да се сада одласком Бориса Милосевића у Книн догађа искорак, као и када се очекује хоће ли на месту злочина у Груборима, како је најављено министар бранитеља и председник Хрватске одати почаст цивилним жртвама.
"Мислим да је непримерено да се ове године једно од одличја додели генералу који је оптужен за злочине у БиХ. Драго ми је што живимо у време у којем се отвара перспектива када се више пажње може посветити мирној реинтеграцији. Надам се да ћемо наћи снаге да окончамо на симболичном нивоу Други светски рат и домовински рат", поручила је она.
Пуповац је казао да се не смеју заборавити злочини све док не чујемо речи које ће утешити најближе онима који су страдали, док се не буде судило онима који су починили злочин.
"Морамо се освестити да су убијани људи у избегличкој колони, али и после акције ''Олуја''. Посебно тешко је било убијање психијатријских пацијената поред којих су били представници међународних снага који су требало да их заштите, али то нису учинили, као И други који су требало да учине све да не дође до егзодуса. Они који су имали моћ нису се одлучили за то", казао је он.
Пуповац је указао да су међу жртвама злочина у основној школи једна Српкиња која је била инвалид у колицима, а Хрватица малог раста, које су биле као две сестре и које су заједно убијене.
"Сахрањене су у Петрињи где је гробно место направљено тако да су два крста један поред другог. Нека то буде симбол начина на који ћемо се ми сећати ратних патњи 90-тих година у Хрватској, и на другим местима. Нека то буде симбол који ће показати како су они који су страдали били махом немоћни. Не знам да ли они са којима радим готово 30 година могу поднети моралну тежину таквих чинова. Не знам, али верујем да сваки човек, сваки ратник, политичар и сваки свештеник има дубоки морални осећај када се суочава са таквим чињеницама", казао је он.
Пуповац је рекао да ништа не може те злочине оправдати, ни прича о нацији, држави, ни о томе какав је онај други, шта нам је учинио онај други, што се неретко чини у службеним говорима.
Испред улазних врата Основне школе у којој се догодио злочин над хендикепираним лицима, по завршетку комеморације положене су руже.