Пророковић: Одлазак Милошевића у Книн ослабљена позиција Србије

БЕОГРАД: Присуством Бориса Милошевића на прослави "Олује" у Книну ослабљена је позиција Србије, пошто је тим чином питање положаја Срба скинуто са преговарачког стола и препуштено само представницима Срба у Хрватској и Загребу, сматра сарадник Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић.



"Просто, Хрвати су овим један део ствари које смо ми стављали на сто у разговорима са њима сада скинули са стола и поручили нам да је то питање ''Олује'' решено и да ће они о свим тим стварима разговрати са представницима Срба у Хрватској и да Београда ту нема шта да се меша. И једино о чему ми са Загребом можемо на поличитко нивоу у будућности да разговрамо јесу њихови услови за процес евроинтеграција Србије", нагласио је Пророковић у изјави за Танјуг.



Ако хоћемо да се стави крст на мржњу, онда се то ради другачије и у договору свих страна, а не овако грубим изостављањем Београда који је привхатио четврт милиона избеглица и програнинх лица из Хрватске и омогућио им овде неке елементарне услове за живот, поручио је Проковић.



Истиче да је Београд са више страна заинтересован да у томе учествује и да није могао бити на овакав начин заобиђен.



"Због тога бих пре рекао да је реч о ставаљњу крста на односе Београда и Загреба и да ће бити потребно пуно времена да се они опроаве и врате у неко prеthodno стање, ако уопште до тога и дође".



Пророковић зато сматра да је "тај потез Милорада Пуповца и његових сарадника исхитрен и учињен без консултација са Београдом и да ће оптеретити наше билатералне односе".



"Чак, мислим да ће у једном контексту учинити да се успори или чак заустави тај формални процес евроинтеграција Србије у наредном периоду", рекао је он.



"Не ради се више овде само о поглављу 35 и о том завршном споразуму са тзв. републиком Косово већ се стари услови поново реактуелизују и нове ствари се појављују на столу као понижавајуће обавезе Србије у том процесу. Тако да су последице вишедимезионалне и с обзиром како се то све одгирало и на претпостављене последице, рекао бих да Хрватска у овом потезу и свему овоме није сама и да је то био неки свеобухватнији договор и да су за ово они имали међународну подршку", наводи .Пророковић.



Такође, Истиче да смо само дан после обележавања "Олује" видели изливе мржње и да ће се то на политичком нивоу тешко решити без неке велике координиране кампање и акције свих зиантересованих страна, "не само Милошевића и Медведа као два потпредседника владе него Београда и Загреба у целини".



Такође, Пророковић сматра да је одлазак на прославу српског представника на прославу "Олује" пре политички изговор за оно што се одиграло.



"Волели би сви да је мање мржње, али ништа нам не указује да ће до тога доћи због овог једног чина", додаје Пророковић.



Наводи да близу 80 српшких села у Хрватској још нема струју, чак ни 25 година после окончања рата и колико времена од уласка Хрватске у ЕУ и коалиционог присуства српске странке у ралзиичитим хрватским владама.



Каква је онда то политика и чему служи ако није способна да реелектрификује једно село, запитао је Пророковић и истакао да се ту више ради о политичког изговору а мање о досезању тог великог циља којем би требало тежити.



Каже да је "Олуја" највеће етничко чисћење на тлу Европе после Другог светског рата и велики злочин, који није процесурина на начин како смо то очекивали, нити се у политичком контексту о томе расправљало онако како се чинило у вези са одређеним злочинина и догађајима у БиХ.



Пророковић наводи да је то требало да буде једна од тема разговора између Београда и Загреба и да то и данас представља препореку пуној нормализацији српско - хрватских односа.



У досадашњим разговорима између Србије и Хрватске биле су две крупне политичке теме, а то су један наш однос према историји и неразјаснсјене ствари из ближе прошлости које су формализоване кроз хреватски документ - шта Србија треба да испуни како би наставила пут еворинтеграција, казао је он.



"У тим меморадумима и нон пејперима налазе се разне ствари, од људских права и заштите хрватске националне мањне у Србји, уступање архива, до обележавања неких места на којима су тобожа били логори за Хрвате на територији Србије. Некако се у том хрватско - српском преговарачком оквиру до сада проналзаизла одређена развнотежа и ишло корак по корак у решавању одређених проблема".



Пророковић указује да је било приметно да сд у Србје ти хрватски услови багателизују и да су различите власти у Србији дуго мислиле да ћемо ми та питања решавати у преговорима са Немцима и Французима и да ће Брисел утицати на Хрвате да повуку то што траже.



Ипак, ово што се одиграло у Книну јасна је назнака, како каже, да никаквог повлачења неће бити.