Proroković: Odlazak Miloševića u Knin oslabljena pozicija Srbije

BEOGRAD: Prisustvom Borisa Miloševića na proslavi "Oluje" u Kninu oslabljena je pozicija Srbije, pošto je tim činom pitanje položaja Srba skinuto sa pregovaračkog stola i prepušteno samo predstavnicima Srba u Hrvatskoj i Zagrebu, smatra saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković.



"Prosto, Hrvati su ovim jedan deo stvari koje smo mi stavljali na sto u razgovorima sa njima sada skinuli sa stola i poručili nam da je to pitanje ''Oluje'' rešeno i da će oni o svim tim stvarima razgovrati sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj i da Beograda tu nema šta da se meša. I jedino o čemu mi sa Zagrebom možemo na poličitko nivou u budućnosti da razgovramo jesu njihovi uslovi za proces evrointegracija Srbije", naglasio je Proroković u izjavi za Tanjug.



Ako hoćemo da se stavi krst na mržnju, onda se to radi drugačije i u dogovoru svih strana, a ne ovako grubim izostavljanjem Beograda koji je privhatio četvrt miliona izbeglica i prograninh lica iz Hrvatske i omogućio im ovde neke elementarne uslove za život, poručio je Proković.



Ističe da je Beograd sa više strana zainteresovan da u tome učestvuje i da nije mogao biti na ovakav način zaobiđen.



"Zbog toga bih pre rekao da je reč o stavaljnju krsta na odnose Beograda i Zagreba i da će biti potrebno puno vremena da se oni oproave i vrate u neko prethodno stanje, ako uopšte do toga i dođe".



Proroković zato smatra da je "taj potez Milorada Pupovca i njegovih saradnika ishitren i učinjen bez konsultacija sa Beogradom i da će opteretiti naše bilateralne odnose".



"Čak, mislim da će u jednom kontekstu učiniti da se uspori ili čak zaustavi taj formalni proces evrointegracija Srbije u narednom periodu", rekao je on.



"Ne radi se više ovde samo o poglavlju 35 i o tom završnom sporazumu sa tzv. republikom Kosovo već se stari uslovi ponovo reaktuelizuju i nove stvari se pojavljuju na stolu kao ponižavajuće obaveze Srbije u tom procesu. Tako da su posledice višedimezionalne i s obzirom kako se to sve odgiralo i na pretpostavljene posledice, rekao bih da Hrvatska u ovom potezu i svemu ovome nije sama i da je to bio neki sveobuhvatniji dogovor i da su za ovo oni imali međunarodnu podršku", navodi .Proroković.



Takođe, Ističe da smo samo dan posle obeležavanja "Oluje" videli izlive mržnje i da će se to na političkom nivou teško rešiti bez neke velike koordinirane kampanje i akcije svih zianteresovanih strana, "ne samo Miloševića i Medveda kao dva potpredsednika vlade nego Beograda i Zagreba u celini".



Takođe, Proroković smatra da je odlazak na proslavu srpskog predstavnika na proslavu "Oluje" pre politički izgovor za ono što se odigralo.



"Voleli bi svi da je manje mržnje, ali ništa nam ne ukazuje da će do toga doći zbog ovog jednog čina", dodaje Proroković.



Navodi da blizu 80 srpških sela u Hrvatskoj još nema struju, čak ni 25 godina posle okončanja rata i koliko vremena od ulaska Hrvatske u EU i koalicionog prisustva srpske stranke u ralziičitim hrvatskim vladama.



Kakva je onda to politika i čemu služi ako nije sposobna da reelektrifikuje jedno selo, zapitao je Proroković i istakao da se tu više radi o političkog izgovoru a manje o dosezanju tog velikog cilja kojem bi trebalo težiti.



Kaže da je "Oluja" najveće etničko čisćenje na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i veliki zločin, koji nije procesurina na način kako smo to očekivali, niti se u političkom kontekstu o tome raspravljalo onako kako se činilo u vezi sa određenim zločinina i događajima u BiH.



Proroković navodi da je to trebalo da bude jedna od tema razgovora između Beograda i Zagreba i da to i danas predstavlja preporeku punoj normalizaciji srpsko - hrvatskih odnosa.



U dosadašnjim razgovorima između Srbije i Hrvatske bile su dve krupne političke teme, a to su jedan naš odnos prema istoriji i nerazjasnsjene stvari iz bliže prošlosti koje su formalizovane kroz hrevatski dokument - šta Srbija treba da ispuni kako bi nastavila put evorintegracija, kazao je on.



"U tim memoradumima i non pejperima nalaze se razne stvari, od ljudskih prava i zaštite hrvatske nacionalne manjne u Srbji, ustupanje arhiva, do obeležavanja nekih mesta na kojima su toboža bili logori za Hrvate na teritoriji Srbije. Nekako se u tom hrvatsko - srpskom pregovaračkom okviru do sada pronalzaizla određena razvnoteža i išlo korak po korak u rešavanju određenih problema".



Proroković ukazuje da je bilo primetno da sd u Srbje ti hrvatski uslovi bagatelizuju i da su različite vlasti u Srbiji dugo mislile da ćemo mi ta pitanja rešavati u pregovorima sa Nemcima i Francuzima i da će Brisel uticati na Hrvate da povuku to što traže.



Ipak, ovo što se odigralo u Kninu jasna je naznaka, kako kaže, da nikakvog povlačenja neće biti.