Пројекти суфинансирани из фондова ЕУ: За добре идеје 100 милиона РСД
НОВИ САД: Покрајински секретеријат за финансије доделио је 64 уговора вредна 100 милиона динара локалним самоуправама, образовним и научним институцијама, невладиним организацијама, институцијама из области здравства и социјалне заштите, развојним агенцијама и јавним предузећима. Пројекти из покрајинског буџета су суфинансирани из фондова ЕУ.
Секретарка за финансије Смиљка Јовановић каже да они први у Србији од 2012. године додељују новац из претприступних фондова ЕУ, у износу од 15 одсто, односно до четири милиона динара максимално.
Доделили смо 22 уговора институцијама образовања и науке, вредна 29 милиона динара, 16 уговора локалним самоуправама од 42,62 милиона динара, три уговора, вредна пет милиона динара, добиле су установе из области образовања, пет уговора додељено је за регионалне агенције и пословне инкубаторе и јавном сектору пет уговора вредности девет милиона динара, казала је Смиљка Јовановић, и додала да су пре шест година почели с 20 милиона динара, а временом су се износи повећали, те је лане додељено двеста милиона и ове године је издвојено 100 милиона, а у ребалансу у јуну биће издвојено још 100, укупно 200 милиона динара за ову годину.
Она је навела да су сви били врло активни у претприступним фондовима, а пријаве које су стигле вреде 250 милиона динара, те ће неко остати ускраћен.
Председник општине Пландиште Јован Репац каже да им тај новац значи много, имајући у виду чињеницу да су међу најнеразвијенијим општинама у Војводини и спадају у трећу категорију развијености.
Имамо заиста добра искуства с ИПА пројектима и прекограничном сарадњом, истакао је Репац.
Како каже, то је трећи пројекат који смо добили, и у питању је 100.000 евра за ЛЕД расвету у насељеном месту Пландиште, а од Покрајине су добили 3,9 милиона динара, што им много значи.
Имали смо изванредну сарадњу с Покрајином и у ранијим пројектима те нас радује што ће наши грађани коначно добити ЛЕД расвету, и имаћемо много уштеде у нашем буџету, што нам је на првом месту, поручује Репац.
Сви наши корисници који сада нису добили бесповратна средства из прекограничне сарадње – њих 33 од 108 пријављених – добиће у другој фази, истакла је Смиљка Јовановић.
Директорка Специјалне психијатријске билнице „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу др Татјана Воскресенски каже за „Дневник” да они већ неколико година учествују у реализацији прекограничних ИПА пројеката, у овом случају с Румунијом.
То је један вид пројеката који реализујемо, а други су пројекти „грант шема” Министарства финансија и Европске уније, казала је др Воскресенски и додала да је реализација пројеката везана је за процес деинституционализације у психијатријским болницама и конкретно овим другим пројектом остварују кућу заштићеног становања за измештање наших корисника из болнице.
Она је додала да је први пројекат остварен с Клиником за неурологију у Темишвару и тематски је везан за деменције, а кроз тај пројекат болница у Вршцу добила је скенер. Психијатријска болница трећу годину учествује на конкурсима Секретеријата за финансије, ове године су добили два милиона динара, и прошле године део новца, а за „грант шему” 400.000 динара.
И следеће године имамо право да учествујемо код Секретеријата, јер нам први прекогранични пројекат траје до маја идуће године. Наша болница има 900 постеља, а свакодневно се у нашој установи лечи више од 800 пацијената, каже др Воскресенски.
Заменик председника општине Нови Бечеј Бранко Свиленгаћин каже да је њихова општина добила 1,5 милион динара за уређење и јачање насипа.
На прошлом конкурсу смо добили четири милиона динара, чиме смо на једном од два добијена европска пројекта на последњем ИПА позиву Мађарска–Србија, у потпуности своје учешће покрили новцима Покрајинског секретеријата за финансије и за нас је то изузетно важно, напоменуо је Свиленгаћин.
По његовим речима, добијени пројекти су добар сигнал да је на општини само да има добре идеје, а да ће се за њихово учешће у таквим програмима побринути Покрајинска влада, што је њима значајно.
Ми смо се и на новом позиву с Румунијом лепо припремили и предали документацију и намеравамо да будемо још бољи и ажурнији. Тај пројекат тиче се борбе од поплава и пројекат је конципиран тако да летњи насип Љутово, који брани хиљаду хектара ораница и шума и који је у надлежности локалне самоуправе, буде ојачан, а предвиђена је и изградња бициклистичке стазе, која ће додатно ојачати насип, напомиње Свиленгаћин, и подсећа на то да заједно с општином Баја из Мађарске раде уградњу паметног система који ће им у будућности помоћи да добију квалитетне информације о водостају Тисе и то ће бити први смарт систем такве врсте у Србији.
Летњи насип у Новом Бечеју тренутно није у добром стању јер има много растиња и неопходно је његово чишћење. Постоји 13 ударних тачака, места на којима је у прошлости насип пробијан Тисом, и управо ће на тим местима бити допуњен.
Тим пројектима смо добили довољно новца да без сопственог динара завршимо цео посао који је међународним пројектом предвиђен. Наравно да на насипу има још посла, али ћемо учествовати и на наредним ИПА пројектима и тај посао завршити до краја, истакао је Свиленгаћин.
Помоћник директора ЈВП „Воде Војводине” за развој Александар Коцан каже за „Дневник” да је њихово предузеће добило три уговора, вредна четири милиона динара, за „Еко-вам”, „Бебеку”, пограничну сарадња на два пројекта с Мађарском, док је „Форет” погранична сарадња с Хрватском.
„Еко-вам” пројекат везан је за уређење и измуљавање канала Јегричка, док пројекат „Форет” подразумева израду природних ретензија – сетимо се 2014. године, када је насип на Сави пукао – те ће се на том делу направити две ретензије да вода не би прешла у наше подручје, док је „Бебека” новац додељен за уређење Бегеја, каже Коцан.
Како је додао, то им је прво учешће на таквом конкурсу, али им то нису први пројекти ИПА, већ 11. по реду, и тренутно је у изради шест пројеката, три су у пуној снази, три у повоју, а остали чекају на реализацију.
Маша Стакић
