Прибићевић: Постоји реална опасност од нуклеарног рата

"САД и Русија имају 90 одсто нуклеарног арсенала. Бојим се да ће сукоб у Украјини трајати дуже од јесени, а на јесен ће енергенти постати најважнија тема. Тешко ће се велике силе договорити ко је у овом сукобу победио, али тешко да Украјина може да победи", рекао је Прибићевић за К1.



Он је рекао да је двема силама важно да не дође до грешке која би довела до катастрофе и катаклизме, до непромишљеног потеза.



"Идеја да Русија освоји Кијев и да се промени влада, иако би могла теоретски бити могућа уз енорман напор, веома је проблематична, јер би се тада ушло у вијетнамску ситуацију. Народ их неће подржати, Украјина се стално наоружава, али нема снагу да победи колико год оружја добијала", истиче Прибићевић.



Он сматра да је "Русија потценила величину Украјине и њен број становника, као и спремност разједињеног Запада да јој пружи толику подршку".



"Међутим, и Запад је потценио ситуацију. Значајан број земаља са великим бројем становника се уздржао у Уједињеним нацијама од гласања за резолуцију против агресије. Најопасније је потценити претњу Москве", додаје бивши амбасадор.



На питање да ли би евентуални улазак Финске и Шведске у НАТО сукоб поспешиле, с обзиром да Русија најављује да ће ојачати своје трупе на граници ако до тога дође, Прибићевић каже да све што се у Украјини дешава је последица поремећених вредности и односа у свету.



"Ко дира Шведску и Финску? Па Русија их дира. Ово је ново време. Шведска је 200 година била неутрална, Финска од Другог светског рата. Ово је време сврставања. Као што смо имали време несврставања где је бивша Југославија била један од лидера, тако након ковида и агресије Русије на Украјину имамо сврставање", наводи.



Подсећа да је Финска била део руске империје и да је 1917. године добила независност, а да је 1939. накратко била у рату са СССР-ом који је напао.



"Тада се Финска придружила нацистичкој Немачкој и изгубила десетак одсто своје територије и определила се за политичку неутралност. Финска према Русији има посебан сензибилитет. У овој земљи била је јака комунистичка партија и све друге партије водиле су рачуна о томе какви сигнали долазе из Русије и каква је тамо ситуација. Сада се осећају угроженима", навео је.



Каже да у Финској сада размишљају на тај начин да као да је њих напао СССР, тако је сада Русија напала Украјину те да зато желе у НАТО.



Међутим, додаје, да ли ће заиста бити заштићени, велико је питање.



Прибићевић наводи да ако би Шведска и Финска остале неутралне, не би биле конкретно угрожене руским нападом.



"Више ће бити угрожене, тачније директно, ако би распоредили ракете близу руских граница. Врло је битно да ли је ракета на 50 или 100 километара јер је лакше одбранити се од ракета које долазе издалека. Оне испаљене са 500 или 1.000 километара радари лако препознају. Нездрава атмосфера влада у међународним односима и све води сврставању. Све је теже бити између", каже.



Наводећи да у великом сукобу није важно јеси ли или ниси директно угрожен и да када сукоб пређе неку границу, у тој фази није важно имаш ли интересе, већ те талас те носи, Прибићевић каже да реално није у интерсу Шведској и Финској да улазе у НАТО.