Pribićević: Postoji realna opasnost od nuklearnog rata

"SAD i Rusija imaju 90 odsto nuklearnog arsenala. Bojim se da će sukob u Ukrajini trajati duže od jeseni, a na jesen će energenti postati najvažnija tema. Teško će se velike sile dogovoriti ko je u ovom sukobu pobedio, ali teško da Ukrajina može da pobedi", rekao je Pribićević za K1.



On je rekao da je dvema silama važno da ne dođe do greške koja bi dovela do katastrofe i kataklizme, do nepromišljenog poteza.



"Ideja da Rusija osvoji Kijev i da se promeni vlada, iako bi mogla teoretski biti moguća uz enorman napor, veoma je problematična, jer bi se tada ušlo u vijetnamsku situaciju. Narod ih neće podržati, Ukrajina se stalno naoružava, ali nema snagu da pobedi koliko god oružja dobijala", ističe Pribićević.



On smatra da je "Rusija potcenila veličinu Ukrajine i njen broj stanovnika, kao i spremnost razjedinjenog Zapada da joj pruži toliku podršku".



"Međutim, i Zapad je potcenio situaciju. Značajan broj zemalja sa velikim brojem stanovnika se uzdržao u Ujedinjenim nacijama od glasanja za rezoluciju protiv agresije. Najopasnije je potceniti pretnju Moskve", dodaje bivši ambasador.



Na pitanje da li bi eventualni ulazak Finske i Švedske u NATO sukob pospešile, s obzirom da Rusija najavljuje da će ojačati svoje trupe na granici ako do toga dođe, Pribićević kaže da sve što se u Ukrajini dešava je posledica poremećenih vrednosti i odnosa u svetu.



"Ko dira Švedsku i Finsku? Pa Rusija ih dira. Ovo je novo vreme. Švedska je 200 godina bila neutralna, Finska od Drugog svetskog rata. Ovo je vreme svrstavanja. Kao što smo imali vreme nesvrstavanja gde je bivša Jugoslavija bila jedan od lidera, tako nakon kovida i agresije Rusije na Ukrajinu imamo svrstavanje", navodi.



Podseća da je Finska bila deo ruske imperije i da je 1917. godine dobila nezavisnost, a da je 1939. nakratko bila u ratu sa SSSR-om koji je napao.



"Tada se Finska pridružila nacističkoj Nemačkoj i izgubila desetak odsto svoje teritorije i opredelila se za političku neutralnost. Finska prema Rusiji ima poseban senzibilitet. U ovoj zemlji bila je jaka komunistička partija i sve druge partije vodile su računa o tome kakvi signali dolaze iz Rusije i kakva je tamo situacija. Sada se osećaju ugroženima", naveo je.



Kaže da u Finskoj sada razmišljaju na taj način da kao da je njih napao SSSR, tako je sada Rusija napala Ukrajinu te da zato žele u NATO.



Međutim, dodaje, da li će zaista biti zaštićeni, veliko je pitanje.



Pribićević navodi da ako bi Švedska i Finska ostale neutralne, ne bi bile konkretno ugrožene ruskim napadom.



"Više će biti ugrožene, tačnije direktno, ako bi rasporedili rakete blizu ruskih granica. Vrlo je bitno da li je raketa na 50 ili 100 kilometara jer je lakše odbraniti se od raketa koje dolaze izdaleka. One ispaljene sa 500 ili 1.000 kilometara radari lako prepoznaju. Nezdrava atmosfera vlada u međunarodnim odnosima i sve vodi svrstavanju. Sve je teže biti između", kaže.



Navodeći da u velikom sukobu nije važno jesi li ili nisi direktno ugrožen i da kada sukob pređe neku granicu, u toj fazi nije važno imaš li interese, već te talas te nosi, Pribićević kaže da realno nije u intersu Švedskoj i Finskoj da ulaze u NATO.