Према извештају ЕК, добар напредак локалне самоуправе 

Председница Сталне конференције градова и општина (СКГО) и градоначелница Града Сомбора Душанка Голубовић каже да оно што је примећено као недостатак јесте да би локалне самоуправе требало више да прате процесе европских интеграција и да одговоре на захтеве које се пред њих постављају.

"Изменом Закона о локалној самоуправи послови европских интеграција су препознати као послови од значаја за локалне самоуправе, а чињеница да су неке од њих формирале иниституцију ЕУ службеника говори у прилог напретка и побољшања", рекла је Голубовић.

Примећено је, додаје она, да би локалне самоураве требало више да раде на усаглашавању својих аката, приоритета и пројеката за финансирање са оним што су приоритети на централном нивоу и на нивоу ЕУ како би, каже, могли да обезбеде финансијску подршку за реализацију својих пројеката, али и изавршавање обавеза које произилазе из процеса евроинтеграција.

"Присутан је недостатак националних механизама за суфинансирање оваквих пројеката и већа подршка локалним самоуправама за извршавање обавеза", рекла је Голубовић.

Да би европска интеграција била бржа, додаје она, неопходна је сарадња грађана, медија, цивилног друштва, свих у локалним самуправама, међуопштинска сарадња, као и сарадња са локалним самоуправама у Европској унији.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици каже да Европска комисија сваке године у свом извештају даје слику о томе колико је Србија напредовала на европском путу и поручио представницима локалних самоуправа да на ЕУ не гледају као на "кавез" већ прилику да Србија постане део шире породице у којој се деле исте вредности и поштују иста правила.

"Ми у Европској унији верујемо у те вредности и трудимо се да их одржимо на истом нивоу. Извештај би требало да буде алат за нас и вас, да би се видело на чему више радити и шта је још потребно да се преуреди како бисте што пре постали део те породице", рекао је Фабрици.

Представљајући извештај, Фабрици је казао да је Србија, када је реч о локалним самоуправама, остварила напредак у великом броју сектора, али не и на пољу јавних набавки и тржишне конкуренције.

Каже да локалне самоуправе морају имати у виду да 70 одсто европских правних тековина мора да се уведе и на локланом нивоу, те да су због тога, истиче, локалне самуправе такође актери у процесу евроинтеграције.

Истакао је да извештај обухвата три области - политичку, економску и регионалну сарадњу, као и приказ резултата по секторима - пољопривредни, привредни...

Према извештају, истиче он, Србија је остварила напредак на пољу привреде, инфраструктуре, пољопривреде, као и на пољу реформи које се тичу Поглавља 23 и Поглавља 24, односно у области правосуђа и области правде, слободе и безбедности.

С друге стране, истакао је он, и даље постоји недостатак у погледу владавине права и слободе медија, и додао да је такође неодложно да се створи више простора за међупартијску дебату и већа борба против корупције.

Неопходно је и да, истиче, праводсудни систем буде реорганизован како би постао независан, одговоран и ефикасан, и додао да Србија у томе преузима значајне кораке.

Једна од реформи на којој Србија улаже напор јесте и реформа државне управе, казао је Фабрици и додао да је неопходно да се обезбеди јавна управа која ће бити на услузи грађанима.

"Имао пуно реформи које Влада Србије у том погледу преузима и које иду у том правцу", рекао је Фабрици.

ЕУ је задовољна како сарађује Западни Балкан, како тргују и слободно се крећу, навео је Фабрици и истакао да Комисија подстиче регионалну агенду, као и изградњу регионалних путева, телекомуникација...

"Србија је направила највећи напредак у области привреде", нагласио је Фабрици и додао да је то захваљући спроведеним реформама које су нарочито прошле године дале резултате.

Каже да је Србија ограничила дуговања и дефицит, имала добар раст БДП-а и привукла директне стране инвестиције више него остале земље у региону.

"Од тих инвестиција чак 71 одсто је дошло из Европске уније. То је доказ да што се Србија више интегрише у систем ЕУ, то ће наставити да привлачи стране инвеститоре", рекао је Фабрици.

Заменик шефа мисије амбасаде Шведске у Београду Јоаким Верн говорио је о политици проширења након европских избора и истакао да је Шведска једна од земаља која инсистира на значају процеса проширења ЕУ.

"Сматрамо да ће ЕУ бити далеко боља унија када јој се придруже земље Балкана укључујући и Србију. Од овог региона можемо много да научимо, али ради се о томе да свака земља појединачно мора да достигне одређени стандард пре него што нам се прикључи. Ми смо ту да помогнемо, али свака земља сама за себе мора да обави свој део посла како би постала део ЕУ", закључио је Верн.