ПОЛОЖИЛИ ТЕСТ И СПАСЛИ ГРАЂАНЕ: Државно руководство добило трку с временом, а Србија постала лидер у борби против Ковид-19
У марту месецу пре тачно четири године Србија се суочила са оним што је потресало цео свет, вирус Сарс-ЦоВ-2 и болест Ковид 19 су стигли. И највећи оптимисти су сумњали да ће српско здравство из тог изазова изаћи као победник. Још више се сумњало у државно руководство, напросто много савременији здравствени системи и уређенији државни системи су пуцали пред налетом новог вируса. Односи у свету су почели да се мењају, поверење у институције широм.
света је ослабило, број мртвих се повећавао, вести из неких околних држава су
изгледале стравично,
Синергија и одлучност Кризног штаба
У самом почетку нико није веровао да један од вируса из групе корона вируса може да направи оволику пометњу, он је уздрмао целокупно светско здравство, нарочито економију, а и политички односи у свету су се мењали. Како је време пролазило број мртвих се повећавао, дешавало се да читаве породице буду
збрисане. Поглед на свет се мењао, систем вредности, неке мане у друштву по питању породичних односа су се оголиле, а физичка дистанца постала је свакодневица.
Данас није тајна да српско здравство на удар пандемије у марту 2020. године није било спремно, није имало довољно капацитета за болничко лечење, као ни потребних пропратних материјала, о машинама да и не говоримо. Морало се поступити онако како су нас учили уџбеници из Епидемиологије, морало се ограничити кретање људи, и применити све неопходне мере које је прописивала струка. Кризни штаб сачињен од државног руководства и најбољих стручњака из здравства деловао је синергично и одлучно, онако како је Србији у том моменту и требало.
Србија успела да заштити своје становништво
Србија је брзо од земље чије здравство не би издржало удар, постала добар пример и лидер у борби против болести Ковид 19. Српско руководство је успело да обезбеди довољну количину медицинске опреме за своје становништво и издржи најтеже ударе, али није изгубила хуманост и солидарност те је помагала земљама у окружењу. Убрзо су стигле и неопходне вакцине, а Србија уз још пар земаља у свету прва успева да заштити своје становништво, уз то ни „комшије из окружења“ осталих земаља нису остављени на цедилу, Србија је помагала свима као и увек до сада у својој историји.
Недостаци просторних капацитета болница и њихове опремљености које су у почетку мењале преуређене спортске и сајамске хале, убрзо су замењене потпуно новим болницама и реконструкцијом старих. Многе од тих болница и домова здравља нису били реконструисани од своје изградње.
Вучевић отворио ковид болницу Мишелук, реновирао домове здравља
Златан пример тога јесте Нови Сад са тадашњим градоначелником Милошем Вучевићем који је са осталим државним руководством отворио нову „Ковид болницу Мишелук“. Поред потпуно нове болнице Вучевић је разумео потребе здравства, јер домови здравља који су реконструисани се не могу побројати. Такође и отварање нових Домова здравља је нешто што би требало да звучи потпуно уобичајено с обзиром на територијално ширење Новог Сада, али до доласка Милоша Вучевића то није био случај. Тек за време његовог мандата су дом здравља добијали делови града који га до тада нису имали.
Србији је мало фалило да постане прва "цорона фрее" земља, и вероватно би тако и било да је проценат вакцинације становништва био већи. Ирационалном страху који се ширио на друштвеним мрежама дао је негативан резултат по читаву ситуацију. И данас су друштвене мреже и канали преплављени ставовима псеудостручњака који негирају да се пандемија десила и да вирус постоји. Зато остаје жаљење за пропуштеном приликом да се вакцинацијом спрече тежи случајеви болести и да се смртност још додатно смањи.
Ни државно руководство, ни лекари ису одступили ни милиметар
Године које су иза нас и пандемију ретроспективно је најбоље посматрати као ратно стање, те их је тако најбоље и разумети. Фантастични појединци нашег народа су нас повели у победу, попут наших предака када су пробијали Солунски фронт. Та борба је однела и неке од најбољих, нарочито медицинских радника који су били први и остали последњи на удару. Медицински радници уз државно руководство нису се повукли ни милиметар пред страшном болешћу, нити су се у тој борби предавали. Можда ће се неко у будућности сетити да направи меморијални центар за све пале хероје наше борбе, јер су они попут наших славних предака своје животе положили на олтар отаџбине. И то нису радили чак ни на позив „отаџбина те зове“, они су свесно и добровољно ступили у борбене редове, и не треба имати илузије да су „само радили свој посао“.
Реформа српског здравства која нам је неопходна и која је пред нама мора се радити промишљено на дуге стазе. Позитивне ствари које су урађене током пандемије треба искористити и уложити у будућност. Државна политика није игра, а здравство као његов најосетљивији део заслужује посебну пажњу. Пред нама је изазов задржавања медицинских радника у земљи, као и покушаји да се врате они који су отишли, то је озбиљан посао који се не може препуштати „било коме“.
Грађани су своје на изборима рекли, сада је на будућем мандатару владе и министру здравља озбиљна обавеза и посао да то поверење оправда. Нека је вечна слава преминулим лекарима и свим медицинским радницима током пандемије Ковид 19, велика част и обавеза је било стајати уз све Вас. Драге колегинице и колеге Ваша дела и жртве неће никада бити заборављене. „Уби цонцордиа, иби Вицториа“!
др Александар Кобиларов, специјализант интерне медицине