ПОЛИТИЧКА СНАГА ЖЕНА У СРБИЈИ Две даме међу најјачим, мањак у Немањиној

Тиме је на неки начин премашен план Женске парламентарне мреже – додуше само када је о најужем државном врху реч – која је пре неколико година зацртала циљ да жене у Србији заузму најмање 30 одсто функција. За сада, бројчано, популарно називане представнице слабијег пола, мањина су по броју фотеља у Немањиној. У самој Влади министри су углавном мушкарци, а жене су у свега неколико кабинета. Од 21 ресора, свега четири су добиле жене – потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михаиловић и министарке правде Нела Кубуровић, за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и без портфеља, задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.      

Но, не треба заборавити и да је прва банкарка Србије је гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић. У институцији којом она руководи се „хвале” да су тамо жене „главне”, пошто оне од укупног броја запослених  чине 55,84 одсто. А што је још битније, 58,08 одсто руководилаца у НБС-у су жене, а „свега” 41,92 одсто – мушкарци.

Када је реч о парламенту Србије, у највишем законодавном дому, од 250 народних представника, 159, или 63,6 одсто, су посланици, док је у клупама 91 посланица, или 36,4 одсто. То је нешто мало изнад законског минимума, по којем трећина кандидата на изборним листама мора бити из редова слабије заступљеног пола.

У Скупштини Србије од пет потпредседника, две су жене, обе из опозиционих редова Вјерица Радета (СРС) и Гордана Чомић (ДС). У парламенту су само две шефице посланичких група, од 15 колико их је формирано. На челу клуба ПУПС-а је Мира Петровић, која је, иначе, и директорка „Поште Србије”, наследивши обе функције од страначког шефа Милана Кркобабића након што је постао министар. Друга председница је  Санда Рашковић Ивић, која предводи опозициони клуб „Нова Србија – За спас Србије”. Када је о радним телима парламента реч, од 20 одбора, шест воде жене и све су из редова владајуће коалиције. Тако је за одбрану и унутрашње послове задужена потпредседница СНС-а Марија Обрадовић, а за buyеt њена страначка колегиница Александра Томић. Из редова напредњака су и председенице одбора за саобраћај и инфраструктуру Катарина Ракић и заштиту животне средине Ивана Стоиљковић. Одбором за привреду руководи посланица ПУПС-а Снежана Петровић. Председница парламента Маја Гојковић уједно је и челница Одбора за права детета. Она предводи и две делегације, од 11 колико их има у Скупштине Србије, и то у Интерпарламентарној унији и Парламентарној скупштини Процеса сарадње у Југоисточној Европи. Шефица парламентарне делегације у Скупштини ОЕБС-а је Стефана Миладиновић (СПС), а у Парламентарној скупштини Савета Европе Александра Томић (СНС). Оперска дива Јадранка Јовановић, посланица клуба напредњака, председница је делегације у Парламентарној скупштини Франкофоније.

Када је о републичким јавним предузећима реч, крајем маја прошле године дугогодишња водитељка ТВ „Пинк” Симонида Кажић именована је за в. д. директора Државне лутрије Србије. Јелена Матејић још једна је дама на челу јавног предузећа, и то „Електромрежа Србије”. На место в.д. директора Акционарског друштва ЕМС постављена је у децембру 2016. године. Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање је Сања Радојевић Шкодић, именована такоће за вршиоца дужности, половином новембра прошле године. Директорка ЈП „Службени гласник” је Јелена Триван.

Тренутно је актуелна дилема о томе да ли ће нека жена добити место градоначелнице Београда. На челу града од 1839. године сменило се 77 градоначелника, а од тог броја само су две биле  жене – Слободанка Груден и Радмила Хрустановић.

Светлана Станковић

Танак дипломатски колач



Од седемадесетак амбасада које Србије има широм света, жене су добиле тек мањи део дипломатског колача. Тако је амбасадорка у Аргентини Јела Баћовић, у Белгији Марина Јовићевић, а у Данској Јасмина Митровић Марић. Наша амбасадорка у Македонији је Душанка Дивјак Томић, у Мароку Слађана Прица, а у Норвешкој Сузана Бошковић Продановић. Прва дама наше амбасаде у Словачкој је Александра Радосављевић, у Чешкој Вера Маврић, док је у Швајцарској на тој позицији др Снежана Јанковић.Српска амбасадорка у Хрватској је Мира Николић, а у Словенији Зорана Влатковић.Када је реч о дипломатским мисијама, ситуација је боља у корист жена, пошто су оне „заузеле” три од седам колико их Србија има. Тако је на челу Сталне мисије Савета Европе у Стразбуру Александра Томић, а у ЕУ у Бриселу Ана Хрустановић. На челу мисије ОЕБС у Бечу је Роксанда Нинчић.

А локал?



Женска парламентарна мрежа на републичком нивоу формирана је пре пет година. Као један у низу њених важних задатака, председница Скупштине Србије Маја Гојковић наводи рад на томе да жена буде више не само на битним функцијама на националном нивоу већ и на локалном. Уједно подсећа на то да је у Београду само једна жена председница општине, а да је, каже, ситуација у мањим локалним самоуправама по том питању и лошија. Реч је о Ирени Вујовић, која је на челу општине Савски венац, а међу кандидатима је за градоначелницу Београда.