Покрајинска каса тежа за 729,54 милиона динара
Посланици Скупштине Војводине већином гласова усвојили су ребаланс овогодишњег buyеta који је увећан из пренетих средства за 729,54 милиона динара и ребалансирани buyеt износи 89 милијарди и 14 милиона динара.
Парламентарци су дали зелено светло и да се подигне повољан кредит код Европске банке за обнову и развој за финансирање капиталних инвестиционих расхода. Новац из тог кредитног задуживања биће усмерен за улагање у енергетске ефикасности 80 јавних објеката у Војводини. Такође је усвојена одлука о изради просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд–
–Шид–граница Хрватске, деоница Стара Пазова–Голубинци–Шид и железничке пруге Инђија–Голубинци. Израда просторног плана је услов да се сачини потребна техничка документација која ће омогућити модернизацију пруге од Београда до Хрватске границе, што ће обезбедити бржи, јефтинији и квалитетнији превоз људи и робе од друмског саобраћаја.
Највећу пажњу посланика изазивао је ребаланс buyеta, који ће омогућити да Покрајина одустане од задуживања за завршетак пројекта аутоматизације противградне заштите у радарским центрима “Самош” и “Бајша”, у износу од 426 милиона динара; тај новац је ребалансом обезбеђен из сопствених извора Покрајине. Ребаланс buyеta је образложила покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић.
- Стање јавних финансија остварене у 2021. је боље од очекиване, које смо проценили кад смо доносили buyеt за ову годину и то је био покретач за овај ребаланс – казала је Смиљка Јовановић. – Ребаланс је израз потребе да се сопствена средства активирају и да се умањи коришћење екстерних извора финансирања. У том смислу у реализацију улагања у аутоматизацију противградне одбране на подручју радарског центра Самош и Бајша одустаје се од даљег задуживања и наставља се финансирање пројекта али из сопствених извора, односно пренетих извора. Овим ребалансом су умањена средства за задуживање у висини од 426 милиона динара и та средства у истом износу замењени из сопствених извора.
Како је додала преостали део од пренетих 729, 54 милиона динара нису распоређена за одређене намене него су задржана као интервенцијско средство buyеtskе резерве. Образлажући задуживање код Европске банке за обнову и развој Смиљка Јовановић је подсетила да су Покрајинска влада и та банка 1. децембра 2021. потписале Уговор о предфинансирању улагања у енергетске ефикасности 80 јавних објеката у Војводини о чему је Скупштина Војводине донела одлуку на седници 28. октобра прошле године. Ради се о 12 милиона евра са годишњом каматном стопом од 1,5 посто на период од 13 година у који је укључен грејс период од 3,5 године. Тим уговором, рекла је, Покрајина добија за техничку подршку бесповратно 450.000 евра.
Посланик Српске радикалне странке Ђурађ Јакшић се заложио да се новац, уместо у резерву, уложи у програме секретаријата посебно истичући секретаријат за привреду и туризам у домену програма за активне политике запошљавања и за туризам која је најпогођенија област због пандемије коронавируса.
СРС се успротивила и подизању кредита за повећање енергетске ефикасности, наводећи да су приоритетнијих проблеми у Војводини то што у 21. веку готово 800.000 људи нема исправну воду за пиће, и што више од половине домаћинстава нема канализацију, већ празни септичке јаме.
Посланик Ненад Боровић, члан посланичког клуба „Александар Вучић – за нашу децу“ рекао је да се ребалансом buyеta „укључују средства која су највишег степена ликвидности“, а у складу са циљевима фискалне стратегије Србије до 2024. године. Како је рекао, новим ребалансом сервисирање јавног дуга има апсолутни приоритет за који је опредељено 532 милиона динара. У структури прихода, 462 милиона пренетих, неутрошених средстава из прошле године искористиће се за замену дела средстава који је предвиђен да се узме као позајмица за ову годину. Пошто је планом предвиђено задуживање од 1,15 милијарди динара, чиме је потреба за задуживањем умањена на 688 милиона динара. Казао је и да је увећана buyеtska резерва тек трећина средстава од износа колико је дозвољено Законом о buyеtskom систему и да је 1,2 милијарде динара buyеtskе резерве опредељено да се у доба корона кризе брзо и ефикасно интервенише тамо где има потребе, а у областима где средства за те намене нису планирана или не у довољној мери.
За посланике дела опозиције и ребаланс buyеta и задуживање код Европске банке за обнову и развој за финансирање капиталних инвестиционих расхода су спорни. Ребаланс, како су посланици опозиције навели , споран је и по брзини која је уследила на почетку године и по расподели средстава јер како су рекли buyеtska резерва се драстично увећала, а новцем из buyеtskе резерве располаже Покрајинска влада без контроле и сагласности посланика Скупштине.
Посланик Лиге социјалдемократа Војводине Саша Шућуровић рекао је да ребаланс подржавају у делу који омогућава да се одустане од задуживање, али у целини га неће подржати, јер се текућа buyеtskе резерве са 499 милиона повећала на 1,2 милијарде, што је већи buyеt од оних којима располажу секретаријати за привреду и туризам, спорт и омладину и за енегретику, грађевинарство и саобраћај. Е. Марјанов - А. Савановић
Фото: В. Фифа
Боровић: Поверење страних инвеститора у снагу привреде Србије и Војводине
Скупштина Војводине је 1. децембра разматрала мандатно писмо о задуживању пред Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), а кредит од 12 милиона евра за унапређење енергетске ефикасности одобрава се на 13 година са три и по године грејс периода. Камата је 1,5 одсто с негативним еурибором и два гранта од по милион евра које ниједна банка у Србији није могла да одобри. Посланик Ненад Боровић рекао је да ће захваљујући тим грантовима ЕБРД-а каматна стопа бити минус 0,1 одсто, што су изузетно повољни услови и говоре о поверењу страних кредитора у снагу привреде и стабилност јавних финансија. Пројекат обухвата адаптацију 80 јавних зграда које у енергетском смислу спадају у праве расипнике, јер је у тим зградама потрошња два до два и по пута већа него што је просечна потрошња у земљама ЕУ и да ће се инвестирање у тај пројекат веома брзо исплатити по основу уштеда.