Покрајина наставља с улагањима у образовање и националне мањине
НОВИ САД: Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и ове године, као и prеthodnе, за образовање и за националне мањине – најзначаније области којима се бави овај секретаријат – на располагању има око 788 милиона динара. Михаљ Њилаш, ресорни покрајински секретар, на конференцији за медије, одржаној поводом предстојећих активности секретаријата за 2019. годину, навео је да је већи део поменуте суме, око 472 милиона, намењен за образовање, док је 316 милиона намењено за националне мањине.
Том приликом, Њилаш је такође нагласио:
„Оно што је обележило прошлу годину, а биће настављено и у овој години, јесте одлична сарадња с Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Министарством правде и Министарством државне управе и локалне самоуправе, као и са Канцеларијом за управљање јавним улагањима у Београду. Без те сарадње, не би било могуће напредовати и у континуитету постизати добре резултате.”
Секретаријат ће од ове године финансирати и програме и пројекте за подизање квалитета образовања у предшколским установама. Према тврдњама покрајинског секретара, то је само један од епилога пројекта „Секретаријат ближи школским клупама”, најзначаније акције овог секретаријата у prеthodnoj години.
Ова акција је највећа наша акција досад, јер је секретаријат обишао све васпитно-образовне установе на територији Војводине – укупно 548 основних, средњих школа, предшколских установа и домова ученика. До овог пројекта, поједине установе нико од надлежних није посетио и више од 50 година. Циљ ове акције био је да се непосредно упознамо са актуелним проблемима сваке установе појединачно, да на лицу места сугеришемо њихово решавање, али и да исконтролишемо то да ли се новац који су добили путем конкурса троши на адекватан начин. Све проблеме које смо уочили приликом обилазака ових 548 установа, настојаћемо да решавамо у текућој години, тако што ћемо оформити тимове за помоћ и подршку, изјавио је Њилаш.
Секретар је такође нагласио је да су међу највећим проблемима они у вези с нерешеним имовинско-правним односима, као и застарелост опреме и инфраструктуре, недостатак стручног кадра и уџбеника на језицима мањина.
Покрајински секретаријат започео је такође и увођење дигитализације у војвођанске школе.
У координацији с Министарством просвете, започели смо и увођење дигитализације у војвођанске школе, јер желимо нашој деци да пружимо могућност да се дигитално описмене за своју будућу каријеру. У питању је Microsoft платформа Office 365 едуцатион. Приступ овој платформи добиле су 52 војвођанске школе, лиценце су додељене за 2.500 професора, а преносива је и на ученике, што значи да ће око 30.000 ђака научити да ради на тој платформи, појаснио је Њилаш.
Међу значајнијим постигнућима, покрајински секретар Њилаш издвојио је и то што је коначно реализован испит за лиценцу за директоре. Према важећем закону о основама система образовања и васпитања, директори и кандидати за директоре дужни су да имају положен овај испит, а имајући у виду то што на територији АП Војводине има више од 500 установа образовања, имаће рок до две године да га положе. Овај испит одржан је први пут у децембарском испитном року, када је од једанаест кандидата, испите положило седам.
Када говоримо о сектору за националне мањине – националне заједнице, као и до сада, секретаријат је наставио да улаже у ту област, у развој мултикултурализма и међунационалне толеранције у Војводини. Новац је додељиван путем конкурса. За националне савете прошле године издвојено је шездесет милиона динара, а за 694 пројекта из области остваривања мањинских права, издвојили смо педесет седам милиона динара, изјавио је секретар Њилаш.
Говорећи о успесима секретаријата који представља, Њилаш је споменуо и Преводилачку службу, која је 2018. године обележила јубилеј – педесет година од оснивања. Тим поводом, 10. децембра, на Међународни дан људских права, уприличен је свечани сусрет, на ком је представљена и публикација о историјату преводилачке службе у покрајинским органима, која је штампана на седам језика – на српском, мађарском, словачком, румунском, русинском, хрватском и енглеском језику.