ПАНАОТОВИЋ: ”Милош Вучевић – премијер националног и демократског хабитуса, политички тешкаш за изазовна времена”
Председник државе Александар Вучић пре неколико дана повукао је логичан, рационалан и оптималан потез на српској политичкој шаховској табли предложивши Милоша Вучеевића за мандатара нове владе Србије.
Ноторна је чињеница да је Вучевић прошао све степенике на политичкој лествици демонстрирајући на свакој од њих ангажованост, прегалаштво, непресушну енергију, радећи увек вредно као мрав уз срчаност и петљу без којих се у политици не могу играти велике улоге.
Дошавши на место градоначелника Новог Сада зауставио је ендемску корупцију која се запатила за вакта prеthodnog режима када су нестајали читави булевари, милионска средства и инвеститори… Пуста индустријска зона и закатанчене фабрике као црна слика Новог Сада замењена је отварањем нових фабрика у којима кору хлеба зарађују људи најразличитијих образовних профила. Нови Сад престао је да буде средишња тачка некакве државолике Војводине коју су неговале prеthodnе покрајинске структуре радећи континуирано на стази, некад пузајућег, а некад отвореног сепаратизма. За време његовог мандата Нови Сад је освојио две престижне титуле, Европску престоницу културе и Европску престоницу младих.
Године проведене на челу Новог Сада, Вучевић је искористио да ради на себи и да се испрофилише као озбиљан политичар, прволигаш, који је одан националним интересима без остатка али истовремено има и демократски хабитус, имајући слуха за политичке неистомишљенике када они покажу минимум воље за сарадњом и кооперативношћу. Тако ће, рецимо, остварити одличну сарадњу са првацима ЛСВ-а у Новом Саду када су одлучили да учествују у власти. Амбасадори западних земаља након разговора са њим одлазили су не сумњајући у демократски хабитус и толерантност градоначелника Новог Сада. Време које је провео на челу министарства одбране потврдило је да се ради о зрелом политичару челичних живаца који у изузетно тешким приликама за Србију и Србе на Косову и Метохији не повлачи исхитрене потезе којима би отежао својој земљи али истовремено има куражи да нагласи да српска војска неће дозволити погроме каквих смо у прошлости били сведоци. Васпитан и подизан у угледној грађанској породици од оца Зорана и мајке Гордане упио је и усвојио најбоље од отреситости и темперамента Куча и равничарске мирноће,сталожености и одмерености.
Он јесте “тврђи” Србин у односу на неке раније премијере и политичаре који су се помињали у ужем кругу за мандатара, али јамачно је управо та чињеница била једна од кључних да председник Вучић да мандат управо Вучевићу јер не следи нам мед и млеко већ велики притисци и оштра борба за националне интересе. Потез Александра Вучића да предложи Вучевића за мандатара има још један споредни ефекат, нуспроизвод који ваља поменути. Наиме, годинама уназад слушамо фалш тезу како је Нови Сад провинција из које нико није заиграо у “првој политичкој” лиги, како неко ко није из Круга двојке нема шансе да постане премијер, како неко ко није из Београда има тег од сто кила на ногама када се успиње на политичкој лествици… све ове и сличне тезе пале су у воду избором Милоша Вучевића за премијера што следи ускоро. Такође, ваља у једном оваквом тексту бити и прогнозер.
Наиме, уколико Вучевић оправда указано поверење и пред грађанима Србије и председником Вучићем покаже да је достојан задатка који му је поверен, сасвим је логично претпоставити да ће 2027. године, након што истекне други мандат Александру Вучићу, управо Милош Вучевић бити кандидат за председника Србије док би се садашњи председник Вучић вратио на терен извршне власти тојест на чело владе Србије. Озбиљност, систематичност и харизматичност опзиционих лидера указују на то да неће бити озбиљних сметњи који би помрсили планове врху СНС-а.