Панаотовић: Цензус вратити на 5%, постојећи омогућава сваком политичком патуљку да мути воду и ждере новац пореских обвезника
НОВИ САД: Можда се пре неколико година Вучићу и напредњацима учинило да ће остати сами на политичкој позорници Србије (дабоме уз вечити СПС) јер су резултати њихове конкуренције из избора у изборе били све лошији, па су, помисливши да ће плурализам и демократија бити угрожени, смањили цензус са дотадашњих 5% на актуелних 3%.
Можда би овакав потез имао смисла када би уистину представљао квалитет плурализма и омогућавао различитим идеолошким и политичким назорима, групама и опцијама да искажу своје ставове, представе се у парламенту и евентуално учествују у власти. Ипак, уместо овога добили смо низ непринципијелних коалиција које гомилају различите странке, удружења и појединце е да би се докопали цензуса, скупштине и свих привилегија које отуд произилазе.
Неспорно је да у различитим демократијама постоје и разни нивои цензуса, али је такође чест случај да се за коалиције цензус драстично увећава. Већини грађана је вероватно непознато да је коалиција окупљена око Драгана Ђиласа имала 12 конституената, а да је освојила око 14% гласова, коалиција око Милоша Јовановића 3 чланице које су удружене прешле цензус са скромних 5,54%, коалиција око Небојше Зеленовића је имала 3 конституента и освојила 4,84%, Двери и ПОКС су удружени имали мање од 4% и Заветници, самостално такође мање од 4%.
Не треба бити политички аналитичар па утврдити да већина странака актуелне опозиције не би могла да пређе цензус да није било напредњачког спуштања лествице. Минималним цензусом који нема клаузулу да се аутоматски повећава у случају коалиција, уместо шароликог парламента који омогућава плурализам и квалитетну дебату, добијамо какофонију и атмосферу крчме у којој осим озбиљних посланика добијамо и прегршт политичких ексцентрика и пајаца који, прошавши кроз не баш густо изборно сито, девалвира демократију и вредности парламентаризма.
Такође, не мање важно, а већини грађана такође непознато, свака странка и сваки посланик коштају пореске обвезнике немала средства. Наравно демократија никад није скупа али ако ждерете новац пореских обвезника да бисте, рецимо брукали своју земљу сомнабулним залетањем на председника државе у сред скупштинске сале, а при томе сте у широкој коалицији освојили 4,80% гласова, онда је то збиља нелогично, нерационално, политички апсурдно и прескупо. Отуда, доносиоци одлука треба промптно да промисле, у најмањем и за почетак, о враћању цензуса на 5%, а у доцнијем разматрању дакако и о клаузулама које се односе на коалиције.
Бојан Панаотовић